05. mar 2019.

Nestajanje novinarstva u Srbiji (2): Sistemsko uništavanje medija i novinara u Kragujevcu

Gradska vlast koja godinama radi na iscrpljivanju kritičkih medija, mladi nezainteresovani da rade u devastiranoj profesiji sa malim platama, politički i finansijski pritisci... prepolovili su broj medija i novinara u Kragujevcu. Građanima, kojima je uskraćeno pravo na objektivno informisanje, sve više se nudi propaganda, a sve manje činjenice i istraživačko novinarstvo

Foto: Cenzolovka

Više od 60 odsto Kragujevčana smatra da se lokalni mediji ne bave dovoljno temama od javnog interesa, a četvrtina ispitanika veruje da takve teme uopšte nisu zastupljene u sadržajima lokalnih medija, pokazalo je istraživanje Šumadijskog centra za građanski aktivizam „Res publica“, poslednje koje govori o tome kako Kragujevčani vide informisanje u svom gradu.

Građani su u istraživanju, koje je sprovedeno od kraja oktobra do kraja novembra 2018. godine, istakli da redovno ili povremeno prate rad lokalnih medija, a skoro polovina ispitanika nije zadovoljna kvalitetom njihovog izveštavanja.

Značajno opada broj ozbiljnih medijskih kuća koje se bave informativnim programom sa određenom kritičkom distancom prema politikama koje se vode (Gordana Jocić)

Kragujevčani smatraju da bi prioritet trebalo da budu teme kao što su komunalni problemi, nezaposlenost, kultura, ekologija, kao i transparentnost rada gradske uprave i trošenje novca iz budžeta.

Umesto toga, uglavnom su im servirane teme iz političkog života.

Prema rečima Miroslava Jovanovića, odgovornog urednika nedeljnika Kragujevačke, koji se 42 godine bavi novinarstvom, to ne čudi jer je naše društvo gotovo potpuno politizovano.

„U našim medijima nema dovoljno društvenih i komunalnih tema, koje su građanima najvažnije i najzanimljivije. Da su neka srećnija vremena, obične građane politika ne bi trebalo ni da zanima. Nažalost, ona uvek ispliva u prvi plan, i to nije zato što novinari tako žele, već zato što ni o čemu ne može da se priča bez politike. Ona je svuda pustila kandže i diktira uslove rada i života ljudi“, ističe Jovanović i dodaje da je iznenađen rezultatima istraživanja Centra „Res publica“ pošto smatra da bi 90 odsto Kragujevčana trebalo da bude nezadovoljno načinom i kvalitetom informisanja u gradu.

Medijska scena uništena

Razloge za to pronalazi u činjenici da je medijska scena uništena, da sve redakcije rade u „skraćenom sastavu“ jer se u poslednjih deset godina broj novinara i medija prepolovio.

Trenutno u gradu redovno rade samo Radio-televizija Kragujevac (RTK), nedeljnik Kragujevačke i nekoliko radio-stanica i portala, dok je tokom prethodne dve decenije medijska slika bila bitno drugačija.

U gradu su u jednom trenutku program emitovale četiri televizije, a tiraž nedeljnika Svetlost bio je 9.000 prodatih primeraka. Današnje Kragujevačke, koje su osnovali novinari Svetlosti posle katastrofalne privatizacije koja je zadesila taj nedeljnik, jedva štampaju 1.000 primeraka, a  proda se tek nekoliko stotina. Takođe, od nekadašnje redakcije u kojoj je bilo dvadesetak zaposlenih i u kojoj su novinari bili specijalizovani za pojedine oblasti i podeljeni po rubrikama, danas je ostalo svega pet novinara.

Prošle godine je RTK dobio 154 miliona dinara. Svi portali i novine mogli bi normalno da funkcionišu sa tri miliona godišnje (Miroslav Jovanović)

Radio-televizija Kragujevac je u jednom trenutku imala čak 103 zaposlena. Neposredno pre privatizacije, redakciju je napustilo 26 dugogodišnjih novinara, koji su se uglavnom bavili informativom, a veliki broj njih imao je i autorske emisije.

Tokom perioda u kome je ova televizija bila u privatnom vlasništvu nastavljeno je njeno urušavanje, jer novinari mesecima nisu primali plate. Zbog neisplaćenih dugova prema Ratelu i Emisionoj tehnici, televizija čak osam meseci nije emitovala program. Još 60 zaposlenih otišlo je uz otpremnine, pa je redakcija ostala bez novinara sa iskustvom, a zamenili su ih ljudi koji se do tada nisu bavili novinarstvom.

Tada je znatno opala i gledanost televizije koju je pre privatizacije, po rečima nekadašnjih novinara i menadžera, pratilo između 35.000 i 40.000 Kragujevčana. Prema njihovim rečima, ovi podaci su dobijeni na osnovu internog istraživanja gledanosti.

Preciznih podataka o trenutnoj gledanosti ove televizije nema ili rukovodstvo nije želelo da ih sa nama podeli. Broj gledalaca je znatno manji, a tome je doprinelo i to što ova televizija već neko vreme ne može da se prati preko kabla.

Promenu odnosa građana prema Radio-televiziji Kragujevac možda najbolje odslikava činjenica da su Kragujevčani 1996. godine danonoćno čuvali tu medijsku kuću od pokušaja vlasti iz Beograda da je pripoji javnom servisu, a danas joj demonstranti svake subote zvižde nezadovoljni programom koji emituje.

RTK KAO SIMBOL PROPADANJA MEDIJA U GRADU

Naši sagovornici složni su u oceni da je sve ono što se dešavalo u prethodnih nekoliko godina u Radio-televiziji Kragujevac značajno uticalo na smanjenje kvalitetnog informisanja u gradu – počev od načina na koji je ona godinu i po dana posle isteka roka za ponovnu privatizaciju i dalje u vlasništvu Grada, preko činjenice da je sav novac namenjen za konkurs za sufinansiranje medijskih sadržaja završio u ovoj televiziji, pa sve do načina izveštavanja i informisanja građana.

„Kragujevčani su sakupili 10.000 potpisa, ali nisu želeli da odbrane Radio-televiziju Kragujevac kakva je ona danas. Oni su želeli da sačuvaju televiziju koja će pre svega biti objektivna, a ne eksponent vladajuće većine. RTK može zbog toga da dođe do informacija koje su drugim medijima nedostupne, baš zato što su spiker vlasti, ali su to informacije čiji je cilj propaganda. Stalno se propagira ista teza – ’evo šta smo sve dobro uradili’. Više nismo u mogućnosti da procenimo da li je ova vlast išta dobro uradila, jer su se toliko hvalili, a druge osporavali“, objašnjava Gordana Jocić.

Urednik Kragujevačkih Miroslav Jovanović ističe da je Radio-televizija Kragujevac oduvek bila naklonjena lokalnoj vlasti, ali da je to prethodnih godina bilo mnogo manje izraženo nego što je danas. Nekada su, po rečima našeg sagovornika, na ovoj televiziji gostovali i pripadnici opozicije, dok je danas ona isključivo namenjena propagandi gradonačelnika Radomira Nikolića i njegovih saradnika.

„U tu televiziju otišli su milioni građana Kragujevca. Pokriveni su i dugovi koje je napravio privatni vlasnik. Vodeći se tim primerom, svako privatno preduzeće u Kragujevcu koje loše posluje može da traži od Grada da mu pokrije gubitke. Prošle godine je Radio-televizija Kragujevac dobila 154 miliona dinara. Svi portali i novine mogli bi normalno da funkcionišu sa tri miliona godišnje. Mogli bi da angažuju još novinara i pokriju više tema. Ovako su sve pare otišle RTK-u, a da oni građanima ne pružaju kvalitetan program, dok su istovremeno svi mediji u gradu finansijski urušeni, jer Grad nije poštovao zakonsku obavezu da raspiše konkurs za sufinansiranje medijskih sadržaja“, kaže Jovanović.

Sve manje para, svi više pritisaka

I po mišljenju Gordane Jocić, urednice Radija Zlatousti, osipanje medija i broja novinara u gradu jedan je od glavnih uzroka koji su doveli do nekvalitetnog informisanja građana.

„Najveći je problem to što značajno opada broj ozbiljnih medijskih kuća koje se bave informativnim programom sa određenom kritičkom distancom prema politikama koje se vode. Ako pogledamo medijsku scenu u gradu, konkurenciju imamo samo među portalima. Međutim, svi oni liče jedni na druge i prenose iste informacije. Vesti se uglavnom pišu na osnovu zvaničnih konferencija koje se organizuju i sve se završava izveštajem sa njih. Problem je što novinari često na njima i ne prepoznaju temu od javnog interesa, temu koja može dublje da se istraži i obradi u nekoj rubrici. Nema mladih novinara, ili ih ima izuzetno malo, koji na kritički način razmišljaju“, objašnjava Gordana Jocić.

Naši sagovornici se slažu da u gradu nije izvršena prirodna smena generacija, pa su tako starije i iskusnije kolege otišle u penziju ili su se upokojile, dok su mladi nezainteresovani da rade u profesiji koja je devastirana. Na to je, po njihovom mišljenju, najviše uticao finansijski i politički momenat, jer lokalni mediji ne mogu da se izdržavaju samo od reklama. To pokazuju sve ekonomske računice.

Povezane priče

„Upravo zbog toga je uvedeno projektno finansiranje, ali se u praksi pokazalo da je ono mnogo više partijsko nego što je to ranije bilo. Kragujevac je odličan primer, jer su svi mediji osim Radio-televizije Kragujevac namerno marginalizovani i puštene niz vodu. Ostavljeni su da finansijski propadnu, jer od kada su naprednjaci na vlasti, u Kragujevcu nije raspisan konkurs za sufinansiranje medijskih sadržaja. Sav novac protivzakonito odlazi RTK-u. Novinari nisu članovi literarne sekcije pa da treba samo lepo da pišu, već od toga što rade treba i da žive. Kad je nestalo novca, mladi su napustili ovu profesiju i ja ih u potpunosti razumem“, iskren je Jovanović.

On je veoma kritički nastrojen i prema novinama koje uređuje:

„Kada novine spadnu na nekoliko ljudi, one ne mogu da budu kvalitetne. Kragujevačke su, po mojim kriterijumima, loše novine, jer su nedovoljno informativne i nedovoljno gradske. Međutim, nekoliko ljudi ne može bolje u ovim uslovima i bez plata, kada sve što se zaradi ode na troškove štampe.“

Taj finansijski momenat, po rečima Gordane Jocić, utiče i na to da ne možete da ulažete u novinare i da se bavite istraživačkim temama. Međutim, deo odgovornosti za takvo stanje u medijima ona vidi i u samim novinarima.

Nema mladih novinara, ili ih ima izuzetno malo, koji na kritički način razmišljaju (Gordana Jocić)

„Nedostaju nam uređivačke koncepcije, jer se novinarstva prihvataju svi koji bi veoma voleli da se time bave, a ništa ne znaju o profesiji. Nije uvek bilo ovako. S dolaskom ove vlasti pojavila se želja da se mediji dezavuišu, da se napravi što više režimskih medija i da se kroz njih plasiraju propagandne informacije. Jeste sve to počelo za vreme Miloševića, počele su instruirano da se puštaju informacije u nekim medijima, a zatim su se one širile i postajale ono što danas zovemo fake news, ali je aktuelni režim svesno i namerno pružio prostor tabloidima i praktično sve medije izjednačio sa njima. Zato danas kao reakciju publike i imamo generalizaciju da su mediji strašno loši i da svi izveštavaju na taj način“, ističe naša sagovornica.

Ona dodaje da su građani izgubili poverenje u medije, da osećaju da su uskraćeni za informacije i zato ih traže na drugim platformama, pre svega na portalima i društvenim mrežama. Međutim, oba sagovornika Cenzolovke slažu se u oceni da društvene mreže ne poboljšavaju informisanost građana.

