Završeno suđenje po tužbi Vladimira Ðukanovića protiv Vuka Cvijića, očekuje se presuda 
Gruhonjić o demoliranju automobila njegovog sina: Šta je sledeće, da ubistva kritičara režima postanu normalna? 
Napad na Matića u Ćacilendu, zlokobnom mestu gde batinaši odlučuju koga će da prebiju, dok policija gleda u stranu 
Saopštenje Tužilaštva o zvučnom topu pokrenulo kampanju režimskih medija: Simultani napad na slobodu informisanja 
Živeti novinarstvo do poslednjeg daha 
Veštačka inteligencija već menja medijski svet, neke promene će biti veoma duboke i teško ih je sve predvideti, ali jasno je da ona neće moći da zameni ljudsku kreativnost, da će moralne dileme za nju ostati španska sela, kao i empatija ili intuicija. Evo kako novu tehnološku revoluciju vide učesnici današnje konferencije "Veštačka inteligencija i mediji"
Nove (loše dakako, sve drugo bi bilo iznenađenje) okolnosti skolile su sve umornije i malobrojnije tradicionalne medije sveta, a nije mnogo bolje ni novim, digitalnim
Različiti portali, prepoznatljivi po tome što često objavljuju obmanjujući sadržaj, plasirali su izmišljenu priču o novoj veštačkoj inteligenciji za proveru činjenica koja će navodno cenzurisati konzervativce i slobodan govor na internetu.
Broj ljudi na globalnom nivou koji vestima pristupaju putem web stranice ili aplikacije pao je za 10 bodova od 2018, a mlađe grupe radije čitaju vesti putem društvenih mreža, pretraživača ili mobilnih agregatora, pokazuje izveštaj objavljen u utorak.
Dodavanje opcija "povjerenje" i "nepovjerenje" na društvenim mrežama, uz standardnu "sviđa mi se", moglo bi pomoći u smanjenju širenja dezinformacija, pokazala je nova eksperimentalna studija koju su vodili istraživači Univerziteta College London (UCL), javlja naučni portal Phys.org.
Klinički psiholog i psihoterapeut Goran Tomin i komunikolog i istraživač Ljubiša Bojić govorili su u Novom danu o tome kako izloženost lošim vestima utiče na ljude i kako to možemo sprečiti.
Klinički psiholog i psihoterapeut Goran Tomin i komunikolog i istraživač Ljubiša Bojić govorili su u Novom danu o tome kako izloženost lošim vestima utiče na ljude i kako to možemo sprečiti.
REVOLUCIONARNO OTKRIĆE – da li smo na pragu medicinskog dostignuća veka? Naučnici pronašli lek koji ubija ćelije raka neverovatnom brzinom“. Naslovi nalik ovom sporadično se pojavljuju u našim medijima, iako efikasnog leka za sve vrste kancera i dalje nema. U takvim tekstovima često ćete naići na informacije koje, recimo, govore da su naučnici sa nekog univerziteta ispitivali lek za rak na miševima, te da je on u 66% slučajeva izlečio zaražene miševe. Ne zvuči toliko loše, možda zaista i jesmo na pragu otkrića veka? Međutim, kako biste reagovali kada biste pročitali da je pomenuti lek u ostalih 34% slučajeva ubio miševe u roku od dva sata od primene leka?
Uspon generativne veštačke inteligencije na radnom mestu je neizbežno. Ima mnogo razloga za uzbuđenje.
Društvene mreže su razvile sisteme brzog brisanja grozota koje korisnici postavljaju, ali tako brišu i dokaze ratnih zločina, što im se sada zamera. Odluka je prepuštena veštačkoj inteligenciji, koja je promptno pokazala koliko je zapravo inteligentna. Veoma, u nekim stvarima, ali u finijim aspektima društvenih odnosa – jako glupa
Prezentacija „sretnih“ i „nesretnih" porodica u medijima.
Emodžiji, mimovi i gifovi: možete da ih šaljete u porukama na dnevnoj bazi, ali da li ste znali da ih takođe možete koristiti u svom izveštavanju da biste povećali angažovanje?
Na početku kultnog filma Matriks (1999), protagonista Neo (Kijanu Rivs) sakriva novac u knjigu neobičnog naslova – Simulacija i simulakrum. Nimalo slučajno.
Veliki broj verifikovanih Tviter naloga podelio je prošle sedmice lažnu fotografiju koja prikazuje eksploziju u blizini Pentagona, što je izazvalo pometnju na mrežama i čak dovelo do kratkog pada na berzi. Lokalni zvaničnici su ubrzo potvrdili da se takav incident nije dogodio, ali ne pre nego što je lažna vest, koju su objavile i pojedine velike medijske kuće, obišla svet. Kako da uočite fotografije koje su nastale uz pomoć veštačke inteligencije?
Razvoj veštačke inteligencije utiče na novinarstvo i iziskuje promene u načinu rada, ali novinarstvo i novinari koji rade u interesu javnosti opstaće ukoliko se budu stvorili uslovi da se veštačka inteligencija svrsishodno koristi u radu, zaključeno je na stručnom skupu „Budućnost novinarstva“ koji je organizovala Novosadska novinarska škola.
Agencija koja proverava kredibilnost sajtova i otkriva dezinformacije, Njuzgard, otkrila je 125 sajtova koji izgledaju kao mediji, a zapravo su skoro ceo sadržaj napisali roboti, odnosno Chat GPT tehnologija
Odeljenje za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu priredilo je psihološke smernice za medijsko izveštavanje posle kriznih događaja, sa ciljem da ukažu na psihološke i društvene posledice neodgovornog medijskog izveštavanja, odnosno da pokažu da mediji imaju ulogu u uspostavljanju atmosfere bezbednosti i oporavka posle velikih kriza.
"Od zvaničnika su neke stvari u javnosti toliko puta izrečene da bi mene sramota bilo da sebe pogledam u ogledalo i da mirno spavam", poručuje Stefan Kosanović, novinar Fakenews tragača.
Osmoro dece i školski čuvar ubijeni su 3. maja u beogradskoj osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, a još sedmoro ljudi je povređeno. Nakon ovog masakra, za koji je osumnjičen trinaestogodišnji učenik te škole, u domaćim medijima uočen je visok nivo neprofesionalnog izveštavanja, o čemu su pisale naše kolege sa Raskrikavanja. Na ovom mestu donosimo kratke zaključke o nekim od netačnih i manipulativnih informacija koje smo uočili, uz napomenu da zbog osetljivosti teme nismo u prilici da odgovorimo na sve zahteve za proveru koje su nam čitaoci poslali.
O zabranjenim temama u posleratnom novinarstvu i nastajanju medija kao „organa“ države, golootočanima u redakcijama i kako se izveštavalo o „mermeru“, o Titu, Branku Ćopiću i Bogunoviću, Jugu Grizelju, Ginteru Grasu, istoriji jugoslovenskog i srpskog novinarstva, kako se jednom obreo u krevetu sa Udbom i novijim trendovima kao što je olaka upotrebe izraza poput fašizma i genocida, u Bermudskom trouglu govori Ivan Ivanji, publicista, novinar i prevodilac
