Srbija zauzima 29. mesto na godišnjem Indeksu medijske pismenosti koji procenjuje otpornost na lažiranje vesti u 35 evropskih država koristeći referentne vrednosti iz istraživanja u domenu slobode medija, obrazovanja i poverenja stanovništva.
Mediologija
02. sep 2021.
Društvene mreže i govor mržnje: Nova funkcija na Tviteru za sprečavanje vređanja
Tviter pokreće funkciju bezbednog režima koja će, kako se očekuje, pomoći u suzbijanju vređanja i trolovanja kao velikog problema na ovoj društvenoj mreži.
Mediologija
29. avg 2021.
Kako slati poruke ako vlast isključi internet?
Šta ako recimo talibani u Avganistanu zabrane slobodan pristup internetu? To se već često dešavalo u svetu, pa su razvijene aplikacije kojima može da se komunicira i bez interneta. No, uvek treba biti oprezan.
Mediologija
26. avg 2021.
UNESCO priručnik za izveštavanje o migrantima dostupan svima
Publikacija „UNESCO priručnik za novinarske edukatore: Izveštavanje o migrantima i izbeglicama“ sada je dostupna svima širom sveta na sledećem LINKU.
Mediologija
23. avg 2021.
Дезинформация ili: Odakle teorije zavere u medijima? Iz Rusije (s ljubavlju)
Ruska tajna služba je podmetnula lažnu vest o tome kako je sida stvorena u američkoj laboratoriji. Istoričari su to dokazali, ruski obaveštajci priznali, ali to nije smetalo da se ta teorija zavere širom sveta zapati i doživljava kao nepobitna činjenica. Isto kao i glasine o tome da je koronavirus zapravo proizveden u američkoj i/ili kineskoj laboratoriji, a u koje komotno veruje veliki deo stanovnika Srbije
Mediologija
21. avg 2021.
Fejsbuk otkriva – najgledaniji postovi su besmislena pitanja, a ne politika
Posle optužbi da potpomaže širenje desničarskog sadržaja, kompanija Fejsbuk je saopštila da su među najgledanijim postovima na ovoj mreži pitanja poput ovog - da li se šećer stavlja u špagete.
Mediologija
18. avg 2021.
Koliko su pouzdana istraživanja javnog mnjenja?
Referendum o „Bregzitu“, izbori u SAD sa Trampom ili izbori u nemačkoj pokrajini Saksonija-Anhalt: istraživači javnog mnjenja tri puta su grešili. Da li su predizborne ankete postale neprecizne?
Mediologija
16. avg 2021.
Zašto verujemo lažima?
Zašto ljudi veruju u neistine, zavere, glasine, izmišljotine, pa i u gole laži i nage budalaštine?
Mediologija
14. avg 2021.
Imitacija tržišta i mit o boljoj prošlosti
„Kad ne znaš odakle, onda kreni iz sredine“, kaže stara poslovica, i vjerovatno ima pravo. Jer, kad se govori i piše o tome kako je bilo nekad, a kako je sad, uvijek na umu valja imati sredinu. Kao sadašnjost, središnju tačku onoga o čemu se i odakle govori, i kao socijalnu kategoriju. Sredinu u kojoj se neki proces odvija.
Mediologija
13. avg 2021.
Beogradski Medicinski fakultet pokreće akciju protiv infodemije
Škola javnog zdravlja i zdravstvenog menadžmenta Medicinskog fakulteta u Beogradu organizovaće obuke za novinare na kojima će moći da saznaju kako se ispravno tumače medicinski rezultati i zaključci, kao i da prepoznaju prave izvore informacija kada je u pitanju pandemija Kovid-19.
Mediologija
13. avg 2021.
Najavljena budućnost Fejsbuka kakvu niste zamišljali
Suosnivač „Fejsbuka“ Mark Zakerberg opisao je budućnost svoje kompanije. Vizija koju je izneo nije zasnovana na oglašavanju, koje obezbeđuje veći profit kompanije, niti na širenju mreže koja već ima skoro tri milijarde aktivnih korisnika mesečno.
Mediologija
09. avg 2021.
Srbija, kriminal i zaštita podataka: Šta je Skaj aplikacija, kako se koristi i ko je upotrebljava
Tajni kanali komunikacije, maksimalna diskrecija, šifrovane poruke i strah da neko ne dođe u posed informacija - ove brige su do nedavno bile rezervisane za junake krimi trilera i slavne ličnosti.
Mediologija
05. avg 2021.
Mrežni aktivizam
U moru reklama, govora mržnje i lažnih vijesti, na društvenim mrežama sve se češće izdvajaju profili i stranice aktivističkog sadržaja. Iza dijela njih stoje naši sugovornici, koji preko Facebooka, Instagrama i TikToka dopiru do građana i educiraju ih o zaštiti okoliša i zdravlja, ženskim pravima te potrošnji javnog novca
Mediologija
03. avg 2021.
„Takozvani“ i političke konotacije jezičkih konstrukcija
Pre nešto više od tri godine, urednik beogradskog dnevnog lista “Danas” Božidar Andrejić bavio se decenijskom upotrebom reči “takozvani” u diskursu medija u Srbiji. On tu reč svrstava među “govorne gluposti” i naziva je “verbalnim štitom”. Ukazuje da se ona uglavnom koristi ne u svom osnovnom značenju, nego sa negativnom konotacijom kojom se osporava legitimitet ili samo postojanje neke pojave ili institucije, ili države. Autor veli da se “takozvano” upotrebljava kao neka vrsta “magijske reči”. “Izgovoriš je i problem nestane”. I konstatuje: “Sa filozofijom ‘takozvanosti’ i sam dijalog (Kosova i Srbije) i sve u stvarnosti biva – takozvano!”
Mediologija
02. avg 2021.
Način slušanja podkasta u svetu izmenjen u vreme pandemije, u Srbiji se publika višestruko uvećala
Prema izveštaju Rojtersovog instituta za istraživanje novinarstva, podkast je za mnoge postao obavezni deo kućnog karantina i počeo je da se sluša u krugu porodice. U Srbiji je znatno veći broj podkasta i publike koja ih prati, ali oglašivači i dalje ne prepoznaju potencijal ovog formata
Mediologija
01. avg 2021.
Tri četvrtine građana Srbije veče provodi ispred televizora
Kako se građani Srbije informišu o dešavanjima u društvu? Koliko koriste medije i možda još važnije koje? To su neka od pitanja na koje može da odgovori istraživanje koje su u martu uradili Kliping i Smart risrč (Smart Research) na više od 1.100 ispitanika.
Mediologija
23. jul 2021.
Kako do kredibilnih izvora u izvještavanju o nauci?
Naučno novinarstvo u našem regionu, a pogotovo u BiH nije toliko zastupljen žanr. Međutim, u svijetu, naročito u Ujedinjenom Kraljevstvu, Francuskoj, Njemačkoj i SAD-u, ovaj vid novinarstva se kultiviše decenijama, a negdje i preko sto godina. Nature Magazine, koji objavljuje naučne radove, kao i članke o nauci i vijesti iz nauke, osnovan je 1869. godine dok je Scientific American osnovan 1845. Niz respektabilnih medija poput BBC-a, Guardiana, New York Timesa imaju rubrike posvećene nauci, u kojima pišu neka od najboljih imena u ovoj oblasti – Carl Zimmer, Ed Yong i drugi.
Mediologija
23. jul 2021.
Indikator političke nezavisnosti alarmantno visok na skali rizika
Politička nezavisnost je najugroženiji medijski indikator u Srbiji, nalazi se samo četiri posto ispod maksimuma na skali rizika, otkrivamo u izveštaju „Monitoring medijskog pluralizma u digitalnoj eri“ za 2021. godinu Instituta za evropske studije Beograd.
Mediologija
09. jul 2021.
Smiješane najlakše se piju: Rast poverenja i pad prihoda
Novi izveštaj Rojtersovog instituta za izučavanje novinarstva kaže da je poverenje u medije zbog epidemije i dalje u blagom porastu, ali i da je kriza gotovo dotukla štampu, koja je tradicionalno i faktički najkredibilniji segment medijske produkcije (osim tabloida, naravno, ali svako ima nepodnošljivog ujku u familiji)
Mediologija
08. jul 2021.
Mediji utiču na pismenost građana, zato je neophodna saradnja novinara i lektora
Itekako umesto pravilnog i te kako, akamoli umesto a kamoli, ustvari umesto u stvari – ovo su samo neke od grešaka koje se pojavljuju u novinama, na portalima i televizijama u Srbiji. Prateći medije, ljudi nesvesno mogu da usvajaju pravopisna i gramatička pravila, a da bi ti tekstovi u potpunosti bili u skladu sa standardnim srpskim jezikom i da bi se ispoštovale sve normativne finese, novinarima je neophodna saradnja sa lektorima – smatra doc. dr Aleksandra Janić sa Departmana za srbistiku Filozofskog fakulteta u Nišu.