REM neće pratiti medije tokom kampanje: „Nemaju parametre za softver“

Kako je na konferenciji Istinomera „Ko nadzire medije u predizbornoj kampanji“ rekla novinarka ovog medija Ivana Pavlović, iz REM-a joj je potvrđeno da to regulatorno telo iz tehničkih razloga neće vršiti kontinuirani nadzor medijskog izveštavanja tokom kampanje, već će samo postupati po žalbama građana.

„Rečeno je da parametri koji treba da se unesu u taj softver moraju da se plate ‘Informatici’, a oni ih nisu kupili. Dakle, nemaju softver“, kaže ona.

Kako se ovo desilo, nije poznato – niko iz REM-a, uprkos upućenom pozivu, nije došao na konferenciju. Ivana Pavlović je dodala da joj je državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Nino Brajović, koji se takođe nije odazvao pozivu Istinomera, samo kratko rekao da „REM po zakonu ima pravo da se izuzme iz procesa monitoringa kampanje“.

Bivša članica REM-a Gordana Suša, međutim, kaže da je iznenađena ovom tvrdnjom o softveru.

„Ja sam bila u komisiji koja je kupila softver. Meni je mandat istekao prošlog marta, već je bila počela kampanja za parlamentarne izbore i sedam dana od početka kampanje mi smo imali savršene podatke o zastupljenosti partija i njihovih lidera. U REM-u radi stručna služba od 70, a sada i stotinu ljudi, i ja postavljam pitanje šta oni onda rade, jer to im je jedini posao“, kaže Suša.

Ona podseća da je po članu 5 Zakona o elektronskim medijima REM nezavisno telo kome je cilj očuvanje, zaštita i razvoj slobode mišljenja i izražavanja u cilju zaštite interesa javnosti.

Maja Divac podseća na sinoćne vesti TV Pink: Aleksandar Vučić bio je 49 puta više zastupljen od svih ostalih kandidata. Uključenje u Vučićev miting u Požarevcu trajalo je petnaestak minuta, da bi posle toga u minut i po bilo predstavljeno pet kandidata, po 18 sekundi svaki od njih

Ona pita kako je Savet REM-a doneo ovakvu odluku i kako može da procenjuje da li neki emiter kvalitetno doprinosi zaštiti i razvoju slobodnog mišljenja ako ne nadzire elektronske medije. Razlog svemu ovome su, kaže, politički interesi.

„U zakonu se jasno kaže da Savet mora po službenoj dužnosti da vodi računa o kvalitetu medija, a ne da postupa samo po prijavama građana. Tragično je da se Novosadska novinarska škola bavi zastupljenošću političkih aktera, a telo kome je to svrha time se ne bavi. Da li onda postoji svrha opstanka tog tela ili ono treba da se ukine“, kaže ona.

Ni za Pavla Dimitrijevića, šefa pravnog tima CRTA, posmatračke misije Građani na straži, nema dileme – REM ima obavezu da radi nadzor nad ponašanjem emitera u kampanji (član 22), a na osnovu onoga što kažu u REM-u, „ispada da se ovo telo odreklo nadležnosti da postupa po službenoj dužnosti, pa će postupati samo po predstavkama građana“.

Pitanje svrhe postojanja tela koje ne radi svoj posao postavlja i novinarka Tamara Skrozza koja navodi da je „priča o softveru čista laž“.

„U ovom trenutku medije će nadzirati Novosadska novinarska škola, BIRODI, Cenzolovka, koja će to da isprati na neki svoj način, i CRTA. Ali ne postoji kontinuitet institucionalnog praćenja izbora. Šta god mi mislili o sadašnjim monitorinzima REM-a, postojao je neki kontinuitet i privid demokratičnosti. A sada – zašto postoji REM? Da sutra bude saopšteno da je REM zaključao kapiju, ništa se u našim životima ne bi promenilo. Niti rade svoj posao, niti poštuju zakone, i pritom lažu o razlozima zašto to ne rade“, objašnjava Skrozza.

„Iz ove kampanje bi i sam Gebels mogao nešto da nauči“

Novinarka produkcijske grupe Mreža Maja Divac naglašava da je kršenje zakona u kampanji već počelo i da nas „ko zna šta još očekuje do kraja kampanje, pogotovo od komercijalnih emitera“.

U vestima u pola sedam na TV Pink, sinoć je, kaže, predsednički kandidat Aleksandar Vučić bio 49 puta više zastupljen od svih ostalih kandidata.

„Da sutra bude saopšteno da je REM zaključao kapiju, ništa se u našim životima ne bi promenilo. Niti rade svoj posao, niti poštuju zakone, i pritom lažu o razlozima zašto to ne rade“ (Tamara Skrozza)

„Uključili su se u predizborni miting u Požarevcu, koji je trajao petnaestak minuta, da bi posle toga bilo predstavljeno pet kandidata, što je ukupno trajalo minut i po, dakle po 18 sekundi za svakog od njih. Pritom se nije čuo glas nijednog od njih, videla se samo njihova slika, a spiker je iz ofa čitao delove nekih saopštenja. Onda su usledila dva priloga koja su primer medijske manipulacije koju običan gledalac ne može ni da prepozna, ni da razume te poruke. Iznete su i neke optužbe i uvrede. Niko od njih se nije pojavio, već je sve bazirano na komentarima analitičara koji tumače neke nedokazane tvrdnje. To je perfidna kampanja, i sam Gebels bi iz nje mogao nešto da nauči“, objašnjava Maja Divac.

