25. nov 2019.

Janković: Ombudsman mora da ispita BIA

Zaštitnik građana Zoran Pašalić pokrenuo je postupak kontrole MUP-a zbog načina na koji je uhapšen uzbunjivač iz Krušika Aleksandar Obradović. Iako su u hapšenju učestvovali i pripadnici BIA, postupak protiv njih nije pokrenut.

Foto: Medija centar Beograd

– Pokrenut je postupak prema policiji zbog postupanja u vezi sa Obradovićem, od momenta hapšenja pa nadalje. Izjašnjenje MUP-a još nismo dobili. Postupak prema BIA ćemo pokrenuti tek kada saznamo kako je postupala policija, odnosno kada dobijemo njihovo izjašnjenje – kaže za Danas zaštitnik građana Zoran Pašalić. Podsetimo, Aleksandar Obradović se viša od dva meseca nalazi u pritvoru zbog sumnje da je odavao poslovne tajne Krušika.

Bivši ombudsman Saša Janković ocenjuje za naš list da su okolnosti hapšenja Aleksandra Obradovića takve da bi se od zaštitnika građana opravdano moglo očekivati brzo, snažno i javno delovanje, i to po sopstvenoj inicijativi, „dakle i bez pritužbe samog Obradovića ako je nije bilo“.

Prema njegovim rečima, neka kršenja prava su već nepobitno počinjena, a postojanje drugih bi valjalo ispitati, baš kao i pravilnost i zakonitost rada državnih organa iz sektora bezbednosti koji su uključeni u slučaj.

– Od zaštitnika građana bi se moglo očekivati da merodavno ispita da li su policija i BIA postupale profesionalno i uobičajeno, ili su pod političkim uticajem njihovi postupci u slučaju Obradovića bili drugačiji nego inače. Ovde su bitne činjenice da je u slučaj umešan otac ministra unutrašnjih poslova, istovremeno visokog funkcionera vladajuće stranke; da je ministar prvo demantovao umešanost oca, a da je Obradović uzbunjivanjem dokazao da je ministar obmanuo javnost – ukazuje Janković. On dodaje da s obzirom na izjave u javnosti da je Obradović navodno godinama kopirao zaštićena dokumenta, objektivno se mora postaviti pitanje zašto je njegova navodno nezakonita delatnost prekinuta i krivični postupak protiv njega pokrenut tek kada se u dokumentima našao otac visokog funkcionera, odnosno da li je i kako ta okolnost uticala na proces protiv Obradovića.

– Konačno, Obradovićevi papiri su otvorili sumnju da je poslovanje državne fabrike od posebnog značaja sa konkretnom privatnom firmom bilo na štetu Krušika. Stručnjaci znaju da posle uzbunjivanja državni organi treba da preuzimaju dve vrste aktivnosti – zaštitu uzbunjivača od odmazde i, bez odlaganja, proveru sumnji koja proističe iz njihovih navoda. Za sada javnost nema nikakvih informacija o tome da li i šta nadležni državni organi preduzimaju da provere dokumentima potkrepljenu i okolnostima pojačanu sumnju da je Krušik, a samim tim i država, odnosno svi građani, u poslovima s određenom privatnom firmom oštećen i to usled mnoštva nezakonitih postupaka i uticaja – ističe Janković. Naš sagovornik dodaje da bi bilo očekivano da zaštitnik građana o tome pita policiju i Agenciju za borbu protiv korupcije.

– Ako oni sumnje istražuju, primereno obaveštavanje o tome doprinelo bi smirenju javnosti i poverenju u rad državnih organa, a zaštitnik građana bi u tome odigrao korisnu ulogu, a ako ne – ombudsman bi mogao da „preporuči“ kolegama da počnu da rade svoj posao, pošto je i aktivan odnos organa vlasti prema poslovima iz svoje nadležnosti – pravo građana – naglašava Janković.

Rodoljub Šabić, advokat i nekadašnji poverenik za informacije od javnog značaja, kaže za Danas da je spektakularna akcija, prikladna hapšenju šefova kriminalnih ili terorističkih organizacija, sasvim neprimerena pravnoj kvalifikaciji dela koje se Obradoviću stavlja na teret – odavanje poslovne tajne.

– Sam način hapšenja su stoga mnogi s pravom doživeli kao preteću poruku, upućenu svim potencijalnim uzbunjivačima. Nije ni uobičajeno ni jasno prisustvo pripadnika BIA samom hapšenju. Postupak zaštitnika mogao bi da se osim na „spektakularan“ način hapšenja osvrne i na to da je pretresanje radnog prostora i potom stana Obradovića vršeno bez prisustva advokata odbrane. Ili da je u rešenju o lišenju slobode navedeno vreme kasnije od stvarnog – ukazuje Šabić. Prema njegovim rečima, neshvatljivo je i neobjašnjivo da ni posle toliko vremena u spisima predmeta nema nijednog dokaza.

– A pravo da vidi te dokaze, ako uopšte postoje imaju i kolega Gajić i Aleksandar Obradović ali i cela javnost Srbije, zaključuje Šabić.

Podsetimo, Aleksandar Obradović je uhapšen 18. septembra na svom radnom mestu. Oko dva časa popodne, u krug valjevske fabrike Krušik ušli su naoružani specijalci u džipovima i odmah se uputili u kancelariju uzbunjivača. Na licu mesta su mu oduzeli poslovni računar, a zatim ga odveli u stan gde su zaplenili njegov privatni kompjuter kao i eksterne memorije koje su pronašli. Prilikom hapšenja su ga, između ostalog, pitali za koju političku opciju radi. Obradović je zatim prebačen u Centralni zatvor u Beograd gde je proveo više od 20 dana, a potom je vraćen u Valjevo, u kućni pritvor.

Prekršena pretpostavka nevinosti

– Pravo na pretpostavku nevinosti, zaštićeno brojnim međunarodnim dokumentima i našim Ustavom je toliko značajno da se smatra „zlatnom niti“ krivičnog prava. Ono je u ovom slučaju nesumnjivo prekršeno izjavama visokih zvaničnika izvršne vlasti da je Obradović „špijun“. Jer, biti „špijun“ u kontekstu u koji je stavljen Obradović teško je krivično delo i niko tako ne može biti nazvan pre pravosnažne presude suda. Ako to neko ipak uradi, prava osumnjičenog su automatski prekršena, a ako je taj neko visoki zvaničnik izvršne vlasti, to je onda i pritisak na sud, odnosno narušavanje njegove nezavisnosti. Međunarodni standard demokratskih pravnih sistema je da jedan ili više nezavisnih državnih organa u takvim slučajevima reaguju, a da žrtva dobije naknadu štete – kaže Saša Janković.

Šabić: Pravosuđe dužno da da odgovore

– Zašto je Obradović uopšte u pritvoru? Nije bežao niti se krio, predao je sav materijal koji je sakupio, ne priznaje krivično delo a priznaje radnju izvršenja ali i objašnjava motive. Ispunjava sve uslove da se brani sa slobode. Šta je razlog za dalji pritvor, makar i kućni. I još jedno važnije pitanje, na koje već nekoliko puta upozorava kolega Vlada Gajić, na čemu se uopšte zasniva ceo krivični postupak? Da li je, osim činom uzbunjivanja javnosti, kako i kome Obradović „odavao“ tajne? – pitanja su na koja, prema rečima Rodoljuba Šabića, pravosuđe mora da da odgovore.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend