Jahić: Novinara najpre proglase za neprijatelja. Pa pređu na pretnje. Onda neko može i fizički da ga napadne

Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, juče je optužio Dina Jahića i Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), čiji je Jahić glavni urednik, da rukovode „centrom koji ruši političke strukture u regionu novcem međunarodnih organizacija“.

Jahićevo ime je pročitao sa papira, očigledno prethodno pripremljen za pitanje o istraživanju imovine funkcionera Bosne i Hercegovine, koje je upravo objavio sarajevski Centar za istraživačko novinarstvo (CIN).

Nije do kraja jasno da li je Dodik pomešao beogradski CINS sa sarajevskim CIN-om (u kome je Jahić do pre neku godinu radio, pre nego što se preselio u Beograd) niti zašto je uopšte pitao novinare na konferenciji: „Je l’ vam poznato ime Dino Jahić?“, a kada je neko iz publike pitao šta to ime znači, on je rekao: „Meni znači svašta.“

Novinari su detaljnije o tome šta mu sve to ime znači mogli da pročitaju u informerovski intoniranom tekstu–poternici, koji je najpre objavio sajt Infosrpska.ba, ali su ga preneli novinska agencija SRNA, banjalučka Alternativna televizija i Radio-televizija Republike Srpske, najuticajniji mediji u ovom bosanskom entitetu.

U tom se tekstu ređaju veoma ozbiljne optužbe, bez bilo kakvih dokaza: Jahić je optužen da je u dnevnoj komunikaciji sa „poznatim zapadnim organizacijama NED, Fridom haus, EU liberti“, da raspolaže „fondovima Velike Britanije, SAD i Saudijske Arabije“ od 38 miliona dolara za razvoj istraživačkog novinarstva u regionu, dok, u stvari, ističe se u ovoj poternici koju kao da su pisali D. J. Vučićević i Željko Mitrović zajedno, ruši vlast po volji moćnih sponzora.

Gotovo istovetnu formulaciju istog dana upotrebiće Milorad Dodik.

Dodikova konferencija za novinare (O istraživanju CIN-a od 16.52, o Jahiću od 19.00)

Pitamo Dina Jahića da li je bilo šta u tom tekstu tačno.

Jahić: Bilo bi sjajno da imam moć da rušim fašističke, kleptomanske i korumpirane režime, bilo gdje u svijetu. Ali prvo, kad bih se bavio nečim takvim, ne bih bio novinar. A drugo – naravno da nemam tu moć: ni ja, ni bilo ko iz CINS-a, ni bilo koji istraživački novinar kojeg poznajem.

Što se tiče ogromnih sredstava na raspolaganju, to je budalaština. Ni ja ni moje kolege nemamo značajnu imovinu, stanove, bijesne automobile, ne plaćamo skupa ljetovanja i slično. Za razliku od većine ovih o kojima pišemo. Pa se zato vjerovatno i ljute i prave ovakve kampanje. Pritom, ne mislim samo na CINS, nego i na druge istraživačke novinare u BiH i Srbiji.

Mnogo je opasno. Jer sledeći korak su prijetnje i uvrede na društvenim mrežama. I to se već dešava. A mala je granica između toga i nečijeg stvarnog pokušaja da vam nanese zlo, da vas fizički povrijedi

Cenzolovka: Šta može biti povod za ovako teške optužbe?

Jahić: Zaista ne znam. Prilično sam iznenađen načinom na koji je sve to urađeno, prije svega zato što se CINS bavi pričama sa područja Srbije. Ne znam otkud Dodiku i ovim medijima da nas spomenu.

Bilo bi super da imam 38 miliona dolara. Ali čini mi se da nemam ni 38 miliona krvnih zrnaca. Ne znam koliko da sam dokon, ne bi mi palo na pamet da sve to povežem na takav način.

Izgleda kao da je neko jako loše uradio domaću zadaću, ili je zapravo sve to vrlo svjesno napravljeno, da se pomiješaju CIN, CINS, OCCRP, ali iz meni nedokučivih razloga.

Cenzolovka: Kako vidite to da tzv. urednici i novinari tih medija i Radio-televizije Republike Srpske ovako brutalno napadaju svog kolegu? Da li su vas uopšte pozvali da kod vas provere te svoje navode?

Jahić: Niko mi se nije javio ni pitao me za stvari iznesene u tekstovima. Što se mene tiče, niti je to novinarstvo, niti se oni koji tako rade mogu nazivati novinarima.

Cenzolovka: Da li je objavljivanje imovine funkcionera u BiH, koju je radio sarajevski CIN, možda, greškom, povod za ovakav brutalni napad? Vi ste ranije zaista sarađivali sa CIN-om, ali već dugo radite u CINS-u i živite u Beogradu…

Jahić: Bio sam pet godina novinar i zamjenik urednika CIN-a i sada, iako ne radimo skupa, imam veliko poštovanje za ono što rade, posebno za njihovu bazu imovine političara.