Ona poziva građane, izborne štabove, civilno društvo, medije da šalju pritužbe preko sajta REM-a ako misle da je povređen lični ili opšti interes.

„Treba slati pritužbe na govor mržnje, kršenje ljudskih prava, diskriminaciju. Ne treba slati prigovore na neravnomernu zastupljenost, jer će u REM-u reći da proračun zastupljenosti mogu da imaju tek na kraju kampanje. Ništa ne možemo da uradimo, bez obzira na to u kom broju mi slali te pritužbe, ali možemo da pošaljemo poruku da ne pristajemo da tako manipulišu i da ne pristajemo da imamo takve medije“, napominje ona.

Međutim, Tamara Skrozza skreće pažnju na to da će o tim pritužbama odlučivati Savet REM-a, koji je u ovom trenutku „od A do Š popunjen partijski biranim ljudima“.

Kasnimo decenijama za evropskom praksom

Rade Veljanovski, profesor na FPN-u, objašnjava da su odgovori službenika REM-a da ne moraju da rade ovo ili ono i da nešto ne stoji u zakonu apsurdni.

„Razume se da u zakonu neće pisati da oni treba da rade monitoring ili konkretan izveštaj. Njihova je obaveza da vrše nadzor nad zakonitošću rada emitera. Mi ne treba da se bavimo time da li u zakonu piše da li treba da rade monitoring, da imaju softver ili da podnesu izveštaj. Oni imaju toliko novca da mogu da pronađu najcelishodniji način da to rade, a to moraju da rade, jer je to njihov posao. Ako to ne rade, onda oni ne treba da postoje“, decidiran je Veljanovski.

Sa ovim REM-om, i ovako izabranim Savetom, ne možemo ništa, smatra ovaj profesor, niti šta možemo da očekujemo od njih do promene zakonske regulative.

„Treba pozvati građane da ih obaspu raznim pritužbama. Ali delovanje po službenoj dužnosti nije delovanje na osnovu zahteva ili primedbe. Oni moraju da znaju šta ne valja i da primenjuju ingerencije do primene sankcija koje su im na raspolaganju. Ako, na kraju krajeva, ne znaju šta treba da rade, moraju da čitaju zakon u celini, a zakon u celini njima daje orijentir šta treba da rade“, kaže on.

„U REM-u radi stručna služba od 70, a sada i stotinu ljudi, i ja postavljam pitanje šta oni onda rade, jer to im je jedini posao“ (Gordana Suša)

Kada bi REM bio nezavisan, smatra Veljanovski, mogla bi da mu kao orijentir posluži i regulativa evropske medijske politike, s obzirom na to da je Srbija u Savetu Evrope.

„Preporuka o merama u vezi sa izveštavanjem iz predizborne kampanje kaže da to mora da se radi pravično, uravnoteženo, nepristrasno, i kaže da ta obaveza treba da se odnosi kako na javne servise, tako i na privatne emitere. Kod nas privatni emiteri, koji imaju gazdu, misle da mogu da rade sa svojim medijima šta hoće, a to nije tačno“, objašnjava on.

U tom dokumentu se navodi i da „radiodifuzne organizacije ne treba da obezbeđuju povlašćen tretman organima vlasti u takvim programima“.

„RTS je uvek davao privilegovan položaj nosiocima javnih funkcija, a ovi iz SNS-a zajedno sa Vučićem su to doveli do apsurda, do kraja, oni dominiraju u svim tim emisijama. Imamo gomilu pseudodogađaja, izmišljenih događaja, promotivnih događaja“, kaže on.

U priručniku „Mediji i izbori“ Jaše Langa, od pre 15 godina, navodi se da „kandidati koji se već nalaze na zvaničnim funkcijama ne smeju da uživaju nepravednu prednost dodatnog izveštavanja“.

„Samo u hitnim prilikama može da se napravi izuzetak, ali poruka mora da bude strogo informativna i ne sme da sadrži ime ni sliku članova Vlade. Treba da se vodi računa da se izveštavanje o kampanji razdvoji od izveštavanja o drugim događajima i da se kandidatima ne napravi reklama zbog drugih događaja u kojima učestvuju. A kod nas puštaju storije od po tri minuta. To je Evropa prošla odavno“, citira Veljanovski.

Lokalni mediji kao propagandna glasila

Ni u lokalnim medijima, koje bi REM takođe trebalo da prati, ljudi ne mogu da očekuju kvalitetne informacije, smatra Ilir Gaši, izvršni direktor Slavko Ćuruvija fondacije.

„Na osnovu iskustva iz prethodnih kampanja, potpuno je sigurno da će se lokalni mediji udružiti u propagandi. Mnoge lokalne televizije su u prethodnoj kampanji prenosile mitinge Aleksandra Vučića gde god da se održavaju, i tako prestajale da budu lokalne. Situacija nije bolja od tad, nego verovatno gora, pa očekujem da će izveštavanje biti neuporedivo pristrasnije“, kaže on.

REM bi, objašnjava Gordana Suša, trebalo da prati i način na koji izveštavaju i lokalni mediji, ako ne u kontinuitetu, onda u kratkim periodima, na osnovu metode slučajnog uzorka. Sva je prilika da će i taj monitoring u ovoj kampanji izostati.