Slobodni i uplašeni novinari u Beloj kući: Ne diraj mi princa, gico 
Jelena Kleut – profesorka koja doživljava odmazdu zbog podrške svojim studentima 
Novinari i stres: Hajde da se lečimo 
Urednici portala „Novosti“ zabranjeno obavljanje posla na godinu dana zbog vređanja Zdenka Tomanovića 
Studentski uticaj 
"Od zvaničnika su neke stvari u javnosti toliko puta izrečene da bi mene sramota bilo da sebe pogledam u ogledalo i da mirno spavam", poručuje Stefan Kosanović, novinar Fakenews tragača.
Osmoro dece i školski čuvar ubijeni su 3. maja u beogradskoj osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, a još sedmoro ljudi je povređeno. Nakon ovog masakra, za koji je osumnjičen trinaestogodišnji učenik te škole, u domaćim medijima uočen je visok nivo neprofesionalnog izveštavanja, o čemu su pisale naše kolege sa Raskrikavanja. Na ovom mestu donosimo kratke zaključke o nekim od netačnih i manipulativnih informacija koje smo uočili, uz napomenu da zbog osetljivosti teme nismo u prilici da odgovorimo na sve zahteve za proveru koje su nam čitaoci poslali.
O zabranjenim temama u posleratnom novinarstvu i nastajanju medija kao „organa“ države, golootočanima u redakcijama i kako se izveštavalo o „mermeru“, o Titu, Branku Ćopiću i Bogunoviću, Jugu Grizelju, Ginteru Grasu, istoriji jugoslovenskog i srpskog novinarstva, kako se jednom obreo u krevetu sa Udbom i novijim trendovima kao što je olaka upotrebe izraza poput fašizma i genocida, u Bermudskom trouglu govori Ivan Ivanji, publicista, novinar i prevodilac
Objavljivanje lažnih vesti i dezinformacija kao da je sastavni deo „boje” ratnih bitaka u Ukrajini, koji već više od godinu dana besne u svetu, kako na kopnenim frontovima, tako i u internet prostoru ali i u medijima.
S obzirom da poslednjih godina u svim vodećim poličkim debatama na nezavisnim televizijama gledamo bukvalno jedne te iste ljude kako pričaju bukvalno jedno te isto, počela da gledam samo reklame.
Slučajevi pretnji i napada na novinare mogu se uspešnije i brže rešavati samo direktnom i intenzivnom komunikacijom i saradnjom između novinara, policije i tužilaštva na svim nivoima, zaključak je sa sastanka novinara i urednika medija iz jugoistočne Srbije sa predstavnicima MUP-a i tužilaštva.
Novinar je dužan da ukazuje na manipulativne i toksične medijske sadržaje, te da ih po mogućnosti dekonstruiše, smanjujući njihov štetan uticaj.
Najpopularnija društvena mreža u Srbiji i dalje je Fejsbuk sa 3,1 milion profila, a svaki drugi korisnik ima više od 40 godina. Broj korisnika Instagrama u Srbiji dostigao je tri miliona, od kojih čak 70 odsto pripada populaciji mlađoj od 39 godina, pokazuju podaci tih socijalnih mreža za decembar 2022. godine.
Studenti na Univerzitetu u Čikagu napravili su softver „Glaze“ koji može da napravi „maskiranu“ verziju originalnog dela, među kojima slike i crteža, kako bi t radove zaštitio od programa veštačke inteligencije.
Fotografija na kojoj bivšeg predsednika SAD, Donalda Trampa, hapse njujorški specijalci ili fotografija predsednika Rusije, Vladimira Putina u zatvorskoj ćeliji koje su ovih dana preplavile društvene mreže dokazju ulazak u novu eru dezinformacija koje nam donosi veštačka inteligencija.
Čudna fotografija kruži internetom: da li je Vladimir Putin zaista ponizno klečao pred Sijem Đinpingom? Tvrdi se da je fotografija snimljena tokom Sijeve posete Moskvi – ali ta slika je lažna.
Informaciono okruženje kojim upravlja umrežena algoritamska infrastruktura, dovelo je do fundamentalnih promena u produkciji i distribuciji medijskog sadržaja, zbog čega mediji moraju da tragaju za novim modelima ekonomske održivosti, dok kvalitet javnog informisanja opada.
Uspon AI tehnologija transformiše način na koji novinari rade, i dok modeli za generisanje teksta kao što je ChatGPT čine većinu naslova, postoji mnogo više od ove tehnologije koja se brzo razvija.
Tviter više ne može da zaštiti korisnike od trolovanja, dezinformacija u organizaciji država i seksualne eksploatacije dece, posle masovnih otkaza i promena pod novim vlasnikom Ilonom Maskom, rekli su za BBC insajderi iz ove kompanije.
Istraživači predviđaju da bi generativna tehnologija mogla učiniti dezinformacije jeftinijim i lakšim za proizvodnju.
Sa veštačkom inteligencijom treba biti oprezan, a vesti o tehnološki naprednim "sveznajućim" platformama upravo to i potvrđuju.
Novosadska novinarska škola i FakeNews Tragač pozivaju vas da se prijavite na obuku iz oblasti analize dezinformacija.
Predviđanja više od 300 medijskih lidera o medijskom svetu I tržištu za 2023. godinu su, kao I obično – depresivna ali vrlo zanimljiva. Nova tehnologija iskočila je u prvi plan budućnosti medija pre nego što su pronađena rešenja za probleme nastale iz ranijih tehnoloških inovacija
Globalna bitka sa dezinformacijama i lažnim vestima ne jenjava. Širenje lažnih vesti i dezinformacija uz korišćenje sofisticiranih programa čiji algoritmi funkcionišu na bazi veštačke inteligencije trenutno uzima maha.
„Misteriozna svetla”, zabeležena neposredno pre zemljotresa u Turskoj, nisu rezultat HAARP aktivnosti, niti se sa sigurnošću mogu pripisati fenomenu takozvanih zemljotresnih svetala. Analiziramo jednu od najupornijih i najstarijih teorija zavere o programu HAARP, ali i kakva je povezanost dezinformacija sa tragičnim događajima i prirodnim nepogodama.
