05. maj 2022.

Zabrana ruskih medija u Srbiji – otklon od propagande ili „druge strane“

U srpskoj štampi i tabloidima ovih dana dešava se postepena promena proruskog narativa, a slavljenje ruskog predsednika izostaje. Govoreći o tome da li je to pokazatelj zaokreta naše spoljne politike, politikolog Srđan Cvejić je u Novom danu rekao da bi pre uvođenja sankcija Rusiji, simbolična odluka vlasti bila zabrana rada Sputnjika i Raša tudej u Srbiji. Novinar Boško Jakšić oštro se protivi toj ideji, navodeći da mu je za formiranje mišljenja potrebno da čuje i zvaničnu rusku stranu.

 

Upitan da li je to u skladu sa zakonima Srbije i da li bi se zabranom rada ruskim državnim medijima onemogućilo građanima da čuje obe strane, Cvejić odgovara to nisu obe strane. Dodaje da s jedne strane stoje profesionalni mediji, a s druge su propagandne mašine.

Spoljnopolitički komentator Boško Jakšić napominje da kao profesionalac voli da čuje i dve i tri strane, i da se protivi ukidanju ruskih medija u Srbiji.

„Onda treba da ukinemo CNN koji je u značajnoj meri glasilo američke propagande i zvaničnih stavova vlasti. Da bih dolazio do pravih zaključaka, meni je neophodno da čujem šta zvanična Moskva propagira. Koje vrste zaključaka pokušava da nudi“, rekao je Jakšić.

Cvejić, međutim, ocenjuje da postoje osobe koje mišljenje formiraju dobijajući informacije iz više izvora, pa i iz „Putinove propagandne mašine“, ali da se većina građana ipak informiše iz nekoliko elektronskih medija, zbog čega napominje da je potrebna njihova depolitizacija, a pre svega javnog servisa.

Govoreći o otklonu tabloida od veličanja Rusije i Vladimira Putina, Cvejić kaže da postoji promena diskursa, ali da još ne može da se uoči jasan trend.

„Imamo reakcije na Putinove izjave o Kosovu, a sutradan se potkrade tekst u prilog Rusiji. Nije u tome suština. Suština je da se ta propagandna mašina uređuje iz jednog centra. To se rešava tako što ćemo dozvoliti medijima da rade svoj posao i depolitizovati javni servis“, objašnjava gost Novog dana.

Napominje da je situacija ista kao 1989. ili 1990. godine i da ako, kao tada, ne prepoznamo istorijski trenutak i ne donesemo prave odluke, običan građanin će snositi iste posledice kao devedesetih.

„Ako drugi put propustimo istorijski moemanat, ako budemo zaboravljeni, cena toga će biti fatalna“, napominje Cvejić.

On dodaje da priča o promeni diskursa ima dve strane medalje, a da se diskurs prema Zapadu ne menja i da u „novinama koje su se probudile i kritikuju Putina“ ne mogu da se čuju objektivne i istinite informacije o Evropskoj uniji.

Jakšić kaže da je vododelnica odnosa srpske javnosti prema Rusiji bilo vreme bombardovanja, i da od tada počinje ruski uticaj na srpsku javnost.

„To vidimo i u zvaničnoj ruskoj retorici, ‘mi vas nikada nismo bombardovali’. To je jedan od ključnih argumenata za obraćanje srpskoj javnosti koji ima svoj efekat“, kaže Jakšić.

Dodaje da kada se, s druge strane, priča o tome zašto je Evropska unija dobra za Srbiju, nikada se ne govori da je to zbog njenih vrednosti i liberalne demokratije.

„Mi to nikada ovde ne čujemo. Mi možemo da čujemo da je eu dobra, dobar partner, da zavisimo od investicija iz Evropske uinije, ali to nije porpraćeno vrednostima zato što te vrednosti nisu na ceni ovoj vlasti. Ova vlast se po vrednostima zbližila s istokom, njoj je bliži autoritarizam Rusije i Kine nego demokratija Evropske unije“, ocenjuje Jakšić.

Napominje da smo sada u situaciji kada se od Srbije traži da se pridruži sankcijama protvi Rusije, što je simbol prihvatanja evropskih vrednosti. Kako kaže, u Briselu znaju da srpske sankcije neće oštetiti Rusiju, ali će biti gest solidarnosti sa evropskim vrednostima.

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Send this to a friend