13. feb 2020.

Lažna vest – najveća pretnja demokratiji ili jeftin mamac za klikove

Sve je više takozvanih lažnih vesti u medijima, na internetu. One, kažu upućeni, iako se mnogo gubi na profesionalizmu, donose novac. Njihovo iskorenjivanje neće biti ni lako ni brzo. Brana im je, pre svega, obrazovani građanin.

Vest da je preminuo Ratko Mladić došla je iz Italije, od novinara Tomaza Debenedetija. U razgovoru za Gardijan objasnio je da širi lažne vesti kako bi pokazao da su društvene mreže nepouzdan izvor za medije.

Počeo je sa lažnim intervjuima, između ostalih, sa Mariom Vargasom Ljosom, Gorom Vidalom. Ubrzo po objavljivanju, oni su ih demantovali.

„Ja mislim da bi bolje bilo da se o takvim stvarima uči u školi nego da neko empirijski izvodi ovakve eksperimente u kojima pokazuje koliko smo zapravo naivni i koliko se slabo branimo. To bi bilo isto kao kada bi neko rekao ‘ja ću da ti obijem stan, samo da ti pokažem koliko je tvoj stan slabo čuvan’. Ja bih voleo da to ne uradi, ja bih radije da mi objasni na neki drugi manje invazivan način, kao što i ovo puštanje lažnih vesti nekad može da ima veoma, veoma negativne posledice. Prema tome, ne bih se poigravao sa tim“, ističe urednik sajta RTS-a Zoran Stanojević.

Jučerašnja, ispostavilo se lažna, vest mogla je da se proveri jednim pozivom Haškom tribunalu. Na lažnu vest se gleda, ocenjuju upućeni, kao na najveću pretnju demokratiji. Pored toga, podsećaju, to je omiljena fraza američkog predsednika.

„Mi smo na svojoj koži osetili tu propagandu i lažne vesti koje su plasirane pre svega tokom ratova ovde. Uostalom, zbog jedne lažne vesti smo i bombardovani 1999. Sada, jačanjem interneta, proširilo se polje i sada nisu samo države koje to plasiraju već može i pojedinac“, objašnjava predsednik UNS-a Vladimir Radomirović.

Životinjska glad 

Mediji se, čini se, utrkuju poslednjih dana da što brže izveste o virusu u Kini koji oduzima živote. I Fejsbuk se angažovao da bi sprečio širenje dezinformacija o koronavirusu – ograničio je širenje objava za koje utvrdi da su lažne. Ali publika je ipak gladna najsvežijih informacija.

„Na kraju dana, ako se računa kako se sada računa – a to je da se samo broji koliko imaš pregleda, onda su pobednici oni koji imaju najviše pregleda jer kada prodaju svoj prostor za reklame, oni dobijaju najbolje pare. Onaj koji uspe da najbolje proda svoj prostor, taj će kao medij da opstane i to je ono ka čemu sada idemo – broj pregleda je jedini kriterijum tvog kvaliteta, svi ostali kriterijumi su nebitni, uključujući i profesionalnost i istinitost“, dodaje Zoran Stanojević.

Različiti su kriterijumi i onih kojima se lažne vesti plasiraju. Psiholozi ih vide kao političke i tabloidne.

„Vraćanje tabloidinim lažima, u smislu da se desilo nešto nekoj selebriti ili starleti, tu sad ljudi zadovoljavaju neku svoju potrebu za senzacijama, doživljajima koji su nesvakidašnji, tako da vraćanje na te sadržaje je zadovoljavanje nekih naših potreba da nam se nešto dešava i slično. Što se tiče političkih laži, ljudi će se na njih vraćati dok god je njima u interesu da u to veruju jer svaka informacija se propušta kroz neki naš lični filter“, pojašnjava psihološkinja Mia Popić.

Lažna vest (fake news) proglašena je 2017. za reč godine. U isto vreme, Gugl je sa reklamne platforme uklonio 200 veb-stranica za koje smatra da su bazirane na neistinama. U talasu lažnih vesti zaboravlja se da su mediji odgovorni i za način kako prenose vesti, čak i kada govore istinu.


Video prilog RTS-a

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend