27. dec 2018.

Smajlović: Samo jedna osoba mogla da naredi Ćuruvijino ubistvo

  Tužilac je prikupio dokaze protiv živih ljudi koje je optužio. Nijedan od njih nije priznao zločin, a kamoli imenovao lice koje je naredilo Ćuruvijino ubistvo.

Ali ko je jedini u Miloševićevoj Srbiji mogao da donese odluku da državni aparat ubije vlasnika i izdavača uticajnih novina? Mislim da je odgovor na to pitanje svima potpuno jasan, kaže za Danas LJiljana Smajlović, članica Komisije za istraživanje ubistva novinara, odgovarajući na pitanje da li je na optužnici za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije bilo mesta i za članove nekadašnjeg „državnog vrha“.

Upravo je njih zamenik tužioca za organizovani kriminal Milenko Mandić u završnoj reči iznetoj pre dva dana u Specijalnom sudu označio kao nalogodavce ubistva vlasnika Dnevnog telegrafa i Evropljanina, koji im je smetao zbog oštre kritičke reči i zato što su ga videli kao mogućeg ozbiljnog političkog protivnika.

Mandić je precizirao da je porota odluke da se ubije Ćuruvija bila cela tadašnja Vlada. Podsetimo, u vreme ubistva Slavka Ćuruvije republičkom vladom predsedavao je Mirko Marjanović, a ministri su između ostalih bili današnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić, lider SRS-a Vojislav Šešelj, bivši predsednik Tomislav Nikolić, predsednica parlamenta Maja Gojković, guvernerka NBS-a Jorgovanka Tabaković…

Povezane priče

Zamenik tužioca je podsetio da Služba, čiji su članovi optuženi za ubistvo, nije radila samostalno i da je naređenja dobijala od vrha vlasti, posebno od kada su na čelo RDB-a postavljeni ljudi od poverenja bivšeg predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića i njegove supruge Mirjana Marković.

On je naglasio da je ubistvu Ćuruvije prethodio njegov sukob sa Slobodanom Miloševićem i Mirjanom Marković, koji su mnoge državne institucije stavili u pogon radi obračuna sa Ćuruvijom godinu dana pre njegovog ubistva. NJegova likvidacija je, prema Mandićevim rečima, dugo planirana i „mučki pripremljena“ tako da bude ubijen u trenutku kada je obustavljeno višednevno praćenje novinara u kojem je učestvovalo 27 pripadnika RDB-a.

„Ko može da ubije čoveka čiji je život država potpuno kontrolisala – koja je znala za svaki njegov korak, koja je prisluškivala svaku njegovu reč, koja je videla svaki njegov kontakt? Jedino država“, kazao je Mandić, dodajući da su u svakom trenutku „znali da li je kod kuće, znali su s kim je razgovarao na ulici, videli su da li je svoju ženu uhvatio za ruku. Na kraju su mu uzeli život“.

Optuženi za ubistvo Ćuruvije su Radomir Marković, nekadašnji načelnik Resora državne bezbednosti, Milan Radonjić, nekadašnji načelnik beogradskog centra RDB-a, Miroslav Kurak, nekadašnji rezervni pripadnik RDB-a (i dalje u bekstvu), i Ratko Romić, glavni inspektor Druge uprave RDB-a.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend