Slobodni i uplašeni novinari u Beloj kući: Ne diraj mi princa, gico 
Jelena Kleut – profesorka koja doživljava odmazdu zbog podrške svojim studentima 
Marić (SNS): Priča o nezavisnim kandidatima za Savet REM-a je za malu decu 
Novinari i stres: Hajde da se lečimo 
Urednici portala „Novosti“ zabranjeno obavljanje posla na godinu dana zbog vređanja Zdenka Tomanovića 
Svet je oduvek bio krcat propagandom. Propagandna mašinerija vlasti Aleksandra Vučića nije ništa novo, već nešto veoma drevno, antičko, srednjovekovno ili krajnje staromodno. Ona je pravilo, a ne izuzetak. Dok stvarni izuzetak, istorijsku novotariju predstavlja nezavisno ili objektivno novinarstvo. I zato ga moramo čuvati kao malo slobode na dlanu
Skoro 44 odsto korisnika interneta u Srbiji misli da pružaoci internet usluga, kompanije koje su vlasnici društvenih mreža i aplikacija za komunikaciju, ne brinu uopšte ili ne brinu na zadovoljavajući način o bezbednosti korisnika interneta, pokazalo je istraživanje koje je sproveo Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS) početkom 2022. godine.
Nova epizoda podcasta Snaga uma je pred vama i idealna je za ovaj postizborni period, pun drame i podela. Gost Miljane Nešković je komunikolog Voja Žanetić, koji ovog puta nije pričao viceve, već je otvorio svoje bogato akademsko i profesionalno iskustvo za preko potreban razgovor o uzrocima i okidačima podela u našem (i svakom društvu). Zbog čega neki ljudi lakše "gutaju propagandu od drugih? Ljudi se neretko svađaju sa najbližim članovima porodice i komšijama zbog političara, sportskih klubova i drugih. često vrlo apstraktnih stvari.
Koliku moć društvene mreže imaju na izborni rezultat možda najbolje pokazuje činjenica da su objave Donalda Trampa na Tviteru presudile u njegovoj trci za 45. predsednika Sjedinjenih Američkih Država 2016, kada je odneo pobedu nad Hilari Klinton, iako je većina stručnjaka predviđala drugačiji ishod izbora.
Skeptici na Fejsbuku mogu pronaći sve više dezinformacija i grupa koje šire teorije zavere, pokazalo je istraživanje organizacije za zaštitu ljudskih prava.
Istraživanje organizacije CRTA pokazuje zbog čega je proteklih godina bilo toliko važno staviti sve nacionalne televizije pod kontrolu vlasti. Najviše građana Srbije se o političkim i društvenim temama informiše putem televizije, oni u najvećem broju veruju provladinim medijima i naklonjeni su strankama na vlasti. S druge strane, veb-portale preferiraju oni koji veruju kritičkim medijima i bliži su opoziciji
O istraživačkom novinarstvu, lažnim vestima i značaju fektčekinga sa Milicom Šarić, glavnom i odgovornom urednicom CINS-a
Na debati „Medijsko izveštavanje o Ukrajini“, saopšteno je danas da je izveštavanje građana loše i u mirnodopskim i u ratnim uslovima.
U julu 2020, u Beogradu su izbile spontane demonstracije zbog onoga što su građani videli kao zapanjujuć diletantizam državnog rukovodstva u sučeljavanju sa epidemijom. Odnos ove vlasti prema takvom izazovu (demonstracijama) ubrzo je postao bolno jasan - policija je na ulice izvela sve što ima – oklopna vozila, konje, o suzavcu i pendrecima da i ne govorimo. Jedino gnjurce nismo videli, a još uvek nije razjašnjeno zašto su neki kriminalci, rame uz rame sa policijom u civilu, učestvovali u celoj stvari pod zaštitom države. Zakonska ovlašćenja su prekoračivana rutinski, tuklo se bezočno i bez potrebe, a surovi video-snimci su preplavili mreže, pa su i oni koji su ostali kod kuća mogli da se lepo šokiraju brutalnošću policije.
Filip Milošević iz Share Fondacije upozorio je u Novom danu da meta hakera možemo biti svi, ali i objasnio kako se od napada možemo zaštititi. "Malo da pazimo gde klikćemo i šta, da vodimo računa o lozinkama, koristimo menadžere lozinki...", samo su neki od saveta.
Živimo u paradoksalno vreme kada praktično nadohvat ruke imamo svo znanje i informacije ovoga sveta, a istovremeno je to znanje kod mnogih sve manje cenjeno, dok se istina i činjenice često tretiraju kao samouslužna trgovina. Bilo da se radi o poricanju klimatskih promena ili odbacivanju dokaza o učinkovitosti vakcinacije, u mnogim primerima se ne radi o nedostatku verodostojnih informacija, nego o tome da veliki deo ljudi ove informacije ne želi ni da čuje, odnosno namerno ih ne čuje. Znanju, koje je na raspolaganju, aktivno se opiru.
Pojavom društvenih mreža u naš jezik su „brzinom interneta“ ušle nove reči – postovati, šerovati, tagovati, lajkovati... Iako je očigledno da blago srpskog jezika svi želimo da sačuvamo, ovim pitanjem se izgleda niko ne bavi previše.
Bilo da ste novinar/ka koji izvještava o kulturi, ili pak politici, sportu, možete se naći na meti digitalnih napada. Tehnološki razvoj i postojanje online sfere donijeli su mnogo pozitivnih ali i negativnih posljedica. Ono što su ranije bili fizički napadi na novinare/ke danas postaju veoma ozbiljni digitalni napadi. Ovakvi napadi mogu ostaviti niz posljedica, ne samo za pojedinačne novinare/ke, već i na sam medij i druge kolege/ice iz redakcije.
9GAG je društvena mreža posvećena humoru, mimovima, video-klipovima u kojima mačke grebu svoje vlasnike, ljudi padaju na glavu s krovova, u pljačkaše na motociklu se zaleće beli automobil, „Karen“ vrišti na aerodromu i tako to.
Da bismo odgovorili na pitanje zašto nam je medijska i digitalna pismenost neophodna, moramo da pođemo od pretpostavke kakvo nam je obrazovanje potrebno za XXI vek koji je obeležen tzv. četvrtom – digitalnom revolucijom. Ono što je u XX veku smatrano pismenošću (sposobnost čitanja, pisanja i računanja) ne zadovoljava elementarne uslove za uključivanje pojedinca u…
O medijskom sistemu koji je stavljen u službu izborne pobede, o agresivnom lupetanju tabloida u izveštavanju o okupaciji Ukrajine, o ličnom mišljenju i „pa šta logici“ umesto istine, o tome zašto je objektivno novinarstvo poljuljano do temelja, ali i o njegovoj važnosti kao ključnoj formi javnog znanja... za Cenzolovku govori profesorka Snježana Milivojević
Branko Stamenković, tužilac za visokotehnološki kriminal, potvrdio je za BBC na srpskom da je Tužilaštvo otvorilo predmet koji se bavi ovim problemom.
Pokret „Ptice nisu stvarne“, koji je osmislio 23-godišnji Piter Mekindu i koji prate milioni na društvenim mrežama, izuzetna je parodija na masovnu produkciju teorija zavera. Mladi, odrasli uz internet, uglavnom ga vide kao dobru zabavu, ali mnogi desničari, zadojeni Trampom i QAnonom, duboko veruju da ih duboka država prati pomoću ptica i njihovog izmeta na vetrobranima automobila
Kolažni video u kom se nošenje zaštitne maske upoređuje sa drevnim ritualima i potencira da “im je važno da nosimo maske” jer je to inicijacija u novi svetski poredak sadrži niz dezinformacija. Jedna od njih je da je korona virus manje opasan od sezonskog gripa.
Informaciona revolucija i društvene mreže u – 16. veku. Ugledni filozof kao kreator najpoznatije lažne vesti u istoriji. Crkveni temelji propagande. Veštičji čekić i teorije zavere. Pornografija koja podstiče pismenost. Eksplozija ratne propagande. Markiz de Sad kao mučenik slobode govora
