„Oni su silovateljsko-sektaška lista”: Šta piše u izveštaju o TV Informer zbog kojeg je Vučićević napao analitičarku REM-a 
Menadžment N1 nije obavestio regulatora u Luksemburgu o zahtevu da dobije dozvolu za emitovanje u Srbiji 
Ratko Femić: Dobili smo okupacionog, oktroisanog urednika 
Smolović: Koluvija mi je slao neumesne poruke, manipuliše duševnim bolom i vrši pritisak na novinare 
Savet REM-a nije doneo nijednu odluku po prijavama protiv Informera 
Dodavanje opcija "povjerenje" i "nepovjerenje" na društvenim mrežama, uz standardnu "sviđa mi se", moglo bi pomoći u smanjenju širenja dezinformacija, pokazala je nova eksperimentalna studija koju su vodili istraživači Univerziteta College London (UCL), javlja naučni portal Phys.org.
Klinički psiholog i psihoterapeut Goran Tomin i komunikolog i istraživač Ljubiša Bojić govorili su u Novom danu o tome kako izloženost lošim vestima utiče na ljude i kako to možemo sprečiti.
Klinički psiholog i psihoterapeut Goran Tomin i komunikolog i istraživač Ljubiša Bojić govorili su u Novom danu o tome kako izloženost lošim vestima utiče na ljude i kako to možemo sprečiti.
REVOLUCIONARNO OTKRIĆE – da li smo na pragu medicinskog dostignuća veka? Naučnici pronašli lek koji ubija ćelije raka neverovatnom brzinom“. Naslovi nalik ovom sporadično se pojavljuju u našim medijima, iako efikasnog leka za sve vrste kancera i dalje nema. U takvim tekstovima često ćete naići na informacije koje, recimo, govore da su naučnici sa nekog univerziteta ispitivali lek za rak na miševima, te da je on u 66% slučajeva izlečio zaražene miševe. Ne zvuči toliko loše, možda zaista i jesmo na pragu otkrića veka? Međutim, kako biste reagovali kada biste pročitali da je pomenuti lek u ostalih 34% slučajeva ubio miševe u roku od dva sata od primene leka?
Uspon generativne veštačke inteligencije na radnom mestu je neizbežno. Ima mnogo razloga za uzbuđenje.
Društvene mreže su razvile sisteme brzog brisanja grozota koje korisnici postavljaju, ali tako brišu i dokaze ratnih zločina, što im se sada zamera. Odluka je prepuštena veštačkoj inteligenciji, koja je promptno pokazala koliko je zapravo inteligentna. Veoma, u nekim stvarima, ali u finijim aspektima društvenih odnosa – jako glupa
Prezentacija „sretnih“ i „nesretnih" porodica u medijima.
Emodžiji, mimovi i gifovi: možete da ih šaljete u porukama na dnevnoj bazi, ali da li ste znali da ih takođe možete koristiti u svom izveštavanju da biste povećali angažovanje?
Na početku kultnog filma Matriks (1999), protagonista Neo (Kijanu Rivs) sakriva novac u knjigu neobičnog naslova – Simulacija i simulakrum. Nimalo slučajno.
Veliki broj verifikovanih Tviter naloga podelio je prošle sedmice lažnu fotografiju koja prikazuje eksploziju u blizini Pentagona, što je izazvalo pometnju na mrežama i čak dovelo do kratkog pada na berzi. Lokalni zvaničnici su ubrzo potvrdili da se takav incident nije dogodio, ali ne pre nego što je lažna vest, koju su objavile i pojedine velike medijske kuće, obišla svet. Kako da uočite fotografije koje su nastale uz pomoć veštačke inteligencije?
Razvoj veštačke inteligencije utiče na novinarstvo i iziskuje promene u načinu rada, ali novinarstvo i novinari koji rade u interesu javnosti opstaće ukoliko se budu stvorili uslovi da se veštačka inteligencija svrsishodno koristi u radu, zaključeno je na stručnom skupu „Budućnost novinarstva“ koji je organizovala Novosadska novinarska škola.
Agencija koja proverava kredibilnost sajtova i otkriva dezinformacije, Njuzgard, otkrila je 125 sajtova koji izgledaju kao mediji, a zapravo su skoro ceo sadržaj napisali roboti, odnosno Chat GPT tehnologija
Odeljenje za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu priredilo je psihološke smernice za medijsko izveštavanje posle kriznih događaja, sa ciljem da ukažu na psihološke i društvene posledice neodgovornog medijskog izveštavanja, odnosno da pokažu da mediji imaju ulogu u uspostavljanju atmosfere bezbednosti i oporavka posle velikih kriza.
"Od zvaničnika su neke stvari u javnosti toliko puta izrečene da bi mene sramota bilo da sebe pogledam u ogledalo i da mirno spavam", poručuje Stefan Kosanović, novinar Fakenews tragača.
Osmoro dece i školski čuvar ubijeni su 3. maja u beogradskoj osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, a još sedmoro ljudi je povređeno. Nakon ovog masakra, za koji je osumnjičen trinaestogodišnji učenik te škole, u domaćim medijima uočen je visok nivo neprofesionalnog izveštavanja, o čemu su pisale naše kolege sa Raskrikavanja. Na ovom mestu donosimo kratke zaključke o nekim od netačnih i manipulativnih informacija koje smo uočili, uz napomenu da zbog osetljivosti teme nismo u prilici da odgovorimo na sve zahteve za proveru koje su nam čitaoci poslali.
O zabranjenim temama u posleratnom novinarstvu i nastajanju medija kao „organa“ države, golootočanima u redakcijama i kako se izveštavalo o „mermeru“, o Titu, Branku Ćopiću i Bogunoviću, Jugu Grizelju, Ginteru Grasu, istoriji jugoslovenskog i srpskog novinarstva, kako se jednom obreo u krevetu sa Udbom i novijim trendovima kao što je olaka upotrebe izraza poput fašizma i genocida, u Bermudskom trouglu govori Ivan Ivanji, publicista, novinar i prevodilac
Objavljivanje lažnih vesti i dezinformacija kao da je sastavni deo „boje” ratnih bitaka u Ukrajini, koji već više od godinu dana besne u svetu, kako na kopnenim frontovima, tako i u internet prostoru ali i u medijima.
S obzirom da poslednjih godina u svim vodećim poličkim debatama na nezavisnim televizijama gledamo bukvalno jedne te iste ljude kako pričaju bukvalno jedno te isto, počela da gledam samo reklame.
Slučajevi pretnji i napada na novinare mogu se uspešnije i brže rešavati samo direktnom i intenzivnom komunikacijom i saradnjom između novinara, policije i tužilaštva na svim nivoima, zaključak je sa sastanka novinara i urednika medija iz jugoistočne Srbije sa predstavnicima MUP-a i tužilaštva.
Novinar je dužan da ukazuje na manipulativne i toksične medijske sadržaje, te da ih po mogućnosti dekonstruiše, smanjujući njihov štetan uticaj.
