05. okt 2022.

Senzacionalističko izveštavanje o “manijaku sa Ade”: Sve za klikove i čitanost

Nakon skandaloznog intervju sa silovateljem Igorom Miloševićem objavljenim u Informeru, koji stručna javnost traži da se skine sa Jutjuba jer uznemirava javnost, žrtve i njihove porodice, ali daje i ideje drugim psihopatama, jutros je glavna vest u medijima bila da je na Adi uhapšen muškarac koji je trčao go.

Foto: Cenzolovka

Ono što je zajedničko Informerovom intervjuu i tekstovima na portalima koji su iz minuta u minut pratili vesti o golom čoveku na Adi jeste način izveštavanja – senzacionalistički, uz detaljan opis šta je glavni akter radio.

“Ispovest žrtve manijaka sa Ade”, jedan je od naslova kojima su portali tabloida pratili hapšenje. Običan čitalac bi pomislio da se desilo silovanje ili krvoproliće, ali nije bilo ništa od toga. Očigledna trka za klikom dovela je do toga da se gaze novinarski standardi i podilazi najnižim strastima. Ali, ovakvo izveštavanje može da ima i negativne posledice.

Novinarka Jovana Gligorijević kaže za Danas da posledica ovakvog izveštavanja može da bude nedovljno razumevanje straha žena u široj javnosti i komentari kako ima i gorih stvari koje mogu da se dese.

– Sad kada je seksualno nasilje konačno postalo tema koju javnost vidi kao važnu, mediji se utrkuju da što više izveštavaju o tome. Međutim, to rade bez adekvatnog znanja i veština, a ovi naslovi koje vidimo u vestima o slučaju sa Ade, potpadaju pod ismevanje nasilja. Iz samih naslova je jasno da se ide na senzacionalizam i sprdnju sa nekim ko trči go na javnom mestu – ukazuje Gligorijević.

Novinar Nedim Sejdinović podseća da je davno Dragan Vučičević, vlasnik Informera, izjavio da je Kodeks novinara u savremenom svetu prevaziđen.

– Verovatno bi rekao da su prevaziđeni i etički principi na kojima počiva civilizacija. Iako je to naravno neistina, on i slični propagandni trudbenici duboko veruju u to. I na tome zarađuju silne novce. A kada se apstrahuje etika, novinarstvo se pretvori u Informer, a život u pakao. Henri Miler svojevremeno govorio da bi se naša planeta rasprsla kao trula lubenica kada bi samo jedan čovek izgovorio sve ono što drži u sebi. Bez normi, bez uzdržavanja, uz enormnu dozu bahatosti i nasilja na našoj javnoj sceni, Srbija će pući kao trula lubenica. A možda se ti već i desilo – poručuje Sejdinović.

Marko Oljača iz Društva za održivu budućnost “Koraci” ocenjuje za Danas da je u poslednjih deset godina medijska scena u Srbiji pretvorena “u toksičnu baruštinu omeđenu zlom i manjkom ljudkosti”.

– U takvom kontekstu, dogovorene i uspostavljene etičke i profesionalne norme zauzimaju sekundarni značaj budući da čovek čoveka ne gleda kao na čoveka već kao topovsko meso kako bi se obezbedili klikovi, čitanost i privukli oglašivači. Zarad profita, mnogi novinari poput vlasti koriste i zloupotrebljavaju patnju i nesreću drugih. To odsustvo ljudskosti, solidarnosti i empatije je naš najveći društveni problem – ukazuje Oljača.

On dodaje da čak i u životinjskim hordama postoji neki poredak stvari koji se poštuje.

– Nepostojanje konsensuza o pomoći, podršci i poštovanju najranjivijih i najugroženijih svedoči o potpunom sunovratu za koji smo zajedno odgovorni. Sa druge strane, naše društvo nije u dovoljnoj meri senzibilisano niti je internalizivalo osnovne vrednosne postulate, pa su negativne i devijantne refleksije logična posledica kada govorimo o vršnjačkom, porodičnom, seksualnom i svakom drugom nasilju – kaže naš sagovornik.

Oljača ističe da nasilje ne samo što je upodobljeno, socijalno prihvatljivo, već je i u mačističkoj, balkanskoj matrici čak i poželjno jer čini pijedestal ličnih i kolektivnih identiteta.

– Na toj načelnoj razini, manje više je sve jasno, ali se pitam kako se osećaju oni koji pišu tekstove koji dodatno ponižavaju, retraumatizuju i ugrožavaju žrtve – šta tačno sebi kažu kada ostanu sami sa sobom, šta kažu svojoj deci, roditeljima, prijateljima… Takva ponašanja ne zaslužuju ni trunku razumevanja, već oštru osudu, pravne i socijalne sankcije. Ovakva „izveštavanja“ nemaju nikakve veze sa javnim interesom, već isključivo sa profitom, te su stoga izrazito nehumana. Dostojanstvo žrtve mogu narušavati samo oni koji ne žive i ne ponašaju se dostojanstveno – zaključuje Oljača.

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Send this to a friend