13. okt 2023.

Uprkos stalnom porastu nasilja i propagande, REM kažnjava samo lokalne medije, nijednu nacionalnu televiziju

Prijave građana i nevladinih organizacija zbog nasilja u programima ili brutalnih kampanja protiv kritičara vlasti u REM-u čekaju i po godinu i po dana. Izriču se mere protiv lokalnih radija i televizija, ali se ne diraju nacionalne televizije ni posle prikazivanja nasilja nad decom, davljenja ili šutiranja žena u rijalitijima

Savet REM-a tokom dodele dozvola za nacionalno emitovanje (foto: Cenzolovka)

Prema Izveštaju o radu Regulatornog tela za elektronske medije (REM) za 2022, tokom prethodne godine podneto je 85 prijava zbog sadržaja televizijskih emisija. Regulator je doneo samo tri mere opomene i 25 rešenja o odbačaju prijava.

Šta se desilo sa 57 prijava? U izveštaju ne kaže ništa o tome da li su one uopšte razmatrane.

Najčešći razlozi za podnošenje prijava u 2022. godini bili su zaštita maloletnika, govor mržnje, povreda ličnog i opšteg interesa, oglašavanje, izbori…

Tokom ove godine REM nije donosio mere protiv medija, iako je nasilja u rijaliti programima bilo. Kako je u jednoj od svojih prijava REM-u naveo Institut za medije i različitost, samo je u januaru u rijalitiju Zadruga više od 10 puta došlo do eskalacije nasilja.

Analiza izveštaja o radu regulatora pokazuje da se Savet REM-a tek povremeno „meša u svoj posao”, da se članovi saveta sve ređe sastaju uživo, da je efikasnost dodatno umanjena, te da je sankcionisanje emitera sve ređe.

Mere i blaže i ređe

Podaci iz izveštaja govore da je prošle godine savet imao samo sedam redovnih sednica, dok ih je tokom 2020. i 2021. godine bilo 11, mada su tada na snazi bile i epidemiološke mere zbog virusa korona.

Ove godine savet je održao samo dve redovne sednice. Svih ovih godina, REM krši sopstveni Poslovnik o radu, u kojem piše da se redovne sednice saveta održavaju po pravilu dva puta mesečno, osim od 15. jula do 31. avgusta.

Analiza izveštaja o radu regulatora pokazuje da se Savet REM-a tek povremeno meša u svoj posao, da se članovi saveta sve ređe sastaju uživo, da je efikasnost dodatno umanjena, da je sankcionisanje medija sve ređe

I kaznena politika je prošle godine ublažena. Dok je 2020. i 2021. bilo upozorenja i privremenih zabrana emitovanja, u prošloj godini izrečene su skromne tri mere opomene, i to lokalnim medijima.

Opomenuti su televizija Galaksija 32 iz Čačka i radio-stanice Guča i Kruna. Ali zato zbog nasilja, koje se redovno prikazivalo u rijalitiju Zadruga, u poslednjih pet godina, kako je pisao CINS, nijedna televizija nije kažnjena.

A bilo je i nasilja nad decom, uživo se moglo videti davljenje jedne od učesnica rijalitija, svađe, tuče, šamari, šutiranja žena i ostalih brutalnih obračuna.

Prema Zakonu o elektronskim medijima, REM može emitera da opomene, upozori, privremeno zabrani objavljivanje programskog sadržaja ili da mu oduzme dozvolu.

CRTA: Nepoznata sudbina većine prijava

Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost CRTA redovno podnosi prijave REM-u. Tokom izborne kampanje 2022, podnela je 13 prijava. U osam slučajeva REM je utvrdio da su prekršeni zakoni o oglašavanju i o elektronskim medijima.

„Interesantno je da ni u jednom od tih osam slučajeva REM nije izrekao meru pružaocu medijske usluge, već je podnosio zahteve za pokretanje prekršajnog postupka nadležnom prekršajnom sudu, iako u pojedinim slučajevima nije jasno zašto je sudu prepušteno da rešava pitanja iz nadležnosti REM-a”, napominju iz CRTE.

CRTA je podnela prijavu zbog emisije Aktuelnosti na TV Hepi, u kojoj je segment iz video-igrice predstavljen kao autentična scena ratnih borbi. Od novembra 2022. nema nikakvih informacija o sudbini te prijave.