Pogledao sam malo podatke, a i kolege su mi javile, da su utvrdili kako je Dodik nakon što je potvrdio predsjednički mandat prodao dva stana u Beogradu, pa mu je u elitnom dijelu grada ostala kuća koja je pod hipotekom zbog kredita.

U međuvremenu, njegova ćerka je kupila stan u Banjaluci, kako se opisuje, veći od petosobnog, koji je takođe pod hipotekom zbog kredita. Postoji tu i neko zemljište, pa porodične firme, restoran…

Moguće da je to bio povod. Političari bi najviše voljeli da ih niko ništa ne pita, da niko ne provjerava šta rade, odakle im imovina i slično. Ali neće moći.

Cenzolovka: Kaže se da je vaš naredbodavac Soros i da ste instruktor mađarskim studentima koji rade protiv Viktora Orbana.

Jahić: Da odgovorim u tonu u kom su napisane takve rečenice. Čim završim sa obučavanjem islandskih ribara i grčkih keramičara, nastaviću sa mađarskim studentima. Gluposti.

Cenzolovka: U tom tekstu se kaže i da se CINS poslednjih meseci posebno bavi Dodikom i Republikom Srpskom?

Jahić: Tu zaista nije tačno ništa osim mog imena. Mi se Dodikom i Republikom Srpskom nismo godinama bavili, a i to je bilo kroz neke zajedničke projekte sa sarajevskim CIN-om, ili kao neki vid pomoći njima. Imamo mi svojih Dodika ovdje dovoljno. Jesmo se bavili ljudima bliskim njemu, poput Emira Kusturice, ali sve je bilo vezano isključivo za Srbiju.

Cenzolovka: Kako uopšte komentarišete to što neki novinari i političari bavljenje poslovima i imovinom najviših državnih funkcionera od strane istraživačkih centara u regionu (CIN, KRIK, CINS, BIRN) tumače kao napad na državu? Zar nije posao novinara da se baš ovakvim temama bave?

[povezaneprice]

Jahić: To je onaj princip „država to sam ja“ koji mnogi balkanski političari koriste. Kultom ličnosti lakše se braniti. Ali čini mi se da još ima dovoljno istraživačkih novinara koji im to otežavaju i dobro je sve dok je tako.

Posao novinara nije da postavljaju namještena pitanja, drže mikrofone i prenose PR tekstove, nego da svoj posao rade odgovorno prema javnosti/građanima i da drže odgovornim one koji su na vlasti i koji su moćni.

Cenzolovka: Kako se uopšte osećate posle ovakvih optužbi? Kako vaši prijatelji i porodica reaguju kada vide tekstove u kojima se kaže da raspolažete milionima?

Jahić: Koliko god da se čovjek navikne na galamu političara, njihovo vrijeđanje i nipodaštavanje, pošto je to sve češći model ponašanja, nikad nije svejedno, naprotiv. Meni je za Dodikovu pres konferenciju javio otac. Spremao sam se da uđem na neki sastanak i on me zove i kaže: „Sad te je Dodik spomenuo na televiziji.“ Nevjerovatno.

To je porodici mnogo veći šok nego meni. I vjerovatno i jeste cilj da se kolege i ja zabrinemo, da smanjimo intenzitet rada, što nam naravno ne pada na pamet. Ali nemojmo zaboraviti da ovo nije ni prvi ni jedini ovakav slučaj. Pogledajte kako se funkcioneri u Srbiji ponašaju prema novinarima

A to je porodici mnogo veći šok nego meni. I vjerovatno i jeste cilj da se kolege i ja zabrinemo, da smanjimo intenzitet rada, što nam naravno ne pada na pamet. Ali nemojmo zaboraviti da ovo nije ni prvi ni jedini ovakav slučaj. Pogledajte kako se funkcioneri u Srbiji ponašaju prema novinarima.

Cenzolovka: Koliko je opasno baviti se takvim poslom kada ste suočeni sa ovakvim optužbama u koje Dodikovi fanovi mogu i da poveruju?

Jahić: Mnogo je opasno. Jer sledeći korak su pretnje i uvrede na društvenim mrežama. I to se već dešava. A mala je granica između toga i nečijeg stvarnog pokušaja da vam nanese zlo, da vas fizički povrijedi.

Pogledajte šta se dogodilo kolegi Draganu Bursaću, kome je stvorena takva atmosfera linča, na mrežama, uz pomoć političara, medija, da mora da pobjegne iz Republike Srpske, odnosno Bosne i Hercegovine.

Ali to je tako i izvan ovih prostora. Prvo se stvara atmosfera da ste neprijatelji, pa se prelazi na konkretne prijetnje i pritiske, pa vas neko napadne/povrijedi/ubije.

Cenzolovka: Da li ćete i kako reagovati na ove laži?

Jahić: Prepustićemo sve to našim advokatima.