Slobodni i uplašeni novinari u Beloj kući: Ne diraj mi princa, gico 
Marić (SNS): Priča o nezavisnim kandidatima za Savet REM-a je za malu decu 
Jelena Kleut – profesorka koja doživljava odmazdu zbog podrške svojim studentima 
Novinari i stres: Hajde da se lečimo 
Urednici portala „Novosti“ zabranjeno obavljanje posla na godinu dana zbog vređanja Zdenka Tomanovića 
Osvanu još jedna subota, dan za kulturu, ovoga puta posvećen kulturi govora, koja je, kao, uostalom, i pismenost, spala na žalosno niske grane, a koju ič neće popraviti predstojeće zakonsko uterivanje ćirilice.
Spomenuti sajtovi su analizirali više od 43 miliona objava najvećih brendova koji se oglašavaju na društvenoj mreži Fejsbuk, nakon čega je ustanovljeno da su sve analizirane stranice imale pad interakcije sa korisnicima od preko 50 procenata. Količina objava najvećih brendova porasla je za 25 posto u odnosu na prošlu godinu, to jest sa 6,5 miliona…
Na zapadu imaju izreku “Ako je nešto besplatno – onda ste VI proizvod”. Izgleda da je to tačno i u slučaju društvenih mreža koje svi mi (ili velika većina) koristimo.
U poslednjoj, sedmoj epizodi serijala o medijima u Srbiji tema su internet i veb, a osnovno pitanje je da li je prostor socijalnih i društvenih mreža poslednja oaza slobode za kritičko novinarstvo u Srbiji, ali i u svetu.
Fejsbuk, Gugl i Majkrosoft na „neetički način“ odvraćaju odvraćaju korisnike od opcija važnih za zaštitu privatnosti, piše u izveštaju Norveške agencije za zaštitu potrošača.
Karakteristika dezinformacija i lažnih vesti je da se one najčešće plasiraju bez jasno navedenog izvora vesti, uz pristrasno i neobjektivno izveštavanje. Regionalna analiza medijskog izveštavanja, koju je od 14. maja do 10. juna sprovela CRTA pokazala je da je više od trećine medijskih objava u Srbiji o EU, SAD i Rusiji bez navedenog izvora, što je osnov za potencijalne dezinfomacije.
Dve godine pošto je uzeo investiciju od 1,1 milion evra od North base Media-e, Neveqa i Elevena, novosadski startap Content Insights danas je objavio novu. Ova seed runda iznosi 2.000.000 evra, a iza nje stoje neki od prethodnih investirora zajedno sa regionalnim investicionim fondom South Central Ventures.
Novinarima društvene mreže mogu poslužiti kao vrlo korisno sredstvo za povećanje čitanosti i pre svega uticaja među čitaocima, ili pak za sticanje novih čitalaca. Znatan broj novinara upravo na ovaj način i koristi društvene mreže. Omiljena društvena mreža novinara je Tviter, mada se ne može reći da im je stran ni Fejsbuk. Mnogo više uspeha postižu oni novinari koji umešno koriste i društvene mreže pored medija za koji već svakako rade. Društvene mreže daju slobodu, koju njihov medij, ograničen određenim konceptom i uređivačkom politikom, ipak isključuje. Pravilno iskorišćena sloboda na društvenim mrežama, može novinaru doneti dodatnu popularnost i značajno povećati njegov uticaj ili čitanost njegovih štiva.
Evropa predlaže da se ukloni ključna pravna zaštita koju uživaju Google, Facebook i drugi internet giganti. Kada korisnici uploaduju sadržaj na društvene mreže, video sajtove i druge digitalne platforme, kompanije koje upravljaju ovim servisima nisu odgovorne za proveru da li ubačeni materijal krši autorska prava.
Društvena mreža Instagram saopštila je večeras da je prešla prag od jedne milijarde korisnika koji na tom sajtu dele fotografije i video snimke.
Skoro svakodnevno se srećemo sa lažnim vestima, možda bi se lakše borili sa njima da smo medijski pismeniji. Ili da bolje umemo da analiziramo i vrednujemo poruke koje se šalju kroz medije. Zato su mnoge razvijene zemlje uvele medijsko obrazovanje u osnovne i srednje škole. Za medijsko opismenjavanje odvajaju se i velike svote novca iz državnog budžeta.
„Važno je da se novinari pri izveštavanju zapitaju kako su podaci iz istraživanja prikupljani, koja su pitanja postavljana i šta tačno rezultati predstavljaju. Oni u svojim redakcijama moraju da vode razgovore o tome kako da predstave te informacije i da budu svesni da pojedinačni podatak može uticati na ukupne rezultate. To je za novinare izazov, izazov o kojem moramo da razgovaramo“, rekla je Deniz-Mari Ordvej, urednica u Centru za medije i politiku Šorenstin na Univerzitetu Harvard.
Facebook će u narednoj sedmici ukloniti opciju trending vijesti koja se nalazila na desnoj strani desktop verzije ove popularne društvene mreže.
Na gotovo svim društvenim mrežama i digitalnim platformama zabeležen je rast interesovanja za informativnim sadržajima, odnosno vestima.
Informacije o milijunima korisnika/ca koje se trenutno nalaze u posjedu Facebooka ne služe samo za izvlačenje profita uz pomoć sadržaja koji bi trebao biti u funkciji javnog interesa, već i otvaraju prostor za nedemokratske političke procese. O nedavnim događanjima vezanima uz poslovanje firme Cambridge Analytica, koja je podatke prikupljene putem Facebooka pretvorila u alat za mikrosegmentirano političko oglašavanje, piše Boris Postnikov, ukazujući na problematičnost ahistorijskih analiza socioekonomskih tema i nedostatnost prijedloga koji ne idu dalje od strože zakonske regulacije internetskih monopola.
Slušajte sad dobro šta će vam Uncle Bas ispričati, pa posle stisnite muda i slušajte Radio Beograd 1.
Novinar Džejmi Bartlet koji je napisao knjigu o Dark Netu - mestu koje nije dostupno običnim korisnicima interneta, a koje sadrži desetine hiljada sajtova na kojima se trguje svim mogućim nelegalnim robama i uslugama - za N1 kaže da droga, pornografija i ekstremizam nisu ono što ga je najviše šokiralo.
Na medije, odnosno, sadržaje koji se u njima objavljuju, bilo da su pisani ili elektronski, uključujući internet – Fejsbuk, Tviter i ostale društvene mreže kao njegov deo, čitaoci, gledaoci i slušaoci reaguju.
Druga dekada veka bliži se kraju a neke fundamentalne pretpostavke otvorenog društva i medijskih sloboda ostale su zaglavljene u 19. veku.
Lažne vesti se na Tviteru šire brže i dalje nego tačne, zaključili su istraživači Instituta za tehnologiju u Masacusetsu analizirajući 4,5 miliona tvitova.
