22. jul 2018.

Smajlović: Zašto Društvo sudija želi da ućutka novinare?

Ljiljana Smajlović kaže da kad novinari javnosti predoče neke nelogičnosti u suđenju, to nije kršenje prezumpcije nevinosti. Inicijativa Advokatske komore Beograda na čelu s Jugoslavom Tintorom neće proći, njihovo saopštenje kao da su pisali branioci šefova DB (slučaj Ćuruvija), navodi i pita zašto Društvo sudija Srbije želi da ućutka novinare.

Advokatska komora Beograda, koju predvodi Jugoslav Tintor, predložila je da se u Krivični zakon, za kršenje pretpostavke nevinosti, uvede zatvorska kazna za novinare do tri godine i novčana kazna.

Od te inicijative ogradila se Advokatska komora Beorgada koju predvodi Vladimir Gajić, ali i pojedini advokati.

Povod je bila izjava predsenika Komisije za istraživanje ubistava novinara Verana Matića koji je izneo sumnju u način na koji Specijalni sud vodi postupak za ubistvo Slavka Ćuruvije.

Reagovalo je Društvo sudija Srbije (DSS)i Advokatska komora Beograda koji su optužili Matića da krši pretpostavku nevinosti i vrši pritisak na sudsko veće.

Novinarka Ljiljana Smajlović je upitala šta novinar sme da kaže, ako to ne sme?

Do inicijative jednog broja advokata, kojom bi bili sankcionisani državni službenici koji iznose neistine, ali i novinari koji takve izjave prenesu, došlo je nakon saopštenja Komisije za istraživanje ubistava novinara da postoji niz nelogičnosti koje ukazuju na to da sud ima nameru da oslobodi optužene za ubistvo Slavka Ćuruvije.

Kad novinari predoče javnosti očigledne nelogičnosti u nekom predmetu, kao što je to uradio predsednik komisije Veran Matić u ovom slučaju – to nije kršenje prezumpcije nevinosti, smatra Smajlović.

Ta inicijativa gospodina Tintora neće proći, neće postati deo ikakvog zakona i sasvim sigurno na način na koji je on to napisao, sigurna je Smajlović. Ona podseća da je prezumpcija nevinosti već garantovana zakonima.

Nama je važno da se izborimo javno za princip da novinar koji prati suđenje, koji ima uvid u suđenje, sme da iznosi sudove o tome kako suđenje teče, dodaje. Optuženi su ljudi koji su bili šefovi Državne bezbednosti i njihovi saradnici, dakle ljudi koji su imali načine da prepakuju sve dokaze i dosijee, ističe gošća Novog dana.

Smajlović naglašava da se sudi šefovima DB, a da sudija glavne dokaze pokušava da proglasi takvima da nisu stečeni na zakonit način i da se ne mogu uzimati u razmatranje, dok Apelaciono veće dva puta kaže – ne, morate da uzmete u obzir ove ključne dokaze.

[povezaneprice]

„Komisija (za istraživanje ubistava novinara) je izrazila zabrinutost zbog činjenice da sudija uporno hoće glavni dokaz da skloni, i Apelaciono veće daje nam za pravo da pitamo zašto je tako uporna borba protiv glavnih dokaza… Mene je najviše razočaralo što se oglasilo Društvo sudija Srbije koje kaže – ne može da se na taj način kritikuje sud. Može da se kritikuje sud, imam pravo da razmišljam slobodno, zato postoji kontrola javnosti, zato postoji kritika, sloboda govora i sloboda izražavanja – da vi, prateći suđenje, kažete šta vas tu buni i šta vas tu brine i šta vam se tu čini nelogičnim…“

Pita se zašto da se preti kaznom zatvora ako se iznese neki sud o suđenju.

Smajlovićeva podseća da su novinari i UNS bili jako dobri partneri Društvu sudija Srbije 2009. godine u borbi protiv onog što su oni (DSS)  smatrali čistkom i kad su se borili da da iznesu svoj sud o reformi pravosuđa.

Kaže da je time razočarana, a da se ne čudi Tintoru. „To je advokatsko saopštenje, ono zvuči kao da su ga pisali branioci šefova DB…“ Kaže da se u tom saopštenju tobož brani pravo oštećenog na fer suđenje, ali da se zapravo Komora bori protiv onoga što je Apelacioni sud presudio – da dokaz bude uvršćen.

„Ne čudim se advokatima koji brane svoje klijente, ali se svakako čudim uglednoj NVO i jednom esnafskom udruženju (DSS) koje bi moralo ne da štiti svakog sudiju, od svake moguće kritike, već da štiti vrlo važna načela u društvu. Ne može da se nekom zabrani sloboda govora da biste zaštitili sudiju od javne kritike“, kaže Smajlović.

DSS je osnovano jer su bili nezadovoljni stanjem u pravosuđu.

„Oni postoje jer pravosuđe nije nezavisno, ali hoće da zabrane javnosti da kaže da nešto sa ovim konkretnim sudijom, sa ovim konkretnim sudom nije u redu… Mi imamo svi pravo da kažemo da naše sudstvo nije nezavisno i da iznesemo argumente, ni Društvo sudija Srbije ni Visoki savet sudstva ne mogu da spreče pravo ljudi da iznesu mišljenje“, naglašava.

Smajlović kaže da znamo kako se biraju sudije kod nas, i da Veran Matić nema nikakvog uticaja na taj izbor. „Ta sudija – nju očigledno baš briga šta mi mislimo, jer je ona već dva puta odlučila da ne uvrsti dokaze i morala d aih vrati tek na zahtev Apelacionog suda. Na koji način smo mi to nju uplašili“, pita.

Smajlović: Svi kreiraju lažne vesti

Nema toliko lažnih vesti, koliko ima dobrog i lošeg novinarstva, izjavila je FoNetu novinarka Ljiljana Smajlović i ocenila da je lažna vest ona vest koju niste do kraja proverili.

Novinari ne mogu da kontrolišu svaku vest i da polaze od toga da li će da ih slaže Aleksandar Vučić ili Ana Brnabić, objasnila je Smajlović u razgovoru sa novinarkom Ivanom Šanjević. Oni su prisiljeni da prenose te vesti, predočila je Smajlović, u okviru serijala Press Extra posvećenog fenomenu lažnih vesti, i naglasila da je tačna vest ona koju ste dobro proverili i „nabavili“ dva ili više izvora.

Prema njenoj oceni, svi kreiraju lažne vesti i u novinarskoj profesiji je taj izraz izgubio svaku semantičku vrednost, jer to se sada koristi samo kao uvreda.

Ne koristi se samo za vesti, nego i za svaki stav koji vam se ne dopada, ukazala je Smajlović. Ona smatra da opozicioni mediji i nevladine organizacije koje se finansiraju sa Zapada vole da kažu „Informer je pun lažnih vesti, oni su stalno predskazivali državni udar“ i napominje da to „nije kriterijum po kojem uspostavljamo lažne vesti“. Lažna vest je da je voda u Beogradu otrovana, da je helikopter sa bebom sleteo, ilustrovala je Smajlović i konstatovala da neke lažne vesti nastaju kao posledica greške.

Drugo su, međutim, deo zle namere, poput pokazivanja avionskih karata i glasanja iz Bodruma u Skupštini Srbije, napomenula je Smajlović.

Upitana kako se boriti protiv lažnih vesti, Smajlović je odgovorila: „Da se ne lažemo, i novinari i građani imaju zajedničku stvar da uživaju u vestima koje gode njihovim političkim simpatijama i koje unižavaju kredibilitet oponenata“.

Građanima je lako da poveruju da je njihov oponent grozan, lažljiv, pokvaren. Mediji koji nisu naklonjeni režimu vide svaki trn u oko vlasti, a nekad ne vide balvan u oku onih koje simpatišu, obrazložila je Smajlović.

Prema njenom stavu, tabloidi, kao najtiražniji mediji, rade manje profesionalno, ali građanin će uvek kupiti tabloid sa kojim se slaže, umesto neki ozbiljan list u kojem ga nerviraju stavovi komentatora i analitičara.

Njega ne interesuje da li su mu rekli neistinu, uočila je Smajlović, koja smatra da se, kao profesionalac, treba boriti protiv lažnih vesti, jer je dobro novinarstvo važno.

U tome nam neće pomoći Nenad Popović i Vlada Srbije, pošto će da jure lažne vesti koje im ne idu na ruku, poručila je Smajlović, povodom najava formiranja Radne grupe za borbu protiv lažnih vesti.

Ona je, međutim, uverena da nam neće mnogo pomoći ni nevladine organizacije koje su dale grantove mladim ljudima koji kažu: „Aha, Informer je predvideo državni udar, a nije ga bilo, znači Informer laže“.

To nije ni od kakve koristi za novinarstvo i raspoznavanje šta je istina i laž, smatra Smajlović i ponavlja da ljudi koji ne veruju vlastima traže istomišljenike na društvenim mrežama, jer su otvorene za sve učesnike, ali i za neproverljive stavove.

Ona zamera profesiji je da je pala na ispitu Stefana Cvetkovića, koji je sebe prozvao novinarom, a mediji nisu čitaocima, gledaocima i slušaocima rekli i objasnili ko je taj čovek.

Na tom primeru se pokazalo da niko od nas nije uradio svoj domaći zadatak, ocenila je Smajlović. Ona se najviše plaši lažnih vesti koje izazivaju paniku i misli da se mora poslati poruka da onaj koji to čini ne može proći nekažnjeno.

Nećete izazvati paniku pričom da nam preti Treći svetski rat, ljudi se toga neće uplašiti, ali hoće otrovane vode u Beogradu, rekla je Smajlović i ocenila da postoji sloboda govora, ali da nije sloboda kada se vikne „požar“ u prepunom bioskopu.

Kada kažete da je voda zatrovana u dvomilionskom gradu, to je kao kada viknete požar u punom bioskopu, to izaziva paniku, zaključila je Smajlović.

Izvor: FoNet

Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.

Send this to a friend