25. jun 2018.

Koliko su društvene mreže korisne za novinarstvo?

Novinarima društvene mreže mogu poslužiti kao vrlo korisno sredstvo za povećanje čitanosti i pre svega uticaja među čitaocima, ili pak za sticanje novih čitalaca. Znatan broj novinara upravo na ovaj način i koristi društvene mreže. Omiljena društvena mreža novinara je Tviter, mada se ne može reći da im je stran ni Fejsbuk. Mnogo više uspeha postižu oni novinari koji umešno koriste i društvene mreže pored medija za koji već svakako rade. Društvene mreže daju slobodu, koju njihov medij, ograničen određenim konceptom i uređivačkom politikom, ipak isključuje. Pravilno iskorišćena sloboda na društvenim mrežama, može novinaru doneti dodatnu popularnost i značajno povećati njegov uticaj ili čitanost njegovih štiva.

No društvene mreže nose i određenu problematiku. Pre svega, novinar koji se registruje na neku društvenu mrežu, mora imati u vidu da je to dvosmeran medij. Društvene mreže podrazumevaju konverzaciju s publikom. To je zapravo vrlo korisna stvar jer novinar na veoma brz i jednostavan način može saznati šta je to što zapravo njegova publika želi da pročita i kako gleda na njegova pisanja ili nastupe u medijima. Onaj novinar koji je oslobođen tereta svog ega uspešno će iskoristiti konverzaciju sa publikom na društvenim mrežama i poboljšati svoje nastupe ili pisanje.

Naravno, ova konverzacija na društvenim mrežama nije baš uvek prijatna. Neće svi koji stupe u diskusiju sa novinarom biti kritički raspoloženi ali sigurno je da neće svi biti ni blagonakloni.

Upravo zbog kritičkog stava određenog dela publike na društvenim mrežama, deo novinara nikad ni ne otvori svoj nalog na njima. Pored toga treba imati u vidu da izvestan, istina manji deo novinara, pripada generaciji koja je sa pisaće mašine prešla na kompjuter, te da im je internet potpuno stran teren, stoga i nemaju naloge na društvenim mrežama.

Ono što je zaista opterećujuće za sve novinare koji koriste društvene mreže, nisu kritički stavovi na kulturan način saopšteni u diskusijama, već hejteri i trolovi. Istine radi, mora se priznati da se broj hejtera i trolova i drugih internet nasilnika, svakim danom povećava. Omasovljenje internet nasilnika, na društvenim mrežama, ponovo dovodi novinare (a i druge javne ličnosti) do jednosmerne komunikacije. Prosto, niko nema ni toliko vremena ni toliko nerava, da se upušta u beskrajne i besmislene rasprave sa hejterima. Stoga većina javnih ličnosti na društvenim mrežama, nakon objave statusa, retko kad ulazi u konverzaciju i diskusiju koja se na tom statusu razvije. Nemo posmatranje razvoja toka diskusije je postala uobičajena praksa ne samo javnih ličnosti već i većine uticajnijih korisnika društvenih mreža.

Pored ovog zamora, do kojeg redovno dovode internet nasilnici, postoje i mnogo neugodnije pojave koje novinari mogu doživeti na društvenim mrežama, a za koje jednostavno ne postoje efikasni načini odbrane sem gašenja naloga. To su pre svega uvrede i ugrožavanje sigurnosti. Iako je Krivičnim zakonikom u članu 138. propisano krivično delo „Ugrožavanje sigurnosti“ kojim se određuje zatvorska kazna od šest meseci do pet godina, onima koji ugroze sigurnost nekog lica „pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica“, to nimalo ne umanjuje sve učestalije pretnje na drštvenim mrežama.

Kada se ima u vidu i to da društvene mreže nemaju dovoljan broj angažovanih urednika, koji bi mogli uspešno regulisati ponašanje višemilionskog broja korisnika, već da to prvenstveno odrađuju algoritmi, koji ne mogu lako prepoznati u konverzaciji šta je pretnja a šta je sleng određene društvene grupe, onda je jasno koliki je rizik za javne ličnosti učestvovanje na društvenim mrežama.

Administracija društvenih mreža na pretnje i drugo internet nasilje, reaguje tek tada kada im se takve pojave prijave, pa ni tad često ne reaguju adekvatno.

Novinari koji žele javno da učestvuju na društvenim mrežama, pod svojim imenom i prezimenom, moraju računati da će pretrpeti internet nasilje. Ako uspeju da naprave balans između svojih pratilaca i svojih stavova, ovo učešće na društvenim mrežama im se može višestruko isplatiti. Ako pak ne uspeju, imaće više štete nego koristi. Učešće na društvenim mrežama na internetu je poput borbi u rimskim arenama tu ili si gladijator ili hrišćanin, treće opcije nema.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend