05. okt 2022.

Značenja istinitosti iz Informera

(Ne)održana sednica Odbora za kulturu i informisanje Narodne skupštine ponovo je stavila u prvi plan činjenicu da društvo i dalje traga za adekvatnom reakcijom na Informerov intervju sa Igorom Miloševićem – višestrukim silovateljem povratnikom – koji je izazvao burne reakcije javnosti, profesionalnih udruženja i pojedinih političara.

I pored toga što se reakcije ne stišavaju Informer uveliko proglašava pobedu! Ističe se kako je upravo zahvaljujući njihovom profesionalnom radu Igor Milošević sklonjen sa ulice. Kako je sam g. Vučićević za Pink nedavno objasnio:

Mogli smo dve stvari da uradimo, da ga slikamo sa strane i čekamo da napadne neku devojku, ili smo mogli da preduzmemo nešto i dođemo do dokaza da je opasan za društvo i da ga sklonimo sa ulice. Mi smo izabrali ovo drugo.

Pođimo od smele pretpostavke da g. Vučićević govori istinu. Da je ceo skandal koji je nastao povodom objavljivanja tog intervjua tek posledica napora redakcije Informera da prikupi dokaze o društvenoj opasnosti Igora Miloševića.

Paradoksalno, ukoliko bi to bila puna istina, to bi ceo skandal učinilo još gorim – možda čak i dovelo do postavljanja pitanja krivične odgovornosti novinara koji su sporni intervju radili pa možda čak i samog glavnog i odgovornog urednika!

Krenimo od osnovnih stvari.

Dnevni list Informer je u svom izdanju od 28. septembra 2022. objavio intervju sa Igorom Miloševićem u kojem je on prema više neodređenih lica (kao i prema novinarki koja je intervju vodila!) pretio da će izvršiti protivpravan napad na njihov život i telo.

Krivičnom prijavom Informera protiv Miloševića obuhvaćena je samo pretnja prema novinarkama Informera, ali ne i pretnje ženama kojima je Milošević pretio upravo u Intervjuu i kroz pisanje Informera.

Svojim skrivanjem iza ustavom proklamovane slobode misli i izražavanja ovakvi mediji – među kojima je Informer tek najaktuelniji primer – tu slobodu okreću protiv društva zloupotrebljavajući prava koje im je društvo poverilo zarad služenja javnom dobru u cilju ostvarivanja inih ličnih interesa i ambicija

Ovakav „previd“ je neobičan budući da se među priloženim dokazima upravo nalazi intervju koji je ovaj list objavio u svom štampanom izdanju i video snimak tog intervjua koji su se do skora mogli naći na njihovom sajtu.

Taj se propust čini nelogičnim samo dok se ne shvati da bi se, ukoliko se postavi pitanje i tih pretnji, neizbežno moralo postaviti i pitanje kako je Milošević bio u prilici da takve pretnje neodređenom krugu lica izrekne? Ko mu je to omogućio?

Krivični zakonik eksplicitno propisuje da se radnjom pomaganja u izvršenju krivičnog dela ima smatrati stavljanje učiniocu na raspolaganje sredstva za izvršenje krivičnog dela – što bi u ovom slučaju potencijalno moglo biti upravo objavljivanje spornog intervjua.

Vratimo se, načas, objašnjenju g. Vučićevića: Ako je, kako se može zaključiti iz njegovih tvrdnji, dnevni list Informer pomogao Igoru Miloševiću da izvrši krivično delo ugrožavanja sigurnosti – podstrekavao ga štaviše(!) – samo da bi ga mogao prijaviti za njega da li to isključuje protivpravnost postupanja novinara i lista?

Ovde ima nekoliko problema.

Prvo, ovakvo postupanje predstavljalo bi radnju samovlašća kojom bi pojedinac uzurpirao ovlašćenja državnih organa.

U nekom normalnijem kontekstu ovakva vrsta prikupljanja dokaza bila bi dozvoljena samo u izuzetnim slučajevima putem prikrivenog islednika kojeg, opet, angažuje sud na predlog javnog tužioca. Međutim, čak ni prikriveni islednik ne bi smeo da podstiče na vršenje krivičnih dela.

Krivični zakonik eksplicitno propisuje da se radnjom pomaganja u izvršenju krivičnog dela ima smatrati stavljanje učiniocu na raspolaganje sredstva za izvršenje krivičnog dela – što bi u ovom slučaju potencijalno moglo biti upravo objavljivanje spornog intervjua

Drugo, ako je cilj bio pribavljanje dokaza da je Igor Milošević počinio neko krivično delo, posebno ono za koje ga je Informer i prijavio, svi eventualni neophodni dokazi za to su već postojali nakon okončanja intervjua – koji nije morao nakon toga biti objavljen.

A upravo to objavljivanje intervjua, nakon događaja za koji se tereti Igor Milošević, samo torpeduje celo objašnjenje kojim se naknadno pokušava opravdati i racionalizovati jedna dubiozna profesionalna i poslovna odluka.

Iako još nije izvesno kako će se priča oko intervjua Igora Miloševića u Informeru na kraju završiti, i koji će sve rubikoni biti pređeni u objašnjavanju i zaštitili intervjua u Informeru moramo imati na umu da Informer i njemu slični listovi predstavljaju posebnu vrstu izazova za funkcionisanje demokratskog društva.

Svojim skrivanjem iza ustavom proklamovane slobode misli i izražavanja ovakvi mediji – među kojima je Informer tek najaktuelniji primer – tu slobodu okreću protiv društva zloupotrebljavajući prava koje im je društvo poverilo zarad služenja javnom dobru u cilju ostvarivanja inih ličnih interesa i ambicija.

Isušivanje društvene kaljuge koja je generisala upravo takvu medijsku atmosferu i takve aktere u medijima mukotrpan je, dugotrajan i neizvestan posao. Ali ako to kao takvo ne zavređuje trud, šta zavređuje?

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Send this to a friend