Ljiljana Smajlović je gostujući u Jutarnjem dnevniku RTS-a istakla da upad demonstranata u zgradu Radio-televizije Srbije ne znači ohrabrenje novinarima.
„Tako na taj način se ne može kritikovati uređivačka politika i to nije put kojim se novinari ohrabruju na objektivno izveštavanje. Ova zgrada je 1999. bila bombardovana, bila je i paljena kada se nekim drugima nije sviđala uređivačka politika. Sve ustanove imaju institucijalnu memoriju“, navodi Smajlovićeva.
Ističe da rušenje vrata i testera daju zlokobnu notu celoj situaciji.
„Danas sam videla naslov u novinama – krivičnom prijavom protiv parodije, pa možete li vi da kažete ova testera je samo šala, satira. Da su vam namere zaista bile tako divne da se novinari ohrabre, da budu objektivni, vi biste onda morali da kažete – razmislili smo, zaista je bilo glupo i neodgovorno od nas da unosimo testeru, mogao je neko da se uplaši“, ističe Smajlovićeva.
Dodaje da je nakon svega očekivala izvinjenje novinarima.
„Da izađu i kažu – možda smo delovali zastrašujuće. Možda nismo ohrabrivali medijske radnike, urednike na nepristrasno izveštavanje, nego smo možda plašili ljude. Možda je to bio taj efekat, iako su naše namere bile najbolje. Ja bih volela makar da to čujem, tu neku vrstu samokritike ali toga nema, i čak nam objašnjavaju da zapravo oni samo traže objaktivno novinarstvo“, ističe Smajlovićeva.
Ocenjuje da RTS ne treba da se ponaša kao N1.
„Da li zaista RTS treba da se ponaša, bude N1. Ipak je N1 na neki način filijala Si-En-Ena. Da li iko skoro u Srbiji misli da bi RTS trebao da izveštava kao filijala Si-En-Ena. Ja mislim da ne“, ističe Smajlovićeva.
Ističe da građani dobijaju kompletnu sliku o događaju tek kada pogledaju izveštaje na više televizija.
Ko je čuo krik Marije Mali: Sramotno izveštavanje najvećeg dela nacionalnih medija
Kecman: Ćuruvija praćen do par sekundi pre likvidacije
Sve dok strah bude veći od sramote, Srbija neće postati pristojno društvo
Da nasilna kritika nasilne uredjivacke politike. Novinar koji vrsi nasilje nad stvarnoscu, uskracuje pravo na odgovor opoziciji i pretvori se u puki propagandni megafon vlasti, nema pravo da se pravda i poziva na strah. On je saucesnik u nasilju. Siguran sam i da je Vucic u dnu duse uplaseni mali decko, ali on se svojom drustvenom aktivnoscu legitimise kao siledzija, a oni koji njegovo nasilje trpe nisu psihoanaliticari. Bas bih voleo da cujem od gdje Smajlovic kako se to novinari ohrabruju na objektivno izvestavanje ako oni sami po sebi nemaju tu hrabrost.