Alpac Capital bi da što pre preuzme upravljanje nad nezavisnim medijima u Srbiji 
Cviljenje novinarstva 
Odobrenje za prodaju N1 i Nove daje Vlada Luksemburga: Čemu žurba sa smenama direktora kad kupovina nije završena? 
Telekom Srbija, partner MAGA sveta u Poljskoj 
Kakvi mediji, takva demokratija: Spajanje Paramaunta i Vorner brosa 
Dovođenje u vezu širenja nove zarazne bolesti majmunskih boginja sa LGBT populacijom, na način na koji to čine pojedini mediji i portali, za najoštriju je osudu, poručila je danas poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.
Da li je očekivala rat u Ukrajini ili je i sama bila iznenađena, i kako su te okolnosti uticale na rad Sputnjika u Srbiji, ima li redakcija pravila kako se o nekim temama piše, šta misli o gašenju medija i u Rusiji i na Zapadu u podkastu „Bermudski trougao” govori glavna u odgovorna urednica Sputnjika u Srbiji Ljubinka Milinčić.
Generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković rekla je u Novom danu N1, povodom senzacionalističkog izveštavanja domaćih tabloida i portala u vezi sa smrću Splićanina Mateja Periša, da to nije iznenađenje. "Nažalost, nije prvi put. Samo po sebi to nije nešto sa čim se prvi put suočavamo, fotografije leša izvučenog iz vode je ponašanje naših tabloida već duže vreme", kazala je Novaković. Koordinatorka za slobodu izražavanja i online medije SHARE Fondacije Nevena Martinović kaže da se uvek šokira, jer je, kako kaže, neko doneo svesnu odluku da tako nešto objavi i stavi na naslovnu stranu i na svoj portal. "U ovom slučaju i sličnim, postoji opravdana potreba javnosti da bude obaveštena, da se pronašao preminuli i da u nekoj formi budemo obavešteni, pratili smo slučaj. U kojoj formi će se pojaviti, ne moramo biti obavešteni vizuelnom formom, očigledno je da empatija ne postoji više u ovom društvu i to je poražavajuće", navela je Martinović.
Bez trunke obzira, obraza i smisla, bez ikakve potrebe, osim ljudožderskog medijskog poriva, tabloidi su objavili fotografije tela Mateja Periša neposredno po izvlačenju iz reke. Kako je moguće da jedan novinar, jedno ljudsko biće dovede sebe u poziciju da kaže: „Slika raspadnutog tela? Ekstra! Puštaj!“?
Tviter je uveo novu politiku za borbu protiv dezinformacija o ratu u Ukrajini i drugim krizama na svojoj mreži. Oni će se boriti protiv dezinformacija tako što više neće preporučiti tvitove koji su označeni kao lažni. Takođe, korisnici neće moći da lajkuju i dele takav sadržaj, pišu agencije.
Način na koji su domaći tabloidi izveštavali, prenoseći jučerašnje uznemirujuće snimke i fotografije beživotnog tela izvučenog iz vode, nedopustiv je, a spekulacijama i nagađanjima da se radi o nestalom Splićaninu Mateju Perišu, dok ta mogućnost još nije bila potvrđena, pojedine novine i portali su prekršili osnovne odredbe Kodeksa i elementarne etičke norme, saglasna su novinarska udruženja i nadzorna tela.
Objavljivanjem fotografija tela mladića, koje je nekoliko meseci bilo u vodi i nepotvrđenih navoda iz istrage, više dnevnih listova i portala prekršilo je Kodeks novinara Srbije i uznemirilo javnost.
U poslednjih nekoliko godina crna hronika, kao rubrika u dnevnim novinama, je jedna od najaktuelnijih i najviše obrađenih tema. Informacije o učinjenim gnusnim i teškim krivičnim delima od ubistava, nasilja preko smrtnih saobraćajnih nezgoda do tuča i krađa dolaze brže do građana putem elektronskih medija nego bilo koje druge, čak i pre nego što nadležni državni organi daju zvanične izjave za medije.
Nezavisno udruženje novinara Srbije najoštrije osuđuje današnje izveštavanje tabloida o preminuloj osobi čije telo je pronađeno u Dunavu.
Da ste kojim slučajem članovi porodice tragično preminulog Mateja Periša, da ste bili prijatelji, drugari iz detinjstva, šta mislite, kako biste reagovali na fotografije njegovog tela koje se masovno objavljuju po portalima, napisala jenovinarka An Mari Alves Ćurčić na svom Fejsbuk profilu nakon što su pojedini mediji objavili fotografije tela pronađenog na Adi Huji za koje se navodi da je verovatno hrvatski državljanin Matej Periš.
Murat Tahirović, predsednik Udruženja svjedoka i žrtava genocida iz Sarajeva, kaže za Danas da to što je Radovan Karadžić objavio autorski tekst u “Večernjim novostima” nije ništa novo od “ratnog zločinca i onih koji mu daju medijski prostor”.
Apel EFJ je upućen nakon što je francuski novinar optužen za seksualno zlostavljanje i uznemiravanje.
U poslednja dva i po meseca protesti se održavaju širom Srbije, od prosvetara, ekologa, pijačnih prodavaca, pa do advokata i protivnika rata u Ukrajini.
Novinarka An Mari Alves-Ćurčić uputila je danas preko svog Fejsbuk profila otvoreno pismo glavnim i odgovornim urednicima informativnih portala i štampanih medija, urednicima i novinarima hronike.
Klaas Van Dijken je istraživački novinar iz Holandije kojeg je posao početkom maja doveo u Suboticu. On, naime, već mesecima radi na svojoj priči o izbeglicama i migranatima koji se nalaze na ovom području i koji svakodnevno pokušavaju da se domognu neke od država Evropske unije.
Medijska scena u Srbiji i nedavni izveštaj Reportera bez granica pokazuju da smo najslabiji u regionu, uprkos tome što smo skočili za nekoliko mesta, jer je naš indeks slobode medija i dalje lošiji nego što je bio, izjavio je FoNetu izvršni urednik portala Zoomer Nemanja Marinović.
“Lice preminule osobe, o bilo kome da je reč, jednostavno ne sme da se pojavi u medijima”, rekla je za portal 020 media Tamara Skrozza novinarka i članica Komisije za žalbe Saveta za štampu.
Prema rezultatima monitoringa medija na Zapadnom Balkanu seksizam, mizoginija, govor mržnje prema ženama i LGBT+ zajednici, kao i govor mržnje na osnovu etničke pripadnosti najprisutniji su u zapadnobalkanskim medijima i nešto što je zajedničko celom regionu.
Lažne vesti i dezinformacije u medijima, ne samo u Srbiji već i na globalnom planu, u poslednjih deset godina preplavile su javni prostor, a kulminaciju doživljavaju sa pandemijom korone i konačno ratom u Ukrajini. Uporedo sa lavinom lansiranih dezinformacija dešava se i zatvaranje puteva ili prećutkivanje istinitih informacija, što još više zamagljuje objektivnu sliku i otežava pronalaženje istine.
Mašinski inženjer koji je odustao od posla na naftnoj platformi da bi se zaposlio u nedeljniku "Vreme" govori o svojoj strasti za putovanjima po neobičnim mestima, kako ga je znanje farsi jezika dovelo u žižu migrantske krize na Balkanu i kako je svoju ogromnu radoznalost utolio novinarstvom.
