23. dec 2017.

Pretnje i dalje učestale na društvenim mrežama

Tokom poslednjeg perioda monitoringa stanja digitalnih prava i sloboda u Srbiji, od septembra do decembra 2017. godine, SHARE Fondacija je zabeležila 23 značajne povrede digitalnih prava i sloboda, navedeno je u saopštenju fondacije.

Kako je rečeno, ponovo su najbrojniji slučajevi prekoračenja slobode izražavanja i pritisaka (12 od ukupno 23), gde ubrajaju iznošenje neistina, uvrede i vrednosne stavove, ugrožavanje privatnosti, pretnje, ugrožavanje sigurnosti i pitanja slobode izražavanja na internetu i radnog odnosa.

“Pretnje i pozivi na nasilje prema novinarima, aktivistima, a u poslednje vreme i političarima, najčešće putem društvenih mreža, još uvek predstavljaju neuralgičnu tačku digitalnih sloboda u Srbiji. Međutim, reakcije nadležnih organa postale su efikasnije, posebno kada je reč o novinarima. Tako je krajem oktobra građanin Z.M. osuđen na uslovnu kaznu od godinu dana zatvora zbog pretnji koje je na Fejsbuku uputio novinarima televizije N1. Apelacioni sud u Beogradu je odbio žalbu okrivljenog i potvrdio presudu Višeg suda u Beogradu za ugrožavanje sigurnosti”, objašnjeno je u saoštenju SHARE fondacije.

Od javnih funkcionera, narodna poslanica Nove stranke Marinika Tepić posebno je bila targetirana pretnjama i uvredama tokom decembra. Usred kampanje pretnji i zastrašivanja Marinike Tepić, na Tviteru se pojavio nalog “Sve što niste znali o Mariniki Tepić Čobanu”, koji je u međuvremenu ugašen, na kome su objavljivane uvrede i neistine o poslanici, posebno u vezi sa njenim privatnim životom.

Novinar Tomo Lovreković je na portalu „Nacionalist“ u kome je komentarisao gostovanje poslanice Tepić na televiziji N1 uz preteće navode, zbog čega je priveden. Odlukom Višeg suda u Beogradu, Lovrekoviću je 14. decembra određen pritvordo 30 dana.

“Imajući u vidu i dalje visok broj slučajeva pretnji i ugrožavanja sigurnosti u digitalnom okruženju, a naročito novinara, aktivista i drugih delatnika u javnom interesu, brze reakcije nadležnih organa u pojedinim slučajevima govore da postoji nada da će ovakvi slučajevi konačno postati prioritet. Za razliku od “selektivne zaštite”, kada je na pretnje državnim funkcionerima reagovano hitno, a na prijave novinara nije bilo reakcije ni posle nekoliko meseci, ovo jeste korak napred, ali se za konkretne efekte moraju sačekati odluke suda. Ukoliko u praksi novinarima, aktivistima i ostalim društveno važnim grupama bude garantovana pravna sigurnost, možemo da očekujemo manje slučajeva pretnji i posledično smanjenje „efekta smrzavanja“, odnosno obeshrabrivanja građana da uživaju prava u onlajn okruženju u strahu od posledica“, rečeno je u saopštenju.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend