09. maj 2019.

Novinari podneli predstavku Evropskom sudu zbog kampanje na Pinku i u Informeru

Grupa javnih ličnosti podnela je predstavku Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu zbog negativne medijske kampanje u kojoj su targetirani kao "strani agenti" koji žele da "stvore haos", "sprovedu nasilje", "ubiju premijera".

Gaši, Riha, advokat Stojković, Skrozza i Obradović ispred Palate pravde, u vreme podnošenje tužbe protiv Informera (foto: Perica Gunjić / Cenzolovka)

Novinarima Tamari Skrozi, Antoneli Rihi i Vukašinu Obradoviću, kao i građanskom aktivisti Iliru Gašiju, kako se navodi u predstavci, povređeno je pravo na pravično suđenje, ugroženo im je pravo na slobodno izražavanje i pravo na delotvorni pravni lek, a ujedno im je uskraćeno i pravo na poštovanje privatnog života, odnosno zaštita njihovog psihičkog i fizičkog integriteta

U predstavci se navodi da je tokom maja i juna 2016. godine u Srbiji vođena negativna medijska kampanja od strane provladinih medija, protiv podnosilaca predstavke u kojoj su targetirani kao „strani agenti“ koji žele da „stvore haos“, „sprovedu nasilje“, „ubiju premijera“.

Kampanja je pokrenuta 27. maja 2016. godine objavljivanjem teksta „Ne da(vi)mo Srbiju!“ autora Stefana Stamenkovskog na sajtu desničarskog pokreta „Srpski sabor Zavetnici“, a zatim na TV Pink i u tabloidu Informer. Glavni i odgovorni urednik Informera Dragan J. Vučićević, gostujući u emisiji Jutarnji program, emitovanoj na televiziji Pink, rekao je da je došao do konkretnih podataka i neoborivih dokaza da tačno određena grupa lica u saradnji sa ambasadorima EU i SAD u Beogradu želi da radikalizuje proteste, da dovede do sukoba na ulicama širom Srbije, obračuna se sa policijom i pristalicama Srpske napredne Stranke i izazove haos u Srbiji.

Istog dana u štampanom i online izdanju dnevnih novina Informer objavljen je tekst sa naslovom „Kreće ubijanje Vučića! Informer ima dokaze, EU i SAD organizuju ekstremiste da prave haos u Srbiji!“. Objavljene su fotografije i imena podnosilaca predstavke.

Informer je naveo da su oni dovedeni u vezu sa  „stranim agenturama“, „ekstremnim organizacijama koje se zalažu za širenje bunta“, pokušajem stvaranja „haosa“, „sprovođenjem nasilja“, „subverzivnim delatnostima“, pa čak i u vezu sa „rušenjem“ i „ubijanjem“ tadašnjeg Predsednika Vlade, uz pozivanje da se zakonskim putem predstavnici civilnog društva označe kao „strani agenti“ koji će se „krivično goniti“.

Podnosioci predstavke su podneli 4. avgusta 2016. krivičnu prijavu Višem javnom tužilaštvu (VJT) u Beogradu – Posebnom tužilaštvu za visokotehnološki kriminal protiv protiv Dragana J. Vučićevića, kao glavnog i odgovornog urednika dnevnih novina Informer, Stefana Stamenkovića, predsednika Srpskog sabora Zavetnici, Željka Mitrovića, glavnog i odgovornog urednika Televizije Pink i Igora Marinkovića, glavnog i odgovornog urednika medija Pravda, zbog postojanja osnova sumnje da su navedena lica izvršila nekoliko krivičnih dela i to rasna i druga diskriminacija, povreda ravnopravnosti, za koje se krivično gonjenje preduzima po službenoj dužnosti.

Više javno tužilaštvo je 19.jula 2017. godine obavestilo podnosioce predstavke da je odbacilo krivičnu prijavu, navodeći da „nema osnovane sumnje da su prijavljena lica izvršila navedena krivična dela, niti pak neko drugo delo koje se goni po službenoj dužnosti“. Obaveštenje nije sadržalo nikakvo dalje obrazloženje. Nakon toga, početkom avgusta 2017. godine, podnet je prigovor Apelacionom javnom tužilaštvu (AJT) u Beogradu koje je 30. avgusta 2017. godine odbilo prigovor.

Kako na odluku po prigovoru višeg javnog tužioca nije dozvoljena ni žalba ni prigovor, 27. septembra 2017. godine podnosioci predstavke su podneli žalbu Ustavnom sudu Srbije. Ustavni sud je, međutim, 2. oktobra 2018. godine, pozivajući se na svoju praksu, odbacio žalbu navodeći da rešenjem o odbačaju krivične prijave ne mogu biti povređena ili uskraćena Ustavom zajemčena prava i slobode, te da se protiv istog ne može izjaviti ustavna žalba.

Podnosioci predstavke smatraju da im je odlukama tužilaštava i Ustavnog suda povređeno pravo na pravično suđenje, i to tako što su navedene odluke donete ili bez ikakvog obrazloženja, ili su pak bile samo delimično obrazložene.

Takođe, u predstavci se ističe i to da je država povredila svoju pozitivnu obavezu da osigura poštovanje njihovog fizičkog i psihičkog integriteta time što nije procesuirala osobe koje su vodile negativne medijske kampanje usmerene protiv podnosilaca predstavki, a koje objave su kod njih izazvale strah za sopstvenu bezbednost, kao i osećaj progonjenosti. Nepokretanjem istrage i nekažnjavanjem lica koja su vodila negativnu medijsku kampanju, naglašava se u predstavci, država je povredila i svoju pozitivnu obavezu koja od države zahteva da preduzme odgovarajuće mere i osigura zaštitu onih koji su izloženi riziku od fizičkih i drugih napada zbog ostvarivanja prava na slobodu izražavanja.

Podnosiocima predstavke povređeno je i pravo na delotvorni pravni lek. U konkretnom slučaju nedelotvorni su bili kako prigovor protiv odluke o odbacivanju krivične prijave, tako i ustavna žalba, ističe se u predstavci.

Predstavku su u ime oštećenih podneli advokati Miloš Stojković i Kruna Savović iz kancelarije „Živković i Samardžić“.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend