20. apr 2019.

Pričao sam to Slavku…

Glupo je, nepotrebno i besmisleno, tražiti uzrok, razlog, odluku, na bilo kom drugom mestu, osim na onom na kojem je tada živeo bračni par

Pričao sam to Slavku. O Teriju, životnom saputniku Ljilje Smajlović, i o mojoj majci, koja je, i ne znajući, upropastila jedno posebno veče. Ono u kojem je Teri trebalo da me posluži pasuljem, o kojem smo se toliko raspravljali.

Ja sam tvrdio da Amerikanci ne znaju šta je pasulj, čorbast, sa rebarcima, suvim mesom, kolenicom i kobasicama, a on – da će napraviti pasulj, srpski, bolje od bilo kog Srbina.

I uradio je to. I pozvao me da dođem, onako kako se to radilo u vreme u kojem nisu postojali mobilni.

Pozvao je moj kućni broj, i mojoj majci ispričao sve što treba – da je pasulj gotov i da se kod njega i Ljilje pojavim isto veče, oko devet.

I sve bi bilo super da moja majka, koja nije znala engleski, zbunjena pozivom nekog stranca, na sve što je pričao nije odgovarala sa „Okej” i da, kada je spustila slušalicu, nije zaboravila čak i da mi pomene da je zvao neki stranac kojeg ništa nije razumela. Teri me je čekao i posle nekoliko dana još i besno pitao, zašto se nisam pojavio, kada je on, sa mojom kevom, sve tako lepo utanačio.

Pričao sam to Slavku, kada je sa Ljiljom trebalo da ide u Ameriku, zezajući ga da me podseća na majku, jer ni njegov engleski nije bio baš bogzna šta. Ljilja je, uostalom, s njim i išla, da mu pomogne u prevodu, pošto joj je engleski savršen.

Kada su se vratili, kada je ubijen, Ljilji je i srpski bio savršen. I kada je, ta mala žena sa velikim cohones, govorila na njegovoj sahrani, i posle, kada je, godinama, uporno i tvrdoglavo, insistirala na pronalaženju ubica.

I neću sada da pričam, posle dvadeset godina, šta je bilo na sastanku, tri dana pre Slavkovog ubistva, na kojem smo bila Ljilja, Bujke i ja, pošto niti je bitno, niti je bilo u bilo kakvoj vezi sa njihovim boravkom u Americi.

Neću ni da polemišem, naročito ne sa Brankom, koja ga je držala za ruku, kada je ubijen, a još manje sa onima koje je Slavko prezirao, a koji bi sada da utvrđuju „istinu o Ljilji”.

Zato što je jedina istina da je ta mala bila tu, do poslednjeg dana, da je govorila na sahrani i da je zaslužna, sa Veranom, za Komisiju koja se bavila i Slavkovim ubistvom.

I istina je da je taj događaj, to ubistvo, daleko iznad svih naših, kasnijih, razlaza, svađa, različitih mišljenja, netrpeljivosti, sitnih zloba i pakosti.

I da je glupo, nepotrebno i besmisleno, tražiti uzrok, razlog, odluku, na bilo kom drugom mestu, osim na onom na kojem je tada živeo bračni par.

Sloba je posle umro, u Hagu. Mira, pre par dana, u Moskvi.

Olja je tražila, kada je to čula, da pustim „Sympathy for the devil” i onda plakala, celu noć.

Znala je, i ta mala, koja je volela Slavka, da naručioci, oni koji su sve smislili, naredili, nikada neće biti kažnjeni.

I da je odvratno, posle svega, kazniti Ljilju, ili bilo kog drugog od svih koji su, u to vreme, bez obzira na cenu, radili sa Slavkom.

On je zaslužio više od toga.

Pre svega, onu vrstu zajedništva, svih koji su s njim radili, i na kojoj je Ljilja insistirala, koja će omogućiti da priča o njegovoj smrti ne bude rijaliti, u kojem se svi sa svima svađaju i dokazuju da su baš oni bili ovo ili ono, a drugi samo ono, nego da bude priča o istoriji.

Čiji se kraj, samo u tom slučaju, nije završio pre neki dan u Moskvi. Nego će da traje, onoliko bar koliko mi budemo u stanju da govorimo istinu, o njemu, o Slobi i Miri, a ne mitove, o sebi i drugima.

Uz pasulj, koji još čekam. Okej, Teri?

*Autor je nekadašnji zamenik glavnog urednika „Evropljanina“

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend