15. maj 2020.

Medijski mrak u doba korone (5): Kako Kragujevčani da procene opasnost od zaraze ako ne znaju šta se zbiva u Kliničkom centru?

Novinari su preko gradskih službi u Kragujevcu uspevali da dođu do informacija o epidemiji, ali ne i od institucije koja je za građane u vreme kada im je zdravlje ugroženo od izuzetne važnosti – Kliničkog centra, koji je povremeno bio otvoren samo za RTK, televiziju koja je i dalje u vlasništvu Grada

Kragujevac, foto: Cenzolovka

Vlasti su vanredno stanje koristile za novi obračun sa nezavisnim lokalnim medijima i za favorizovanje poslušnih. Istraživanje Nacionalne koalicije za decentralizaciju iz Niša pokazalo je da je centralizacija informisanja tokom vanrednog stanja imala izrazito negativan uticaj na obaveštenost građana o pitanjima koja se tiču njihovog zdravlja, te da samo 5,08 odsto ispitanika smatra da dobija sve potrebne informacije. Cenzolovka predstavlja istraživanje o kvalitetu informisanja tokom epidemije u nekoliko gradova.

Klinički centar Kragujevac bio je jedina slaba karika u lancu informisanja građana i građanki središta Šumadijskog okruga, dok su gradske vlasti relativno dobro medijima dostavljale informacije o epidemiji, kažu za Cenzolovku novinarke portala Pressek i Glas Šumadije, Marija Obrenović i Jovanka Nikolić.

I jedna i druga redakcija imale su problema da dođu bilo do izjave direktora Kliničkog centra (KC) bilo do odgovora na pitanja o radu ključne zdravstvene institucije u ovom delu zemlje.

Informacije važne zbog procene opasnosti

KC nije postavljao ni obaveštenja na svoj sajt, osim jednog, objavljenog 3. aprila. Još na početku epidemije, brojni lokalni mediji i dopisnici iz Kragujevca obratili su se gradonačelniku i drugim institucijama otvorenim pismom, protestujući zbog toga što ne uspevaju da ostvare kontakt sa nadležnima u Kliničkom centru. Tražili su i redovnu dnevnu komunikaciju gradske vlasti i novinara. To im je obećano, ali nije ispoštovano.

Portal Glas Šumadije pitao je republički Krizni štab zašto je usred vanrednog stanja akreditovana Laboratorija za biocide u Beogradu i „zašto je najavljeno formiranje dve nove laboratorije ako u Srbiji već postoje opremljene laboratorije, poput Instituta za javno zdravlje u Kragujevcu, koje bi odmah mogle da počnu da rade testove na koronavirus“. Nije dobio odgovor

Portal Pressek nije dobio odgovore iz Kliničkog centra Kragujevac o broju zaraženih, kapacitetu i načinu organizovanja rada, kao ni o broju ljudi iz Kragujevca koji se leče u toj zdravstvenoj ustanovi, što je od izuzetne važnosti za građane i građanke u vreme epidemije.

U isto vreme, Radio-televizija Kragujevac je dobijala podatke, ističe Marija Obrenović.

Za Kragujevčanke i Kragujevčane informacije iz Kliničkog centra bile su dragocene pošto su, kako kaže Marija Obrenović, na osnovu podataka o broju zaraženih i umrlih procenjivali kolika je realna opasnost po njih.

Sa druge strane, na pitanja Cenzolovke zbog čega Klinički centar Kragujevac nije obaveštavao javnost o statistici u vezi sa korona virusom i stanju u toj zdravstvenoj ustanovi, te zbog čega nisu odgovarali na pitanja pojedinih medija, iz Kliničkog centra odgovaraju da su od početka epidemije sve relevantne informacije od značaja za građane Kragujevca objavljivane redovno preko gradskog Instituta za javno zdravlje i Kriznog štaba grada Kragujevca.

Dodaju da su informacije koje je dostavljao Institut, sadržale podatke o broju testiranih i zaraženih Kragujevčana i ostalih građana Šumadije, broju pacijenata na lečenju u Kliničkom centru Kragujevac, kao i teško obolelih pacijenata na respiratorima i broju izlečenih.

Za medije su veliki problem predstavljali i različiti podaci o broju zaraženih. Tako je, na primer, u jednom trenutku na sajtu covid19.data.gov.rs objavljen podatak da je osmoro ljudi iz Kragujevca zaraženo koronavirusom. Prema podacima Instituta bilo ih je dvoje, dok je na konferenciji za novinare republičkog Kriznog štaba rečeno da ih je 12.

Portal Glas Šumadije postavio je pitanja republičkom Kriznom štabu zašto je usred vanrednog stanja akreditovana Laboratorija za biocide u Beogradu i „zašto je najavljeno formiranje dve nove laboratorije ako u Srbiji već postoje opremljene laboratorije, poput Instituta za javno zdravlje u Kragujevcu, koje bi odmah mogle da počnu da rade testove na koronavirus“. Nije dobio odgovor.

INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLJE NAJOTVORENIJI

Najažurniji u davanju podataka medijima bio je Institut za javno zdravlje Kragujevac. Prema rečima kragujevačkih novinarki, iz te institucije su svakodnevno, jednom ili dva puta, stizala saopštenja, a bili su otvoreni i za davanje izjava.

Saradnja sa medijima je kratko bila obustavljena kada je Vlada donela famozni zaključak o centralizaciji informacija, ali nakon što je on povučen – iz Instituta je nastavljeno redovno obaveštavanje medija.

Radomir Nikolić: Pojedini mediji selektivno objavljuju informacije

Od početka vanrednog stanja gradonačelnik Radomir Nikolić, koji je i komandant Kriznog štaba, održao je samo jednu konferenciju za medije, na kojoj se nije pojavio direktor Kliničkog centra Kragujevac.

Naše sagovornice kažu da od gradonačelnika nisu uspevale da dobiju izjave, ali ih nisu ni očekivale, pošto ni pre krize nije govorio za njihove medije. Ipak, tražene informacije dobijale su lokalne samouprave. Informativan je bio i zvanični sajt Grada.

U jednom trenutku je na sajtu covid19.data.gov.rs objavljeno da je osmoro ljudi iz Kragujevca zaraženo, prema podacima Instituta bilo ih je dvoje, dok je republički Krizni štab objavio da ih je 12

Odgovarajući na pitanje Cenzolovke zbog čega je Krizni štab održao samo jednu konferenciju za novinare, Radomir Nikolić je rekao da su smatrali da taj vid informisanja nije efikasan za brz protok informacija, te da su se oslonili na prosleđivanje informacija najbržim mogućim sredstvom – internetom.

„Sve informacije su istog trenutka prosleđivane svim medijima i objavljivane na društvenim mrežama. Istovremeno se odgovaralo na sva pitanja novinara dostavljena Informativnoj službi Grada Kragujevca“, dodao je Nikolić.

Na naše pitanje da li je tačno da su, prema tvrdnjama kragujevačkih novinarki, malobrojnim medijima davane izjave, dok su drugima uskraćivane, Nikolić je odgovorio da to nije tačno i da su „informacije prosleđivane svima, a da su izjave davane svakome ko ih je tražio, te da je „istina da pojedini mediji selektivno objavljuju informacije“.


U PONEDELJAK: Medijski mrak u doba korone (6): Valjevo

2 komentara za: “Medijski mrak u doba korone (5): Kako Kragujevčani da procene opasnost od zaraze ako ne znaju šta se zbiva u Kliničkom centru?

  1. PS

    KC Kragujevac je svakome isto dostavljao podatke, što će reći izuzetno retko, skoro nikome, slično i prema RTK. Politika direktora KC iz različitih razloga. Dao par izjava uglavnom za nacionalne medije, koji su imali i veći pristup KC i to je to. Gradske institucije dostavljale sve informacije na vreme. Ukratko i jasno.

    15. maja 2020. at 11:24
  2. Vvvvv

    Samo neka kazu koliko je ljudi umrlo od drugih bolesti. Stvarno svaka cast doktorima i sestrama koji su se borili sa koronom, ali mnogo medicinskog osoblja je iskoriscavalo situaciju sa koronom.

    17. maja 2020. at 17:34

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend