Zorica Popović o zločinu nad novinarima u Boru: Sekirom na ljude?! Tad sam videla da su nas napale ubice 
Igor Božić poslat na rad od kuće, od sutra neće imati nikakav uticaj na redakciju N1 
Darko Gligorijević: Bilo je jezivo, dobili su zeleno svetlo da biju kako bi sačuvali fotelje moćnicima 
(BLOG) Napadi na novinare i ometanje dok izveštavaju o izborima 
Paralelna stvarnost na režimskim medijima: Izborna tišina puna „blokaderskih hordi koje izazivaju haos“ 
Najbolji način za prevazilaženje problema lažnih vesti je insistiranje na profesionalizmu, etičnosti i moralu u novinarskoj profesiji, izjavila je FoNetu glavna i odgovorna urednica Novog magazina, Nadežda Gaće.
‘Nećete vjerovati’, ‘zgrozit će vas’, ‘morate vidjeti’, ‘nikada nećete pogoditi njihove reakcije’... Naslovi ‘mamaca za klikove’ (eng. clickbait) počinju ili nabrijano ili, ako se nema što nabrijati, brojkama – ljudski mozak voli strukturu i popise, čak i ako je riječ o ‘devet namirnica koje ne morate čuvati u frižideru’.
Ranije ste imali poneku vest, informaciju koja bi mogla da se tumači kao propaganda, kao namenski plasirana, dok je danas vrlo teško razlučiti koje su vesti propaganda, a koje su čista informacija, izjavila je FoNetu novinarka Tamara Skrozza i ocenila "da smo na dnevnom nivou zasuti sa više lažnih, nego pravih vesti".
I pored toga što su u tekstovima Informera, na Televiziji Pink i drugim medijima bez dokaza optuživani za najteža krivična dela, tužilaštvo odbacilo krivičnu prijavu uglednih novinara, aktivista i umetnika i odbilo da vodi postupak po službenoj dužnosti. Oštećeni uložili prigovor na ovakvu odluku
Umesto objašnjenja, pristojnog izvinjenja, možda čak i otvaranja ozbiljnih rasprava o onome što se dogodilo, "Politika" je posle objavljivanja tekstova izmišljenih autora, pred javnost izašla s novim napadima, novim upiranjima prstom, novim besom i novim sukobima. kao da joj već nije dovoljno bruke u bližoj i nešto daljoj prošlosti
Nemački glumac i režiser Andreas Kaufman podneo je Savetu za štampu žalbu protiv dnevnog lista "Politika" zbog zloupotrebe njegove fotografije uz komentar fantomskog "dr Petra Veličkovića".
Javnosti je Savet za štampu poznat kao institucija koja hoće da popravi stanje u kojem se nalaze domaći mediji. Druge institucije su se, znamo, proglasile kao nenadležne da to rade iako su baš zbog toga bile osnovane. Doprinos poboljšanju stanja medija Savet daje svojim izveštajima o njihovom radu (pre svega izveštaja o poštovanju Kodeksa novinara Srbije). U najnovijem izveštaju, za period mart-decembar 2016, Savet konstatuje da se Kodeks novinara krši drastično više (za oko 50 odsto) u odnosu na prethodnu godinu.
Uvek ima pokušaja centara moći da informaciju ponude medijima, ali je posao novinara da se tome odupru, proveravaju svaku informaciju i budu skeptični prema onome što dolazi iz krugova koji imaju moć, izjavio je FoNetu predsednik Udruženja novinara Srbije (UNS) i glavni i odgovorni urednik portala Pištaljka Vladimir Radomirović.
U srpskim medijima Romi se instrumentalizuju u skladu sa dnevnopolitičkim prohtevima vlasti. Mediji često prihvataju terminologiju i diskurs vlasti kada je reč o Romima što se posebno odnosi na povratnike i deportovane.
Došli smo do momenta kada domaća javnost više ne može da razazna istinu od laži, izjavila je FoNetu urednica nedeljnika NIN Vesna Mališić i ukazala na patološku situaciju sa poplavom laži i ogromnu buku u kojoj nije moguće razložno razgovarati.
Politika je objavila ultrakonzervativne komentare izmišljenih autora, nakon čega izbija neviđeni skandal, a uredništvo lista, umjesto izvinjenja, publici nudi seriju sumanutih napada na one koji su ih kritizirali.
Zbog poslovične novindžijske površnosti, brzopletosti i gladi za senzacijama, od objavljivanja fiktivnih intervjua i publikovanja tekstova nepostojećih autora nisu imuni ni mnogo profesionalniji i sposobniji kolegijumi od Politikinog, ali kada se tako nešto dogodi, profesionalniji kolegijumi podviju rep i izvine se cenjenom publikumu
Sve dok se veruje izvoru koji širi lažne vesti i odluke donosimo na osnovu osećanja bliskosti i neprijateljstva, ne pitajući se "da li ovo ima logike", možemo da pokleknemo pred lažnim vestima, izjavila je FoNetu direktorka Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Sonja Stojanović Gajić.
Rečenica lažnog autora („Veličković“, 18. jul) da praktično sva čedomorstva u svetu čine žene a gotovo nikad muškarci poslužila je kao povod za ocenu izrečenu ovih dana u jednoj od kolumni da se na „Pogledima“ objavljuju tekstovi sa otvorenom i agresivnom mizoginijom, koji predstavljaju uvredu ne samo za žene već i za zdrav razum.
Objavljivanje komentara izmišljenih autora u „Politici“ u poslednja tri meseca kolegijum ovog lista u nedavnom obraćanju javnosti obrazložio je napadom nepoznatih hakera, ali, kako saznaje Udruženje novinara Srbije, u prijavi tužilaštvu odustalo se od te tvrdnje, a odgovorni u ovoj medijskoj kući podneli su prijavu za prevaru.
U nedelju 16. jula ste na naslovnoj strani Srpskog telegrafa mogli da pročitate da je za (drugo) ubistvo ispred centra za socijalni rad kriva ubijena žena i da je ubica prava žrtva tog zločina („Žao mi je sina, snaja je kriva“). Dan ranije ste u Politici mogli da pročitate istu tu tvrdnju. Ne, moram da se ispravim. U Politici ste mogli da pročitate nešto mnogo gore. Za razliku od članka u Srpskom telegrafu u kome otac ubice pokušava da pronađe opravdanje za svog sina, u Politici opravdanje za ubistvo žene i deteta pronalazi Zoran Milivojević.
Autor humoreske “Vojko i Savle“, koja je Slobodanu Miloševiću poslužila za obračun sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti, naveo je u pisanoj izjavi Njuzu da je zaprepašćen kakve sve tekstove i autore danas objavljuje nekada cenjeni list “Politika“.
Dok moderni mediji traže održive načine finansiranja u digitalnom svijetu, najstariji dnevni list na Balkanu kao da je tek sad otkrio da postoje Facebook i Twitter.
Kolegijum beogradskog lista „Politika“ je sinoć povodom slučajeva napisa „fantomskih komentatora“ u tom listu, saopštio da je tužilaštvu prijavio da je mesecima „na meti napada nepoznatih hakera i zlonamernika koji bi želeli da običnu novinarsku grešku predstave kao navodnu nameru ‘Politike’ da obmane svoje čitaoce“.
„Rad oslobađa“ zapisao je u 19. veku jedan Lužički Srbin, da bi vek kasnije nacisti izreku zakovali na kapije koncentracionih logora. NIN je sada naslovnicom pretvara u ružnu palanačku dosetku, smatra Dragoslav Dedović.
