22. feb 2018.

Amnesti internešenal: Vučić napadao aktiviste preko svojih medija

U Srbiji je nastavljena nekažnjivost zločina po međunardonom pravu, a klevete zvaničnika i medija bliskih vladi stvaraju toksično okruženje za nezavisne medije i aktiviste tranzicione pravde.

To se navodi u najnovijem izveštaju organizacije za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešenala (Amnesty International) za 2017. godinu.

U izveštaju, koji je objavljen danas, ističe se da su istraživački novinari u Srbiji podvrgnuti kampanjama blaćenja od ministara i medija bliskih vladi, da je privatno obezbeđenje vladajuće stranke fizički napalo šest novinara koji su izveštavali sa mitinga tokom inauguracije Aleksandra Vučića 31. maja, kao i da su novinari KRIK-a dobijali pretnje smrću, a da je novinarki Dragani Pećo obijen stan. Naglašava se da je u septembru politička partija ministra odbrane Aleksandra Vulina optužila glavnog i odgovornog urednika KRIK-a, Stevana Dojčinovića da je „narkoman“ i „strani plaćenik“, a sve zbog toga što je KRIK istraživao imovinu ministra Vulina.

Amnesti naglašava da su aktivisti za tranzicionu pravdu napadani od strane najviših zvaničnika, uključujući i Aleksandra Vučića, preko provladinih medija i društvenih mreža. Huligani su u januaru, na ulazu u kancelariju Inicijative mladih za ljudska prava, ostavili kese sa lažnim novcem i nalepnice „strani plaćenici“, piše u izveštaju. Kako se dodaje, aktivisti i aktivistkinje Inicijative mladih fizički su napadnuti na tribini vladajuće stranke na kojoj je govorio haški osuđenik Veselin Šljivančanin.

U izveštaju se navodi da su bivši srpski vojni komandanti posle odsluženih kazni izrečenih pred Haškim tribunalom sve češće dobijali uticajne položaje, ali i podseća da je u maju Snežana Stanojković izabrana za glavnu tužiteljku za ratne zločine, da su izrečene samo tri presude za ratne zločine i da su sve bile oslobađajuće. Ističe se i da je nastavljeno ponovno suđenje za bivše vojnike optužene za ratne zločine na Kosovu, uključujući prvu optužnicu za silovanje, da je u julu zaustavljeno suđenje osmorici bosanskih Srba koji se terete za ubistvo 1.303 bošnjačka civila u okolini Srebrenice, jer je optužnica podignuta u vreme kada nije bilo tužioca za ratne zločine. Međutim, dodaje se da je nakon žalbe suđenje ipak nastavljeno.

Amnesti podseća i da je Apelacioni sud u oktobru odbacio optužbe protiv bosanskih Srba za otmicu u Štrpcima, da porodice žrtava nisu priznate kao civilne žrtve rata, jer su im članovi porodice umrli izvan teritorije Srbije.

„Porodice žrtava kosovskih Srba pozvale su u maju vladu da učini napredak u pronalaženju tela nestalih“, piše u izveštaju i naglašava da nema napretka u gonjenju odgovornih za transport i zakopavanje tela kosovskih Albanaca sa Kosova tokom 1999. godine. Dodaje se i da je u novembru pred Haškim tribunalom osuđen Ratko Mladić, kao i da je u avgustu 10 osoba oslobođeno optužbi da su mu pomagali dok je bio u bekstvu.

Amnesti navodi da su u aprilu održane masovne demonstracije i protesti protiv izborne korupcije i pristrasnosti medija nakon predsedničkih izbora na kojima je pobedila vladajuća stranka.

„Iako je Komitet UN protiv torture glasao protiv izručenja kurdskog aktiviste Dževdeta Ajaza, Srbija ga je u decembru vratila u Tursku gde ga čeka sigurni zatvor“, navodi se u izveštaju.

Amnesti navodi da romske porodice u Beogradu i dalje žive u nehigijenskim naseljima, da su im uskraćena socijalna i ekonomska prava, poput prava na zdravstvo, obrazovanje, vodu, da su pod rizikom prisilnih izbacivanja, ali i da policija maltretira Rome. Naglašava se i da su izbeglice i migranti blokirani u Srbiji, kao i da su oni koji su pokušali da uđu u Evropsku uniju preko Mađarske i Hrvatske nasilno vraćani u Srbiju. Dodaje se da je u januaru do 1.800 izbeglica i migranata živelo u napuštenim skladištima, i to često na temperaturi ispod nule, te da su do maja izbačeni i prebačeni u pretrpane vladine centre u kojima su uslovi neadekvatni.

Srbija je proglasila 18. maj za Dan sećanja na žene koje su ubijene od strane muževa i partnera, ističe se u izveštaju i podseća da su organizacije koje se bore za ženska prava protestovale u julu, jer vlasti nisu zaštitile dve žene i jedno dete koje su ubili bivši muževi, i to ispred centara za socijalni rad u Beogradu. U novembru, dodaje se, Srbija je ratifikovala Istanbulsku konvenciju za spečavanje nasilja nad ženama.

Nedostatak dogovora Srbije i Kosova

U izveštaju Amnesti internešenala se ističe da nedostatak dogovora o uzajamnoj pravnoj pomoći Kosova i Srbije ometa procesuiranje Srba osumnjičenih za ratne zločine tokom sukoba 1998. i 1999. godine, uključujući i seksualno nasilje. Navodi se da bi stotine nerešenih slučajeva trebalo da bude prebačeno u junu 2018. u kancelariju Specijalnog tužioca Kosova, te da su tužioci, nevladine organizacije i žrtve seksualnog nasilja za vreme sukoba zabrinuti da svedočenja koja je Unmik sakupio nisu na odgovarajući način istražena.

Amnesti podseća da bivša predsednica Kosova Atifete Jahjaga nije mogla da dođe u Beograd u junu kako bi predstavila knjigu svedočenja žrtava seksualnog nasilja za vreme rata, kao i da stigma povezana sa silovanjem za vreme ratnih sukoba i dalje opterećuje žrtve. U izveštaju Amnestija navodi se da je mali napredak ostvaren u pronalaženju nestalih i da se na spisku nalazi 1.658 ljudi. Takođe se ističe da je Specijalni sud za Kosovo formiran 28. juna u Hagu, a da kosovski poslanici nisu u decembru uspeli da ukinu zakon o tom sudu, koji smatraju da diskriminiše protiv OVK.

Brnabić i LGBT

„Imenovanje Ane Bnabić za premijerku Srbije i njeno prisustvo na Paradi ponosa su neki ocenili kao napredak. Međutim, vlasti nisu zaštitile LGBT osobe i organizacije od diskriminacije, fizičkih napada i pretnji“, ističe se u izveštaju Amnestija i dodaje da je u aprilu Komitet UN za ljudska prava urgirao da Srbija efektivnije primeni zločin iz mržnje.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend