Aleksandar Radić napustio Srbiju, obrazložio zašto je to učinio 
Nagrada za lojalnost: Prorežimskim medijima milioni od Ministarstva informisanja 
Sinhronizovane kampanje i milionske dotacije iz budžeta: Kako funkcioniše mreža lokalnih prorežimskih portala u Vojvodini 
Reporteri: U Srbiji predsednik novinare zove teroristima, a vlast se ponaša kao da već ima zakon o stranim agentima 
Snježana Milivojević: Oni koji imaju kvalitetan javni servis manje se okreću društvenim mrežama (2) 
Mađarska agencija za zaštitu konkurencije naložila je Fejsbuku da plati 1,2 milijarde forinti ili nešto manje od četiri miliona dolara zbog zavaravanja korisnika, što je najveća ovakva kazna izrečena u toj državi.
Svojom izjavom Aleksandar Martinović nastavlja praksu pritisaka sadašnje vlasti na slobodu medija, crtanje meta na leđima novinara i njihovih medijskih kuća, te proizvodnju lažnih vesti. Sve pojedinačno i sve zajedno, pojačava veliku zabrinutost za bezbednost novinara, ali i za budućnost demokratije u Srbiji.
Vesna Mališić, zamenica glavnog i odgovornog urednika NIN-a, ocenjuje za Danas da je povezivanje medija sa ubistvom Zorana Đinđića najstrašnija poruka u istoriji nasilja nad novinarstvom.
Izvršni odbor Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) saopštio je danas da „sa velikim negodovanjem“ prati medijske napade na akademika Dušana Teodorovića, navodeći da se „ne radi o sučeljavanju sa političkim mišljenjima koje on slobodno iznosi u javnost, već o negiranju njegovog integriteta i ličnosti“.
Predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac odbio je poziv za gostovanje u emisiji Fokus na televiziji O2 i poručio da mu to "ne pada na pamet".
Integralni snimak 10. tribine (ukupno 29-e) u drugom ciklusu tribina Nije Filozofski ćutati na Filozofskom fakultetu u Beogradu održane 5.12.2019. pod naslovom „Čemu služi istraživačko novinarstvo?“. Govore Brankica Stanković (Insajder), Slobodan Georgiev (BIRN), Stevan Dojčinović (KRIK) i Radina Vučetić (moderatorka).
Sudija Apelacionog suda Miodrag Majić i Lidija Komlen Nikolić iz Udruženja tužilaca saglasili su se u emisiji "360 stepeni" televizije N1 da je pravosuđe u Srbiji izloženo pritiscima, pre svega kroz poruke koje političari šalju preko medija. Nisu, međutim, izneli iste stavove o aktuelnoj aferi "Krušik" - dok je Majić rekao da je Tužilaštvo trebalo odmah da ispita iznete optužbe, Kolmen Nikolić je poručila da je dokaze trebalo dostaviti Tužilaštvu, a ne da ono reaguje na medijske napise.
Na osnovu članova 19 i 21 Statuta Saveta za štampu i članova 15 i 16 Poslovnika o radu Komisije za žalbe, Komisija za žalbe Saveta za štampu u sastavu: Višnja Aranđelović, Zlatko Čobović, LJiljana Smajlović, Tamara Skrozza, Vlado Mareš, Snežana Andrejević, Vida Petrović Škero, Vera Didanović, Zorica Višnjić, Dragan Đorđević i Filip Švarm, na sednici održanoj 28. 11. 2019. godine, većinom glasova donosi
Skupština Srbije usvojila je povećanje pretplate za javni medijski servis za 35 dinara.
"Godinama postoji otklon prema zakonu o slobodnom pristupu informacijama, ne postupaju svi isto, za prvih 11 meseci ove godine broj žalbi na odluke organa vlasti po zakonu o slobodnom pristupu je za 1.500 veći nego cele prošle godine", kaže poverenik Milan Marinović.
Profesorka Filozofskog fakulteta Radina Vučetić izjavila je na tribini Nije filozofski ćutati na temu "Čemu služi istraživačko novinarstvo" da je vlast umešana u mnoge afere koje se iznose pred građane, od kupovine diploma do trgovine oružjem, dok je urednica Insajdera Brankica Stanković istakla da nije reč o aferama, već o činjenicama.
Novinar Nenad Šebek, govoreći o plakatima koji su se u Novom Sadu pojavili, a koji predstavljaju montiranu naslovnicu nedeljnika NIN, na kojoj je naslov "Zvezdanu Jovanoviću svečano uručena NIN-ova nagrada", rekao je u Novom danu da je to ispod granice bilo kakvog ukusa. Šebek kaže da je "jako teško da iza ovoga ne stoji vlast", ali da ne može da tvrdi bez dokaza. "Teško je zamisliti, pogledajte ko je napadao NIN u proteklih 10 dana, i ne samo tad. Bez dokaza ne mogu da tvrdim da je ovo vlast, ali teško je zamisliti da nije", kaže on.
Potrebno je osnovati međunarodnu komisiju za prikupljanje podataka o ubijenim i nestalim novinarima na Kosovu, a Evropska Komisija bi u svojim budućim izveštajima o napretku Kosova i Srbije trebalo da posebnu pažnju posveti rasvetljavanju ovih slučajeva. Ovo su samo neki od zaključaka dvodnevne Konferencije koja je održana u Prištini i Gračanici o ubijenim i nestalim novinarima na Kosovu u periodu od 1998. do 2005. godine.
Nova zgrada Radio-televizije Vojvodine završena je posle dve godine građevinskih radova, odnosno četiri meseca pre roka. Kada će, međutim, ona biti napunjena opremom i kada će postati novo radno mesto za zaposlene na RTV-u, i dalje je neizvesno. Prvi put u javnost su izašle informacije da rukovodstvo pokrajinskog javnog servisa i finasijeri zgrade, odnosno Pokrajina i Republika, različito gledaju na to čija je obaveza da zgradu opremi i koliko će to koštati.
Svi novinari, koji su aktivno u tom poslu, ali i oni penzionisani, iako nisu članovi Udruženja novinara Srbije (UNS), mogu biti članovi Fonda solidarnosti UNS-a.
Laž nas je toliko stegnula da nemamo daha ni da joj zalepimo etiketu Laži decenije.
NIN je svoju naslovnicu povukao, ali je neko odštampao svoju naslovnu stranu tog nedeljnika i izlepio je po Novom Sadu. Sa naslovom ''Zvezdanu Jovanoviću svečano uručena Ninova nagrada'', na montiranom plakatu je velika fotografija bivšeg komadanta Jedinice za specijalne operacije, prvostepeno osuđenog za ubistvo premijera Zorana Đindjića, kao i mala na kojoj je prikazano kako glavni i odgovrni urednik NIN-a Milan Ćulibrk uručuje nagradu. Ćulibrk za N1 kaže da je očekivao takav napad, ali da niko neće zaustaviti pisanje NIN-a o aferi Krušik.
Ukupno pet medija u Srbiji dobilo je upozorenje pred tužbu od kompanije GIM, ukoliko se ikada više budu njenim poslovanjem. Pored Danasa, tu su N1, nedeljnici NIN i Nedeljnik, i Balkanska istraživačka mreža (BIRN).
Dezinformacije i lažne vesti predstavljaju problem u svim zemljama bivše Jugoslavije, a izveštavanje najuticajnijih medija problematično je u Srbiji i Republici Srpskoj, rečeno je danas u Trstu na konferenciji o saradnji u prevenciji bezbednosnih rizika u Jugoistočnoj Evropi.
Ko je kriv što učenici iz Srbije konstantno imaju niska postignuća na PISA istraživanjima legitimno je pitanje na koje svako ko se u trenutku objavljivanja rezultata ove studije nađe na mestu ministra prosvete mora da odgovori.