Samo jedan odgovor je stigao posle prijava televizija Vesti, Zona plus, TV Pančevo i Studija B zbog prikazivanja stranačkog skupa povodom 14. rođendana SNS-a u novembru 2022: da nema mesta pokretanju postupka. O drugim prijavama nemaju informacije.

Jedna prijava se odnosila i na film „Meta porodica”, prikazan u januaru 2022. na Pinku, Hepiju i Studiju B. U njemu su novinari KRIK-a, BIRN-a i CINS-a, kao i lideri više opozicionih stranaka, označeni kao „zaverenici”, „agenti i izvršioci u pokušaju sramnog puča”, „ekspoziture stranih obaveštajnih službi” i, konačno, „ubice” i neprijatelji države koji planiraju likvidaciju predsednika Vučića.

Kako za Cenzolovku objašnjava Vladana Jaraković, pravna ekspertkinja u organizaciji CRTA, REM se mesecima nije izjašnjavao o ovom slučaju, da bi krajem marta prošle godine pokrenuo postupak izricanja mera protiv Pinka i Studija B, koji još nije okončan. Podaci o postupanju protiv TV Hepi ne postoje.

PRIJAVE GRAĐANA ZA REM NISU RELEVANTNE

Tokom 2018. i 2019. inicijativa CRTE i NUNS-a Probudi REM imala je cilj da olakša građanima proceduru podnošenja prijava. Pokazalo se, kako navode u CRTI, da su građani zainteresovani da se REM-u obrate u slučajevima kada pružaoci medijske usluge grubo krše pravila novinarske profesije.

„U slučaju koji su građani prijavljivali 2019. godine (napadi na novinara Nenada Živkovića) REM je TV Pančevo izrekao meru upozorenja, što svakako može biti podstrek da se takve situacije prijavljuju. Međutim, danas je REM još pasivniji nego 2019. Uprkos stalnom porastu nasilja, senzacionalizma i propagande, REM nijednoj nacionalnoj televiziji nije izrekao mere tokom 2022. i 2023. godine. Na ovaj način, REM šalje poruku korisnicima medijske usluge koji prijavljuju sporne situacije da prijave kojima ukazuju na povredu opšteg interesa nisu relevantne. Situacija bi se mogla dodatno pogoršati ukoliko bude usvojen nacrt zakona o elektronskim medijima, koji i definitivno propisuje da podnosioci prijava, bilo da prijavljuju povredu opšteg ili ličnog interesa, neće biti stranke u postupku. Na ovaj način, REM će praktično biti u potpunosti oslobođen sudske kontrole svojih odluka”, zaključuju u CRTA.

AŽC: Nikada nijednu odluku nisu dobile

Autonomni ženski centar (AŽC), koji pruža podršku ženama sa iskustvom nasilja, podneo je tri prijave REM-u zbog kontinuiranog nasilja prema ženama u Pinkovom rijalitiju Zadruga.

Sanja Pavlović iz AŽC-a kaže da od REM-a nikada nisu dobile nijednu odluku, već su morale su pretražuju zapisnike kako bi o tome nešto saznale. Neke odluke donete su godinu dana nakon prijave.

Prošle godine REM je doneo tri mere: protiv TV Galaksija 32 iz Čačka i radija Guča i Kruna. Ali zato zbog prikazivanja nasilja nad decom, davljenja, šutiranja žena u rijalitijima u poslednjih pet godina nijedna TV nije kažnjena

„Ni na otvorena pisma, pisana na inicijativu žena koje su doživele nasilje, nikada nije bilo reakcije. REM nije adekvatno reagovao na promociju, relativizaciju i čak eksplicitne scene nasilja prema ženama u različitim televizijskim sadržajima, posebno u rijaliti programima”, kaže Pavlović.

Pre gotovo godinu dana Autonomni ženski centar je uputio prijavu REM-u povodom emisije „Kod Jovane na ispovest”, u kojoj su voditeljka Jovana Jeremić i reporter Milan Raonić otkrili identitet maloletne devojčice, žrtve nasilja, i njenog maloletnog brata.

Oni su navodili sagovornike na otkrivanje informacija iz privatnog i porodičnog života maloletne dece i komentarisali istragu koju je pokrenulo tužilaštvo, zbog čega su povređeni različiti zakoni, te se ometala pravda, što je krivično delo.

Ova prijava, sudeći po zapisnicima sa sednica Saveta REM-a, još nije razmatrana.

Ranija pritužba AŽC-a zbog narušavanja dostojanstva žena koje su preživele seksualno nasilje u ratu u emisiji Mentalno razgibavanje iz novembra 2021. stigla je na dnevni red sednice Saveta u aprilu ove godine. Odbačena je kao neosnovana.

AŽC je prijavio TV Hepi i zbog emisije u kojoj astrolozi, numerolozi i grafolozi tumačili horoskope, datume rođenja i potpis Miroslava Aleksića i glumice Milena Radulović, koja je Aleksića otuđila za silovanje. Hepi tada nije kažnjen, o čemu je Cenzolovka pisala.

SĆF: Ćutanje posle prijave nasilja u Zadruzi

Među organizacijama koje su poslednjih godina podnosile prijave REM-u, pa i u 2022, jeste Slavko Ćuruvija fondacija, koja je prošle godine u maju podnela prijavu REM-u zbog nasilja u Zadruzi.

Nekoliko dana kasnije, takođe u jutarnjem terminu, emitovana je još jedna scena nasilja (davljenje učesnice Zadruge), zbog čega je NUNS podneo prijavu.

„Do danas, dakle, godinu i po dana kasnije, od REM-a nismo dobili ni jednu jedinu informaciju o našoj prijavi. Nije nam potvrđeno da je stigla, a ni reči o njoj nismo videli u dostupnim zapisnicima ili tačkama dnevnog reda sednica saveta”, kažu u Slavko Ćuruvija fondaciji.

Zašto se prijave razmatraju sa zakašnjenjem i čuče u fiokama godinama, zašto se građani ne obaveštavaju o statusu svojih prijava, zašto REM krši sopstveni Poslovnik o radu, a zapisnici nisu javno dostupni odmah nakon održavanja sednica ‒ sve su to pitanja koja smo poslali REM-u i njegovoj predsednici Oliveri Zekić, ali nismo dobili nikakav odgovor.

SVI IMAJU PRAVO DA PRIJAVE TELEVIZIJE I RADIO-STANICE

U 2022. godini bilo je 76 prijava fizičkih i pravnih lica, koje su smatrane obaveštenjima građana i devet prijava zbog povrede ličnog interesa. Prijave su najviše podnosili građani (56), nevladine organizacije ( 19), novinarska udruženja (3) i jednom zaštitnik građana. Svi oni, u skladu sa Zakonom o elektronskim medijima, imaju pravo da podnose prijave REM-u zbog programskih sadržaja elektronskih medija, ako smatraju da se tim sadržajima vređaju ili ugrožavaju njihovi lični ili opšti interesi.

Prijava se može podneti najkasnije u roku od 30 dana od dana premijernog ili ponovljenog emitovanja spornog sadržaja.

Regulator je dužan da, kad dobije i razmotri prijavu, odmah dostavi primedbu emiteru sa zahtevom da se o njoj izjasni u roku od osam dana od dana dostavljanja prijave.

Prijavu kojom se ukazuje na vređanje ili ugrožavanje opšteg interesa regulator uzima u obzir prilikom pokretanja postupka po službenoj dužnosti.

REM je dužan i da predstavnika emitera pozove na sednicu saveta na kojoj se raspravlja o izricanju mere kako bi se izjasnio o činjenicama bitnim za donošenje odluke.

Rokovi za razmatranje prijava nisu regulisani zakonom.

smart
Ovaj članak je izrađen uz podršku regionalnog projekta SMART Balkans – Civilno društvo za povezan Zapadni Balkan, kojeg implementiraju Centar za promociju civilnog društva (CPCD), Center for Research and Policy Making (CRPM) i Institute for Democracy and Mediation (IDM) a finansijski podržava Ministarstvo spoljnih poslova Kraljevine Norveške. Sadržaj ovog materijala je isključiva odgovornost Cenzolovke i ne odražava nužno stavove Kraljevine Norveške, niti stavove organizacija koje sprovode projekat.

Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.

Send this to a friend