„Nemam ništa protiv društvenih mreža – svako ima pravo da izrazi svoje mišljenje, ali mislim da ima previše zloupotreba od strane političkih partija. Napravljene su partijske zajednice koje kreiraju i teme na društvenim mrežama. Videli su da je velikom procentu građana dostupan internet, pa je i to još jedan način da se vrši politička propaganda. Ona je očigledna, i to nema veze sa profesionalnim novinarstvom. U najgoroj situaciji su građani, pre svega oni koji nisu dovoljno obrazovani, upućeni i informisani, i koji nemaju dovoljno izraženu kritičku svest da prepoznaju šta im se servira“, kaže Jovanović.

On objašnjava da će, ukoliko se nastavi ovim putem, budućnost kragujevačkog novinarstva u potpunosti biti uništena. Da se to ne bi desilo, potrebno je stvoriti drugačije političko raspoloženje, u kojem će novinari raditi bez pritiska, uz mogućnost da od svog rada normalno žive. Ali čak i da se to desi, po rečima našeg sagovornika, potrebno je da prođu godine pre nego što se napravi jedna dobra redakcija.

„U novinarstvu sam proveo 42 godine. Sada sam u penziji, mogu da idem da pecam, da čitam knjige, da sedim kod kuće, a ja i dalje radim. Kao rođenom Kragujevčaninu i čoveku koji je ceo radni vek proveo u ovom gradu, žao mi je što se grad u kome su još u 19. veku izašle prve novine u Srbiji sveo na nivo palanke kada je reč o informisanosti i medijima. To je strašno, jer neki mladi ljudi ne mogu ovde na pravi način da počnu da rade i da se kroz praksu usavršavaju i uče. Sada je prvo pitanje da li će mediji koji još postoje preživeti, jer su svi na ivici opstanka.

Ako prežive, to je kao kod bolesnika, trebaće im jedan dug period terapije i rehabilitacije da se vrate u život. Nisam optimista i žao mi je što u mom rodnom i voljenom Kragujevcu novinarstvo umire“, zaključuje Jovanović.

NIKO NE MERI GLEDANOST LOKALNIH TELEVIZIJA

Nijedan kragujevački medij nema precizne podatke o gledanosti/slušanosti programa. Za to je, kažu, potrebno angažovati agencije za istraživanje javnog mnjenja, ali u redakcijama u kojima novinari jedva da primaju plate, novca za tu vrstu luksuza nema.

Ovim istraživanjima se ne bave ni udruženja, niti lokalne nevladine organizacije, a podatke nije moguće dobiti ni od velikih nacionalnih agencija koje se bave istraživanjem medijskog tržišta i koje prate samo nacionalne medije, pošto oni najviše interesuju oglašivače, koji su agencijama i najčešći klijenti.

Kako su nas obavestili u IPSOS-u, lokalnim medijima se bave samo ukoliko ih taj medij angažuje, ali budući da su to interna istraživanja, nisu u mogućnosti da podatke javno iznose.

Tako da ukoliko lokalni mediji ne žele u javnost, nemoguće je doći do pouzdanih podataka o gledanosti ili slušanosti. Čak i kada sa publikom podele rezultate istraživanja, ostaje pitanje koliko su oni relevantni, odnosno da li su objavljeni u cilju promocije medijske kuće.

2 komentara za: “Nestajanje novinarstva u Srbiji (2): Sistemsko uništavanje medija i novinara u Kragujevcu

  1. PSA

    Ne sumnjam u novinarku ali lagarija ima od ovih koji govore. Dovoljno je otici na sajt RTK pa videti da skoro i nema politike, vrlo ograniceno, najmanje propagande. A tek istrazivanja gledanosti pre i sad, video sam ona pre, nije prebacivalo 20.000 kad je Hronika i Sumadijski prag, bilo je izmedju 15 i 20.000 gledalaca, ali u dobrom delu dana su bile nule… Korisceni su rezultati prilikom promocija medija pa se moglo i proveriti… A Jocic bi da ugasi konkurenciju posto ima preko 10 radio stanica u gradu, ajd da krije nego prica javno…

    05. mar 2019. at 15:55
  2. Child

    Kragujevac i Srbija zeli da se odcepi od beograda. Svav nas novac odlazi hrani i gradi beograd. Dosta!

    07. mar 2019. at 19:57

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend