Ruski mediji u Srbiji zaobilaze evropske sankcije

U odgovoru za RSE, Ambasada pozdravlja odluku Srbije da se na glasanju u Ujedinjenim nacijama pridruži državama koje su osudile rusku invaziju na Ukrajinu, ali se ističe da je spoljnopolitičko usklađivanje sa Evropskom unijom važna komponenta na putu Srbije ka EU.

Evropska unija je, uz druge države Zapada, nakon invazije na Ukrajinu uvela niz sankcija Rusiji. Deo sankcija odnosi se i na medije, pa su državni mediji pod kontrolom Kremlja – Russia Today (RT) i Sputnjik zabranjeni u EU.

Zvaničan stav Srbije je da se ne pridružuje sankcijama protiv Rusije. To je potvrđeno dokumentom Vlade Srbije – zaključkom usvojenim 27. februara, kao i izjavama predstavnika vlasti.

Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, u čijoj su nadležnosti mediji, nije odgovorilo na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) o evropskim sankcijama protiv Russia Today (RT) i Sputnjika i kako će se one odraziti na Srbiju.

Na upit o sankcijama nije odgovorila ni Vlada Srbije.

Medijska kuća Sputnjik ima svoje dopisništvo u Beogradu i vesti na srpskom jeziku. Kablovski operatori u Srbiji emitovali su kanal Russia Today na engleskom dok 2. marta nije isključen signal sa satelita u Evropskoj uniji.

Kako je RSE proverio 5. marta, državni operator Telekom Srbija ponovo je imao RT u svojoj ponudi, dok kod privatnog operatora SBB-a Russia Today i dalje nije dostupan.

Srbija je, kao država kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, obavezna da se uskladi sa evropskom spoljnom politikom do momenta ulaska u Uniju.

Vulin poručuje da neće biti sankcija ruskim medijima

Da zvanični Beograd neće zabraniti nijedan ruski medij, poruka je ministra policije i predsednika Pokreta socijalista Aleksandra Vulina.

„Srbija neće postati deo kolektivne antiruske histerije“, naveo je Vulin u saopštenju 3. marta.

Pokret socijalista je deo vladajuće koalicije koju predvodi Srpska napredna stranka predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

EU zabrinuta zbog širenja dezinformacija u Srbiji

Zabrinutost zbog širenja dezinformacija u srpskim medijima u vremenu ruske invazije na Ukrajinu izrazili su ambasadori država članica Evropske unije.

Ambasadorka Švedske Anika Ben David izjavila je 3. marta da su predstavnici EU razgovarali sa ministrom inostranih poslova Nikolom Selakovićem i izrazili očekivanje da Vlada uradi svoj deo posla, da se prenose verodostojne činjenice i informacije.

Novinarska udruženja Srbije protiv sankcija

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Željko Bodrožić, ističe da cenzura i zabrana mogu biti kontraproduktivne.

„Mi tu jasno vidimo razliku (u izveštavanju) kod medija koji su osnovani od država sa Zapada – poput RSE, Dojče Vele (Deutche Welle), BBC – koji se trude da budu profesionalni i ne šire propagandu. A sa druge strane, kod Sputnjika i RT, i laik može da vidi tu propagandu koja se širi – ali zabrane će doneti više štete nego koristi“, rekao je on.

Udruženje novinara Srbije je za RSE odgovorilo da je „ograničiti, zabraniti emitovanje nekog medija, isto što i ograničiti ili suspendovati nečije pravo na slobodu govora i mišljenja“.

„Standardi koji važe u Srbiji deo su evropskih vrednosti koje se snažno suprotstavljaju i pomisli na zabranu rada bilo kojem mediju. Za zabranom ili sprečavanjem emitovanja možete posegnuti samo prema nekom ko širi govor mržnje i poziva na nasilje, što Russia Today i Sputnjik ne rade“, stoji u odgovoru sekretara UNS-a Nina Brajovića.

Dodaje se da ovi mediji „jesu propagandni servisi svoje države, ali funkcionišu po uzoru na konkurentske propagandne servise razvijenih zemalja Zapada“.

„Građani Srbije uvek će biti bolje informisani ako budu imali mogućnost da se informišu iz više pa makar i međusobno suprotstavljenih izvora“, izjavio je Brajović.

Koje mere su na snazi u Evropskoj uniji?

Sankcije ruskim državnim medijima Russia Today i Sputnjik u Evropskoj uniji obuhvataju sva sredstva za prenos i distribuciju – kablovsku i satelitsku televiziju, televiziju preko interneta (IPTV), njihove internet stranice, aplikacije i naloge na društvenim mrežama.

Evropska unija smatra da su RT i Sputnjik sredstva Kremlja za dezinformacije i manipulaciju informacijama.

„Sve relevantne licence, ovlašćenja i dogovori o distribuciji su suspendovani. Ove mere pokrivaju sve države članice EU i direktno se primenjuju“, saopšteno je 2. marta.

Nalozi ovih medija na društvenim mrežama – Tviteru, Fejsbuku, Jutjubu blokirani su u EU.

Povodom sankcija, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je poručila da su reči veoma važne u ratnom periodu.

„Nećemo dozvoliti apologetama (braniocima) Kremlja da sipaju svoje toksične laži kojima opravdavaju Putinov rat ili poseju seme podela u našoj Uniji“, izjavila je Fon der Lajen 2. marta.

Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova potez Evrope je opisala kao „informacioni terorizam sa Zapada“.

Sa druge strane šef evropske diplomatije Žozep Borelj je ocenio da su sankcije „važan korak protiv Putinove manipulacije“.

Kremlj je 4. marta blokirao više sajtova, uključujući Radio Slobodna Evropa (RFE/RL), BBC i Deutsche Welle. Ograničen je i pristup društvenim mrežama Fejsbuk i Tviter i prodavnicama aplikacija Epl (Apple) i Gugl (Google).

Blokade su usledile posle pretnji RFE/RL i drugim medijima da će biti prinudno ugašeni zbog izveštavanja o ruskoj invaziji na Ukrajinu.

Bez RT u Srbiji

Kada su 2. marta korisnici dva najveća operatora u Srbiji, državnog Telekoma i privatnog SBB-a, prebacili na kanal Russia Today dočekao ih je „crn ekran“.

Na pitanja zašto nemaju RT, SBB je korisnicima odgovarao da nije u mogućnosti da redistribuira kanal jer je prekinuto emitovanje signala RT na satelitima kompanije Eutelsat i da će biti obavešteni ako dođe do izmena.

Na istoj kablovskoj mreži emituje se i informativni program Channel One Russia, koji je takođe pod kontrolom Kremlja, a od 2. marta u ponudi su i dva ukrajinska kanala „UATV“ i „1+1“ koji emituju vesti iz Ukrajine.

Provladini tabloidi u Srbiji su prekid distribucije kanala Russia Today na SBB platformama i emitovanje ukrajinskih kanala iskoristili za optužbe protiv United grupe u čijem je vlasništvu SBB.

Naveli su da ta kompanija „vodi žestoku ofanzivu protiv srpske države i srpskih vlasti zbog toga što su odbili da uvedu sankcije Rusiji“.

RT je, kako je proverio RSE, nakon par dana prekida emitovanja 5. marta bio dostupan na platformama Telekoma Srbija. U njihovoj ponudi su još dva kanala pod kontrolom Kremlja – Rossia 24 i RTR planeta.

Ipak, na zahtev vlasti na Kosovu, ćerka firma Telekoma – MTS je izbacila iz svoje ponude ruske državne kanale. Nezavisna komisija za medije Kosova je to naložila da bi se sprečilo širenje propagande i zaštitila javna bezbednost.

Šta kaže srpski regulator?

Rad elektronskih medija – televizijskih i radijskih kanala, internet izdanja medija, distributera kablovske, satelitske i televizije putem interneta – po zakonu kontroliše nezavisno Regulatorno telo za elektronske medije (REM).

Odluke u REM-u donosi Savet od devet članova koje bira Skupština Srbije.

Članica Saveta REM-a Judita Popović za RSE je objasnila mogućnosti regulatora da reaguje u slučaju inostranih medija i TV kanala koji se distribuiraju u Srbiji.

Kako ističe, Zakon o elektronskim medijima predviđa da se može privremeno ograničiti sloboda prijema i reemitovanja medijske usluge, na primer – ako se radi o govoru mržnje ili podsticanju mržnje, ili ako je to neophodno radi očuvanja javnog poretka.

„Kada je reč o ruskoj medijskoj kući, evidentno je da se trenutno tu uglavnom radi o propagandi, favorizovanju agresije, invazije, ratnog sukoba i smatram da se tako ugrožava javni interes i evropska budućnost Srbije. Čim je takva propaganda preplavila medijski prostor Srbije, mislim da nemamo dilema da li se tako podstiče mržnja ili ne“, rekla je Popović.

Popović, međutim, navodi da je ovo njen pojedinačni stav, ali da ne vidi mogućnost da REM reaguje.

RT do nemačke publike preko Srbije

Početkom februara, u danima kada su oči sveta bile uperene u Moskvu zbog ukrajinske krize, iz Nemačke je stigla zvanična zabrana kanala ruskog državnog kanala RT na nemačkom jeziku (RT DE). Kanal je do nemačkog gledališta pokušao da stigne preko Srbije.

Kanalu „RT DE“ je 6. decembra srpski regulator izdao dozvolu za satelitski prenos programa.

„RT DE“ je na taj način hteo da zaobiđe nemačke propise koji zabranjuju emitovanje kanalima u stranom državnom vlasništvu u koje spada i RT, kao medij koji finansira Kremlj. Moskva je odgovorila zabranom medija Dojče vele (Deutche Welle) u Rusiji.

Proverom registra Regulatornog tela za elektronske medije, utvrđeno je da je dozvola izdata kanalu RT DE još na snazi – do 6. decembra 2029. godine.

Kako rade društvene mreže ruskih medija u Srbiji?

Profil agencije Sputnjik na srpskom vidljiv je na Tviteru i označen je kao „medij koji sarađuje sa Vladom Rusije“.

Na Fejsbuku je Sputnjik na srpskom označen kao „ruski medij pod državnom kontrolom“.

Uz svaku objavu stoji obaveštenje da „objava dolazi od medija za kojeg Fejsbuk veruje da je delimično ili u potpunosti pod uređivačkom kontrolom ruske vlade“.

Sputnjikov kanal na srpskom nije dostupan na Jutjubu (Youtube), a ta redakcija je svoje čitaoce pozivala da ih prate na alternativnim društvenim mrežama zbog „hakerskih napada“ i „cenzure“.

Kako funkcioniše propaganda?

NewsGuard, organizacija koja prati verodostojnost informacija na internetu, objavila je listu najvećih „ratnih mitova“ tokom ruske invazije na Ukrajinu.

NewsGuard, kako je preneo Gardijan, prati rad 114 internet domena – uključujući ruske državne medijske izvore kao što su Russia Today, Sputnjik i Tass.

Upozoreno je i da veb stranice koje nisu u direktnoj vezi sa Kremljom guraju lažni sadržaj na društvene mreže.

„Rusija širom sveta koristi višeslojnu strategiju za objavljivanje i širenje lažnih i iskrivljenih narativa – oslanjajući se na mešavinu zvaničnih izvora državnih medija, anonimnih veb-sajtova i naloga na društvenim mrežama i drugih metoda za distribuciju propagande koja unapređuje interese Kremlja i podriva njegove protivnike“, navodi se u analizi.

Ovo su neki od najvećih mitova, prema istraživanju NewsGuard-a:

• „Stanovnici koji govore ruski u regionu Donbas u Ukrajini bili su podvrgnuti genocidu“ – Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), koja je imala svoje posmatrače na terenu, nije pronašla dokaze za to.
• „Rusija nije gađala civilnu infrastrukturu u Ukrajini na početku invazije“ – Dan nakon početka invazije, Amnesti internešenel je dokumentovao najmanje tri ruska vojna napada na civilna područja u Ukrajini.
• „Nacizam je rasprostranjen u ukrajinskoj politici i društvu, a podržavaju ga vlasti u Kijevu“ – Kandidat krajnje desničarske nacionalističke partije Svoboda osvojio je 1,6 odsto glasova na predsedničkim izborima 2019. godine.
• „Zapad je izveo državni udar da zbaci prorusku ukrajinsku vladu 2014“ – Ne postoje dokazi koji podržavaju teoriju da je revolucija na Majdanu u Ukrajini 2014. bila državni udar koji su orkestrirale zapadne zemlje.
• „Krim se legalno pridružio Rusiji“ – Skupština Ujedinjenih nacija proglasila je nelegitimnim referendum iz 2014, na kojem je izglasano pripajanje Krima Rusiji.

Primer iz Srbije

Sputnjik na srpskom objavio je tekst u kojem glavni grad Ukrajine poredi sa ratom u Sarajevu devedesetih, uz ocenu da je „postalo jasno“ da je „politički Kijev spreman da brutalno žrtvuje sopstveno stanovništvo kao poželjnu kolateralnu štetu u eventualnim uličnim borbama sa ruskom vojskom“.

Navode i da „iza uvlačenja ruske vojske u gradove gde je ukrajinska borbena tehnika raspoređena u stambenim kvartovima stoji specijalna NATO operacija viđena u ratnom Sarajevu devedesetih godina“.

Sagovornik u tom tekstu je Branko Lukić, advokat osuđenika za ratne zločine u BiH Ratka Mladića, koji negira da su srpske snage odgovorne za masovne pogibije civila u Sarajevu od 1992. do 1995. godine.

Ti navodi nisu tačni, što je dokazao i Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju u Hagu.

Pred tim sudom, za zločine počinjene u Sarajevu osuđeni su nekadašnji generali Vojske Republike Srpske (VRS) – Stanislava Galića na doživotni zatvor, a Dragomira Miloševića na 29 godina.

Za terorisanje i snajperisanje građana Sarajeva, između ostalog, na doživotnu kaznu zatvora pred Haškim tribunalom osuđeni su i bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić i bivši komandant VRS Ratko Mladić.

Opsada Sarajeva trajala je 1.425 dana. Tokom te četiri godine ubijene su 13.952 osobe.

Tužilac Međunarodnog krivičnog suda (MKS) je 2. marta najavio pokretanje istrage o mogućim ratnim zločinima u Ukrajini.

Savet Ujedinjenih nacija za ljudska prava je 4. marta odobrio komisiju koja će istražiti navode o kršenju ljudskih prava od strane Rusije tokom invazije na Ukrajinu.