Foto: Cristina Zaragoza, Unsplash
U Norveškoj je izmenama zakona o oglašavanju i marketingu predviđeno da je retuširanje i dorada slika koje se objavljuju na društvenim mrežama moguća samo ukoliko se naznači da su fotografije sređivane u fotošopu ili kroz filtere. Razlog za uvođenje ovakvog pravila je očuvanje mentalnog zdravlja i samopouzdanja građana.
Colić kaže da bi voleo da se to uvede i kod nas.
„Imali smo na kongresima jedan interesantan rad ‘Istine i laži u estetskoj hirurgiji’, taj rad je podrazumevao da nijedna operacija nije urađena, već se samo radilo o poziciji fotoaparata, položaju, a nijedna od žena nije operisana. Kolega jedan je rekao ‘pogledajte samo šta može sve da se izvede’. Danas postoje fotošop, instagram…“, kaže on.
Izrazio je čuđenje da „neko bira lekara preko društvenih mreža“.
„Kažu ‘nemamo koga da pitamo’, izvinite evo pitajte mene, nemojte da se operišete kod mene, ali samo pozovite, reći ću vam da ne idete kod prevaranata“, kaže.
Vidić kaže da za mnogo poznatih ličnosti zna kako izgledaju u stvarnosti, a onda ih vidiš na instagramu, gde uopšte ne liče na sebe.
„Meni je to odvratno, filteri i to, ja to mrzim. To ima veliki uticaj na mlade ljude“, kaže on.
Colić ističe da sada imamo generaciju koja ne zna drugačije.
„Oni sve posmatraju kroz društvene mreže, meni je to potpuno neverovatno. Ali, čini mi se da se mladi polako osvešćuju. Presrećan sam što se smanjio broj pacijentkinja koje dolaze s fotografijama idola“, kaže.
Dodaje da on pred svaku intervenciju voli da razgovara, a nekad to traje i duže od operacije.
„Mi smo poznati po tome da odbijamo pacijente, uopšte nije novac u pitanju. Mi živimo od zadovoljnih pacijenata, meni ne treba nezadovoljan pacijent“, kaže on.
Ističe da muškarci danas čine oko 30 odsto pacijenata, te da rade sve kao i žene, osim povećanja grudi.
Colić dodaje da „ne možete licu koje je pravilno praviti prćast nos“.
„Nos mora da se slaže uz lice, on ne sme da se primeti na licu uopšte, kada su svi isti to je katastrofa“, kaže on, dodajući da „prazan čovek ne može da bdue lep“.
Savet za štampu godinama ukazuje na brutalne sadržaje u medijima, ali ih država uporno nagrađuje: Da li je njegov uticaj moguće osnažiti?
Zar i ti, sine Bobe?
Da li je Vlada Srbije odustala od zahteva za sankcije medijima koji promovišu nasilje i ne vode računa o mentalnom zdravlju mladih?
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.