10. okt 2019.

Upravni sud smatra da novinari nemaju interes da dobiju informaciju

Upravni sud odbacio je zahtev novinarke Pištaljke da najzad dobije kompletan izveštaj Agencije za borbu protiv korupcije o imovini i prihodima nekadašnjeg gradonačelnika Beograda, a sada ministra finansija Siniše Malog uz obrazloženje da ona nije pravno legitimisana, odnosno da nema pravni interes da tuži.

Novinarka Pištaljke Snežana Đurić još je 19. decembra 2017. godine podnela tužbu zato što je Vlada Srbije ignorisala zahtev Poverenika za informacije od javnog značaja da joj pomogne da od Agencije za borbu protiv korupcije dobije sve tražene informacije o tadašnjem gradonačelniku.

U rešenju Upravnog suda koje je 6. septembra ove godine, gotovo 21 mesec od podnošenja tužbe, doneo sudija pojedinac Pavel Jonaš navodi se da se tužba odbacuje zato što novinarka Đurić „nije aktivno legitimisana za podnošenje tužbe zbog ćutanja uprave odnosno zbog nepostupanja Vlade Republike Srbije u skladu sa svojim ovlašćenjima“. Zbog toga je sudija Jonaš zaključio da je tužba podneta od strane „neovlašćenog lica“, te da ne postoje ni „procesno-pravni uslovi za vođenje upravnog spora“.

Sporovi zbog „ćutanja uprave“ pokreću se kada nadležni organ ne postupi po zahtevu stranke, ne donese nikakvu odluku već „ćuti“. Da bi se zaštitio pravni interes stranke koja bi bez takvog odlučivanja organa uprave ostala u pravnoj neizvesnosti i nemogućnosti da ostvari svoja prava, Zakon o upravnim sporovima daje mogućnost da se tužbom traži zaštita prava.

Iz rezonovanja suda se može zaključiti da je tužbu trebalo da podnese Poverenik, a ne novinarka Đurić. Sud dakle smatra da je Poverenik imao jači pravni interes jer Vlada Srbije nije postupila po njegovom zahtevu da primeni direktnu prinudu i preuzme traženu dokumentaciju koju Agencija za borbu protiv korupcije nije želela da dostavi novinarki Đurić koja je zahtev i podnela Agenciji.

Sud je potpuno zapostavio osnovni interes u ovoj stvari, a to je interes javnosti da sazna informacije od javnog značaja, a zahtev je u ime javnosti poslala novinarka koja je i najzainteresovanija stranka u ovom postupku, a ne Poverenik.

Ovaj spor zadire u samu suštinu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja koji je uneo revoluciju u način na koji novinari rade, posebno oni koji sebe nazivaju „istraživačkim“. Naime, Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja uvodi široka ovlašćenja Poverenika, ali i propisuje obavezu Vlade Srbije da Povereniku, na njegov zahtev, pruža pomoć u postupku izvršenja, kada neki organ uskraćuje dostavljanje informacija uprkos rešenju Poverenika i izrečenim kaznama.

Međutim, ovakvo tumačenje suda omogućava svakom predstavniku javne vlasti da bez posledica uskrati izdavanje informacije jer zna da Vlada Srbije u krajnjem slučaju neće koristiti neposrednu prinudu da bi preuzela sporna dokumenta, čime Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja „gubi zube“.

„Kako Vlada Republike Srbije (…) Povereniku na njegov zahtev pruža pomoć u postupku administrativnog izvršenja rešenja, to, u konkretnom slučaju, po oceni Upravnog suda, tužilja nije aktivno legitimisana za podnošenje tužbe zbog ćutanja uprave, odnosno nepostupanja Vlade Republike Srbije u skladu sa svojim ovlašćenjima iz navedene odredbe zakona“, navodi se u obrazloženju rešenja Upravnog suda.

U cilju potpunog informisanja javnosti, Pištaljka će predložiti Povereniku da podnese istovetnu tužbu da bi se utvrdilo da li je on nadležan za njeno podnošenje.

U međuvremenu, uložiće prigovor nadležnom veću ovog suda u zakonskom roku.

Ceo ovaj slučaj počeo je još 2017. godine kada je Agencija za borbu protiv korupcije odbila zahtev novinarke Snežane Đurić za pristup informacijama od javnog značaja u vezi sa izveštajem o imovini gradonačelnika Beograda. Ova odbijenica poništena je rešenjem Poverenika koji je naložio Agenciji da dostavi tražene informacije. Rukovodioci Agencije su čak pozivali Poverenika da izvrši uvid u dokumentaciju iako je on imao sve bezbednosne sertifikate da stupi u posed navedene dokumentacije. Kada ni to nije uspelo, Poverenik se obratio Vladi, takođe bez uspeha.

Novinari Pištaljke pouzdali su se u nezavisnost sudstva i podneli tužbu zbog ćutanja uprave koja se u prvom stepenu završila na gore opisani način no nastaviće borbu za doslednu primenu zakona koji je na snazi još od 2004. godine.

Ishod prvostepenog postupka mogao se naslutiti budući da je postupajući sud prvo 4. januara 2018. godine tražio da se označi pravni akt čiji se poništaj traži, iako je postupak pokrenut upravo zato što akta nije bilo. Na ovaj nalog suda, advokati novinarke Pištaljke su odgovorili u kratkom roku, no na odluku su morali da sačekaju više od godinu dana.

Prilog – rešenje Upravnog suda pročitaje na sajtu portala Pištaljka

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend