Antisrpkinja, teroristkinja, ustaša: Reakcije vlasti i tabloida na tekst Mile Pajić u kom kritikuje nacionalizam 
Milioni iz beogradskog budžeta za „kraduckanje“ tuđih tekstova 
Radivojević po tužbi sudije Đorđević i njenog supruga: „Novinarima ne treba saglasnost ljudi koje istražuju” 
Firma koja drži „divlju” prorežimsku televiziju dobila najviše para na niškom konkursu 
Sesar: EU zabrinuta za slobodu medija u Srbiji, ali zabrinutost sada moraju da prate konkretne akcije 
Jednostrane veze, poznatije i kao „parasocijalne veze“, cvetaju širom sveta usred mera socijalnog distanciranja i mera Covid-19 izolacije koje uvode različite vlade.
Srbija zauzima 29. mesto na godišnjem Indeksu medijske pismenosti koji procenjuje otpornost na lažiranje vesti u 35 evropskih država koristeći referentne vrednosti iz istraživanja u domenu slobode medija, obrazovanja i poverenja stanovništva.
Tviter pokreće funkciju bezbednog režima koja će, kako se očekuje, pomoći u suzbijanju vređanja i trolovanja kao velikog problema na ovoj društvenoj mreži.
Šta ako recimo talibani u Avganistanu zabrane slobodan pristup internetu? To se već često dešavalo u svetu, pa su razvijene aplikacije kojima može da se komunicira i bez interneta. No, uvek treba biti oprezan.
Publikacija „UNESCO priručnik za novinarske edukatore: Izveštavanje o migrantima i izbeglicama“ sada je dostupna svima širom sveta na sledećem LINKU.
Ruska tajna služba je podmetnula lažnu vest o tome kako je sida stvorena u američkoj laboratoriji. Istoričari su to dokazali, ruski obaveštajci priznali, ali to nije smetalo da se ta teorija zavere širom sveta zapati i doživljava kao nepobitna činjenica. Isto kao i glasine o tome da je koronavirus zapravo proizveden u američkoj i/ili kineskoj laboratoriji, a u koje komotno veruje veliki deo stanovnika Srbije
Posle optužbi da potpomaže širenje desničarskog sadržaja, kompanija Fejsbuk je saopštila da su među najgledanijim postovima na ovoj mreži pitanja poput ovog - da li se šećer stavlja u špagete.
Referendum o „Bregzitu“, izbori u SAD sa Trampom ili izbori u nemačkoj pokrajini Saksonija-Anhalt: istraživači javnog mnjenja tri puta su grešili. Da li su predizborne ankete postale neprecizne?
Zašto ljudi veruju u neistine, zavere, glasine, izmišljotine, pa i u gole laži i nage budalaštine?
„Kad ne znaš odakle, onda kreni iz sredine“, kaže stara poslovica, i vjerovatno ima pravo. Jer, kad se govori i piše o tome kako je bilo nekad, a kako je sad, uvijek na umu valja imati sredinu. Kao sadašnjost, središnju tačku onoga o čemu se i odakle govori, i kao socijalnu kategoriju. Sredinu u kojoj se neki proces odvija.
Škola javnog zdravlja i zdravstvenog menadžmenta Medicinskog fakulteta u Beogradu organizovaće obuke za novinare na kojima će moći da saznaju kako se ispravno tumače medicinski rezultati i zaključci, kao i da prepoznaju prave izvore informacija kada je u pitanju pandemija Kovid-19.
Suosnivač „Fejsbuka“ Mark Zakerberg opisao je budućnost svoje kompanije. Vizija koju je izneo nije zasnovana na oglašavanju, koje obezbeđuje veći profit kompanije, niti na širenju mreže koja već ima skoro tri milijarde aktivnih korisnika mesečno.
Tajni kanali komunikacije, maksimalna diskrecija, šifrovane poruke i strah da neko ne dođe u posed informacija - ove brige su do nedavno bile rezervisane za junake krimi trilera i slavne ličnosti.
U moru reklama, govora mržnje i lažnih vijesti, na društvenim mrežama sve se češće izdvajaju profili i stranice aktivističkog sadržaja. Iza dijela njih stoje naši sugovornici, koji preko Facebooka, Instagrama i TikToka dopiru do građana i educiraju ih o zaštiti okoliša i zdravlja, ženskim pravima te potrošnji javnog novca
Pre nešto više od tri godine, urednik beogradskog dnevnog lista “Danas” Božidar Andrejić bavio se decenijskom upotrebom reči “takozvani” u diskursu medija u Srbiji. On tu reč svrstava među “govorne gluposti” i naziva je “verbalnim štitom”. Ukazuje da se ona uglavnom koristi ne u svom osnovnom značenju, nego sa negativnom konotacijom kojom se osporava legitimitet ili samo postojanje neke pojave ili institucije, ili države. Autor veli da se “takozvano” upotrebljava kao neka vrsta “magijske reči”. “Izgovoriš je i problem nestane”. I konstatuje: “Sa filozofijom ‘takozvanosti’ i sam dijalog (Kosova i Srbije) i sve u stvarnosti biva – takozvano!”
Prema izveštaju Rojtersovog instituta za istraživanje novinarstva, podkast je za mnoge postao obavezni deo kućnog karantina i počeo je da se sluša u krugu porodice. U Srbiji je znatno veći broj podkasta i publike koja ih prati, ali oglašivači i dalje ne prepoznaju potencijal ovog formata
Kako se građani Srbije informišu o dešavanjima u društvu? Koliko koriste medije i možda još važnije koje? To su neka od pitanja na koje može da odgovori istraživanje koje su u martu uradili Kliping i Smart risrč (Smart Research) na više od 1.100 ispitanika.
Naučno novinarstvo u našem regionu, a pogotovo u BiH nije toliko zastupljen žanr. Međutim, u svijetu, naročito u Ujedinjenom Kraljevstvu, Francuskoj, Njemačkoj i SAD-u, ovaj vid novinarstva se kultiviše decenijama, a negdje i preko sto godina. Nature Magazine, koji objavljuje naučne radove, kao i članke o nauci i vijesti iz nauke, osnovan je 1869. godine dok je Scientific American osnovan 1845. Niz respektabilnih medija poput BBC-a, Guardiana, New York Timesa imaju rubrike posvećene nauci, u kojima pišu neka od najboljih imena u ovoj oblasti – Carl Zimmer, Ed Yong i drugi.
Politička nezavisnost je najugroženiji medijski indikator u Srbiji, nalazi se samo četiri posto ispod maksimuma na skali rizika, otkrivamo u izveštaju „Monitoring medijskog pluralizma u digitalnoj eri“ za 2021. godinu Instituta za evropske studije Beograd.
Novi izveštaj Rojtersovog instituta za izučavanje novinarstva kaže da je poverenje u medije zbog epidemije i dalje u blagom porastu, ali i da je kriza gotovo dotukla štampu, koja je tradicionalno i faktički najkredibilniji segment medijske produkcije (osim tabloida, naravno, ali svako ima nepodnošljivog ujku u familiji)
