Šabić o slobodi medija tokom vanrednog stanja: Nadam se da nas vlast neće suočiti s neprijatnim iznenađenjima

Advokat i nekadašnji poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić izjavio je za Cenzolovku da je u sferi „maglovitih pretpostavki“ da li su u toku vanrednog stanja moguća ograničenja prava, uključujući i ona koja se odnose na slobodu izražavanja i slobodu medija.

„Javnost još nije čula ništa eksplicitno u vezi sa tim, a predstavnici vlasti su samo ’u pola glasa’ pominjali neke stvari kao što su mera za ’izveštavanje u skladu sa situacijom’, šta god to značilo, ili mogućnost kontrole, ograničavanja ili čak blokiranja društvenih mreža na internetu“, naveo je Šabić podsećajući da je i pre uvođenja vanrednog stanja izneo stav da za takvu odluku nema pravnog osnova, te da je situacija u kojoj se nalazimo zapravo „vanredna situacija“ iz Zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, u kom se izričito naglašava da se odnosi na epidemije i pandemije zaraznih bolesti.

„Upozorio sam da je osim što ih iz različitih razloga predlažu i o njima odlučuju različiti organi, te podrazumevaju različite mere, glavna, najbitnija razlika između ’vanrednog stanja’ i ’vanredne situacije’ upravo mogućnost ograničavanja prava i sloboda. Vanredno stanje je ipak uvedeno i to na način koji na njegov legalitet baca trajnu senku.“

Sagovornik Cenzolovke podseća na to da vanredno stanje, po Ustavu, uvodi Narodna skupština, te da su „bez osnova“ tvrdnje da je u trenutnim okolnostima umesto Skupštine to mogao da uradi „trijumvirat“ – tj. zajednički predsednik Republike, predsednica Narodne skupštine i predsednica Vlade.

„Tačno je da Ustav predviđa takvu mogućnost za situacije kad Skupština ’ne može da se sastane’, ali nije tačno da smo u takvoj situaciji“, navodi Šabić. „Pomenuta ustavna odredba ima u vidu faktičku nemogućnost okupljanja poslanika, kao što su ratna dejstva, prirodne katastrofe i slično. Potpuno je apsurdno tumačenje da se zbog nekakve uredbe ili odluke Vlade o zabrani skupova građana Skupština ne može sastati. Nikakav akt Vlade ili ma kog organa izvršne vlasti nigde u demokratskom svetu nije i ne može biti smetnja za održavanje sednice najvišeg zakonodavnog tela.“

„Kod nas je, eto, to ipak bilo moguće. A tamo gde Vlada svojom odlukom o ’zabrani okupljanja građana’ može da zabrani zasedanje Skupštine, najvišeg tela zakonodavne vlasti koje bira Vladu i vrši nadzor nad njenim radom, a onda ’zato što Skupština ne može da se sastane’ preuzme njena ovlašćenja, teško je reći šta je sve moguće.“

Šabić ističe da „nimalo nije dobro“ to što je odgovor na pitanje o tome šta će vanredno stanje značiti za novinare i medije još uvek „u sferi potencijalno uznemiravajućih spekulacija“.

„A pošto ne želim da se bavim spekulacijama“, napominje naš sagovornik, „mogu jedino da izrazim nadu da što se tiče svih ljudskih prava, pa tako i slobode medija, nećemo biti suočeni sa nekim posebno neprijatnim iznenađenjima.“

„I da podsetim na to da svi relevantni međunarodni dokumenti, kao i čl. 20 našeg Ustava, obavezuju vlast da i onda kad su ograničenja ljudskih prava dopuštena vodi računa o razlozima, odnosno pravoj svrsi ograničenja, o značaju prava, i posebno o tome da li se svrha može ostvariti sa što manjim ograničenjem prava ili bez njega.“