31. avg 2022.

Siniša Kovačević posle predloga da on bude predsednik Odbora za kulturu i informisanje: Kako do izmena medijskih zakona i depolitizacije REM-a

Uprkos tome što predstavnici vlasti imaju većinu u Odboru, Siniša Kovačević (NS) i Tatjana Manojlović (DS) potvrđuju da postoji predlog da poznati dramaturg predsedava tom telu, mada predlog još uvek nije stigao u zvaničnoj formi. Odboru predstoji rad na veoma važnim medijskim zakonima, koji već uveliko kasne

Siniša Kovačević i Tatjana Manojlović (foto: N1)

Novouspostavljeni Odbor za kulturu i informisanje, i pored toga što u njemu većinu imaju predstavnici vlasti (10 od 17 članova), može za predsedavajućeg dobiti poznatog dramaturga i opozicionara Sinišu Kovačevića iz Napredne stranke.

Kovačević je za Cenzolovku potvrdio da takav predlog postoji, mada još uvek ne i u zvaničnom obliku.

Tatjana Manojlović, članica Odbora iz Demokratske stranke, takođe potvrđuje da takav predlog postoji i sigurna je da će Kovačević biti izabran.

„Raduje me što će Odborom predsedavati Siniša Kovačević. Jesmo u manjini, ali naš glas će se čuti”, poručuje Manojlović.

Siniša Kovačević ističe da su teme kojima se Odbor bavi od krucijalne važnosti, da informisanje formira javno mnjenje i definiše politički i moralni sistem vrednosti, te da će se založiti za veći procenat izdvajanja sredstava iz budžeta za kulturu i informisanje.

Tatjana Manojlović, koja je zaposlena u RTS-u, zalagaće se da se RTS i RTV transformišu u profesionalne, objektivne javne servise – kakvi bi i po zakonu morali da budu.

BEZ RASPRAVE, MOLIM

Analiza sve 34 sednice Odbora za kulturu i informisanje, koliko ih je održano u prethodnom sazivu Skupštine, pokazala je da je veliki broj odluka donet jednoglasno, a da je veliki broj sednica prošao bez rasprave, čak i kod usvajanja predloga izmena zakona.

Sednica na kojoj se odlučivalo o izmenama i dopunama zakona o elektronskim medijima, javnim medijskim servisima ili uređivanju načina naplate takse za javni servis trajala je 17 minuta, a članovi Odbora nisu se javljali za reč. Osim predstavnice ministarstva, drugih izlaganja nije bilo.

Još brže se završila sednica Odbora na kojoj se razmatrala naplata takse za javni servis – trajala je sedam minuta. Govorili su predstavnici ministarstava, a članovi Odbora se nisu oglasili.

Bilo im je dovoljno samo 15 minuta da izglasaju budžet Ministarstva kulture i informisanja.

Traljavo i sporo sa medijskim zakonima

Među najvažnijim temama kojima će se novi saziv Odbora baviti jesu i izmene tri najznačajnija medijska zakona – o informisanju i medijima, o elektronskim medijima i o javnim servisima.

Rok za usvajanje izmena Zakona o javnom informisanju i medijima je, prema Akcionom planu za sprovođenje Medijske strategije, istekao krajem prošle godine. Izmene preostala dva medijska zakona treba da budu usvojene do kraja 2022.

Nijedan od tri medijska zakona nije spreman za usvajanje – rad na izmenama Zakona o javnom informisanju i medijima zapao je u ćorsokak, rok za njegovo donošenje bio je kraj prošle godine. Sa izmenama druga dva zakona još se nije ni počelo

Nijedan od tri medijska zakona, međutim, nije spreman za usvajanje – rad na izmenama Zakona o javnom informisanju i medijima zapao je u ćorsokak, dok se sa izmenama druga dva zakona još nije ni počelo. Između ostalog i zato što Vlada Srbije još nije ni formirana nakon parlamentarnih izbora u aprilu.

Siniša Kovačević smatra da nije realno da ovi zakoni budu usvojeni do kraja godine i to obrazlaže na sledeći način:

„Mislim da je malo preambiciozno očekivati da se za 120 dana dođe do zakona koji treba da sredi medijsku scenu. To je nasleđe prethodnog Odbora, a što se mene lično tiče – nijedan zakon neće čekati više nego što treba za razmatranje.”

Tatjana Manojlović potvrđuje da je, s obzirom na dosadašnji tempo, teško poverovati da će rokovi moći da budu poštovani.

„Pretpostavljam da će i ostali predstavnici opozicije insistirati da set medijskih zakona što pre dođe na dnevni red skupštinskog zasedanja. Realno je očekivati da izmene Zakona o javnom informisanju najpre dođu na dnevni red. Sve medijske zakone bi trebalo uskladiti sa preporukama iz postupka pregovora o pridruživanju Evropskoj uniji, kao i da informisanje bude u interesu građana, blagovremeno, objektivno i istinito“, napominje Manojlović.

Ona podseća da su evropski zvaničnici nedavno ponovili da je sprovođenje Medijske strategije u skladu s Akcionim planom jako važno za stvaranje bezbednijeg i slobodnog medijskog okruženja.

Teško do boljeg sastava REM-a

Odbor za kulturu i informisanje bavi se i izborom članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), što je prethodnih godina izazvalo dosta kontroverzi i još jednom istaklo pitanje nezavisnosti Regulatora. I u Medijskoj strategiji se navodi da je REM pod političkim uticajem.

Tatjana Manojlović kaže da se REM izruguje zakonima i propisima, što se videlo i prilikom postupka dodele nacionalnih frekvencija.

Članovi Saveta REM-a biraće se po već oprobanom receptu, osim ako se izmenama Zakona o elektronskim medijima skupštinski odbori ne budu isključili sa liste ovlašćenih predlagača i ako se ne preispita broj i status ostalih predlagača

„To je samo kap u punoj čaši. Apsolutno sam za to da se depolitizuje rad ovog tela, ali je za to potrebna volja većine političkih aktera. Nisam optimista da će se to desiti dok je na vlasti ovaj režim koji opstanak obezbeđuje upravo kontrolom medijske sfere, ali ću se lično zalagati za zaokret u smeru slobodnog, bezbednog, profesionalnog novinarstva”, obećava Manojlović.

Nije optimista ni Siniša Kovačević. On kaže da je prethodni saziv Odbora bio reprezentativan uzorak jednostranačke skupštine, ali veruje da će i ovaj saziv (jer su predstavnici vlasti u većini) izabrati isti ili sličan REM. Jedino što to sada neće proći bez rasprave.

Ipak, uticaj politike na izbor članova Saveta REM-a mogao bi da bude smanjen usvajanjem izmena Zakona o elektronskim medijima, koje predviđaju da se iz procesa predlaganja kandidata za članove Saveta REM-a isključi nadležni odbor zakonodavne vlasti i da se preispita broj i status ostalih ovlašćenih predlagača za članove Saveta REM-a.

Ekspresne sednice, hvalospevi kandidatima

Prethodni saziv Odbora je izabrao šest novih članova Saveta REM-a, a gotovo svaki put se kasnilo sa zakonski utvrđenom procedurom, o čemu je Cenzolovka u više navrata pisala.

Procedura predviđa da nakon što se raspiše javni poziv i utvrdi lista kandidata, slede razgovori sa članovima Odbora. Naša analiza pokazala je da su te sednice najčešće trajale od 24 do 40 minuta, te da su pitanja članova Odbora potencijalnim članovima Saveta REM-a, ako ih je i bilo, zapravo uglavnom bili pozitivni komentari na njihov rad.

Tokom predstavljanja kandidata za člana Saveta REM-a Radoja Kujovića i Zorana Mirosavljevića, recimo, sednica je trajala 24 minuta i pitanja članova Odbora nije bilo. Izbori za Savet REM-a su se uvek završavali na sličan način.

Najupečatljivija je bila sednica na kojoj su članovi Odbora sat vremena izražavali oduševljenje Oliverom Zekić, zbog čega je i njoj samoj bilo neprijatno, pa ih je zamolila da prestanu da je hvale.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend