23. apr 2020.

Komuniciranje kriznih štabova: Sužen prostor za novinarska pitanja

Krizno komuniciranje zahtijeva pravovremene, konzistentne i pouzdane informacije, dvosmjernu komunikaciju i transparentnost rada institucija vlasti. Vlasti i zdravstvene institucije u BiH s medijima komuniciraju uglavnom jednosmjerno, interakcija s medijima je loša ili ograničena, a informacije koje novinari dobijaju nerijetko su kontradiktorne. Na pitanje da li virus umire s zaraženom osobom, dva su različita odgovora iz dva entitetska ministarstva: u RS-u odgovor je potvrdan, a u Federaciji nije.

Više od mjesec dana BiH nije imala objedinjene i cjelovite podatke o broju zaraženih, oporavljenih i umrlih od COVID-19. Kada se broj zaraženih počeo bližiti 1.000, Ministarstvo civilnih poslova BiH je odlučilo objavljivati podatke na nivou države. Sedmicama prije toga, to su radili mediji. Portal Klix prvi je počeo objavljivati informacije o broju zaraženih, oporavljenih i umrlih, a taj medij često je bio i izvor podataka ostalim novinarima.

U BiH postoji veliki broj kriznih štabova: entitetskih, kantonalnih, gradskih, općinskih i Krizni štab Brčko Distrikta. Načini njihovog komuniciranja s medijima su različiti, a u pojedinim kantonima novinari često ne mogu ili nisu mogli insistirati na odgovoru. Evropska federacija novinara je naglasila da je važno zaštititi novinare, ali da se to ne smije koristiti za sputavanje medijskih sloboda, te je pozvala države da organiziraju konferencije za medije na način da se novinarima omogući postavljanje pitanja.

Krizni štab FBiH – press konferencije sa tri novinara

Od potvrde prvog slučaja COVID-19 u BiH, mijenjali su se i načini organizovanja konferencija za medije. Krizni štab FBiH je prvo organizovala konferencije za medije, a potom su one održavane bez prisustva novinara koji su pitanja slali e-mailom. Trenutno konferencijama za medije Kriznog štaba FBiH mogu prisustvovati tri novinara, a imena delegira novinarska zajednica uglavnom putem Viber grupe. Konferencije se održavaju u 12 sati kada se javnost obavještava o epidemiološkoj situaciji, a pretežno to čine uposlenici Federalnog zavoda za javno zdravstvo i pomoćnik federalnog ministra zdravlja Goran Čerkez. Popodnevna konferencija za medije, u 17:15 je takođe otvorena za tri novinara. Sagovornici su ekonomisti i tokom tog termina se komunicira o ekonomskim mjerama. Novinari koji ne prisustvuju konferencijama za medije moraju pitanja poslati e-mailom dva sata prije početka.

Novinarima u Republici Srpskoj olakšan posao

Komunikacija sa Vladom RS-a i Ministarstvom zdravlja i socijalne zaštite u doba vanrednog stanja u RS-u, koje je proglašeno zbog pandemije koronavirusa, je na zadovoljavajućem nivou, kaže novinar i društveno-politički analitičar iz Banjaluke Željko Raljić.

“Novinari su i dalje u prilici da direktno postavljaju pitanja i dobiju konkretne odgovore, što je za svaku pohvalu“, ocjenjuje Raljić komunikaciju vlasti iz ovog bh. entiteta dodajući da se „novinari pridržavaju mjera zaštite, nose zaštitne maske i rukavice, uprkos činjenici da je nabavka te vrste zaštite otežana. Iako pojedinci u institucijama i ovu situaciju koriste za ličnu ili stranačku promociju, poput Milorada Dodika koji se ponaša kao da je epidemiolog, pa i virusolog, dobro je da novinari nisu ‘osuđeni’ na štura saopštenja i pisane odgovore. U ovom trenutku važno je da se informacije iz zdravstvenih institucija plasiraju blagovremeno i tačno, kako bi se stvorila objektivna slika stanja u vezi sa pandemijom i spriječilo širenje panike i dezinformacija. I zdravstvene ustanove se trude da nas informišu, a to se razlikuje od jedne do druge i od situacije do situacije“.

Vlada Kantona Sarajevo – samo putem e-maila

Vlada KS i dalje ne dozvoljava prisustvo novinara na svakodnevnim konferencijama za medije. Članovima Vlade i Kriznog štaba KS novinari mogu postaviti pitanja ali u online formi. Prateći svakodnevne konferencije za medije Vlade KS i Štaba civilne zaštite KS, vidljivo je da sagovornici ne odgovaraju na pitanja poslana e-mailom, već se kroz uvodna izlaganja samo dotiču tema iz pitanja.

Amra Vrabac, novinarka Novinske agencije Patria, kaže da je novinarima posao otežan jer „ne možemo prisustvovati press konferencijama pa smo većinom prinuđeni slati pitanja nadležnim na koja, ruku na srce, često ne dobijemo potpun i precizan odgovor. Jasno je da je u ovakvoj situaciji javni nastup za mnoge ljekare ili epidemiologe jedna druga vrsta izazova. Ipak kako bi se izbjegle brojne nedoumice potrebno je što jasnije i iskrenije odgovoriti na novinarska pitanja“. Dodatni problem je, kaže Vrabac, što nema žive interakcije kada možete postaviti pitanje ukoliko je nešto iz obraćanja ostalo nejasno, a u ovakvoj situaciji mnogo toga je nejasno.

USK: Institucije otvorene, novinari zbunjeni

Iz Odsjeka za informatiku i informisanje Ureda za zajedničke poslove Vlade Unsko-sanskog kantona kažu da su informacije o trenutnom stanju pacijenata koji se nalaze na liječenju, broju uzoraka poslanih na testiranje, rezultatima testova i epidemiološkoj situaciji dostupne na službenim stranicama Vlade USK.

„Unazad šest godina na našim stranicama dostupne su: informacije, fotografije i video izjave. Na stranicama su dostupne i sve naredbe Kantonalnog štaba CZ USK i dokumenti Kriznog štaba zdravstva“, stoji u odgovoru Odsjeka na naš upit.

Kažu i da su, od proglašenja stanja prirodne nepogode, na zahtjev novinara čelni ljudi Kriznog štaba zdravstva i Kantonalnog štaba CZ USK dostupni svakodnevno za kontakt i izjave. Na preporuku novinara i urednika redakcija koje rade na području USK, počele su se organizirati i konferencije za medije na kojima se obraćaju: premijer Kantona Mustafa Ružnić, koji je i komandant štaba CZ USK, ministrica zdravstva Nermina Ćemalović, direktorica Zavoda za javno zdravstvo Zarina Mulabdić i direktor Kantonalne bolnice u Bihaću. Hajrudin Havić.

Novinarka lista „Krajina“ Niha Džanić tvrdi da novinari nemaju problem da dobiju informacije koje su u nadležnosti Vlade i Kriznog štaba. „Dobiti informaciju nije problem“, ali novinari često žele da im se informacija servira, kaže Džanić i dodaje da novinar uvijek mora „roviti“ i tražiti informaciju više.

„Novinar nikada ne može biti zadovoljan zvaničnom informacijom, stoga on mora uložiti istraživački trud“. Kaže da se informacije koje dobijaju često razlikuju u odnosu na to ko ih je prezentovao, gradonačelnik ili članovi kantonalne vlade.

Brčko Distrikt kao školski primjer

Odmah po formiranju Kriznog štaba Brčko Distrikta nakon što je bilo jasno da pandemija koronavirusa neće zaobići ni BiH, novinari su imali pristup sali u zgradi gradske Vijećnice u kojoj se održavaju sastanci Kriznog štaba. Kada se situacija “uozbiljila“, pravila su se promijenila. Prostor za konferencije za medije izmješten je na otvoreno, ispred Vijećnice. Improvizovano je napravljen press punkt. Kako sve izgleda iz prve ruke odgovara novinar i predsjednik Kluba novinara Bosanska Posavina Admir Kadrić: „svim novinarima i kamermanima je crvenom linijom označeno rastojanje od sagovornika minimalno tri metra. Kada je u pitanju socijalna distanca između novinara i snimatelja, oni je sami prave, a budući da se radi o otvorenom prostoru, distanca nije problem“.

Kadrić kaže i da su novinari predložili da se konferencije za medije ne održavaju onim danima kada novinari smatraju da nema novih informacija i da konferencije nisu neophodne.

„Kada ima potrebe, članovi Kriznog štaba odgovaraju na pitanja i do 40 minuta. Ostvarujemo direktni kontakt očima i imamo mogućnost prekinuti sagovornika, tražiti dodatna pojašnjenja i insistirati na odgovoru“, opisuje Kadrić uslove koje su članovi Kriznog štaba Brčko Distrikta obezbijedili novinarima dok traje pandemija.

Promijenjen model komuniciranja u HNK

Od 8. aprila Vlada i Kantonalni štab civilne zaštite HNK promijenili su način komuniciranja s medijima. Prekinuli su dotadašnje konferencije s medijima zbog, kako su naveli, pogoršanja epidemiološke situacije. Najavili su da će se krizno komuniciranje organizovati kroz saopštenja, te povremena video obraćanja. Na stranici Vlade ovog kantona od 15.4.2020. objavljuju se snimci konferencija za medije, ali novinari ovim konferencijama ne prisustvuju. Protiv ove prakse, protestno pismo uputili su i BH novinari.

Ranije, ova praksa je bila drugačija. Konferencije su se organizovale svakim danom osim nedjeljom, u 13:00, a krizni štab mijenjao je sastav govornika zavisno o najnovijim događanjima. Obraćanje epidemiologa ili drugih predstavnika zdravstva organizovalo se na otvorenom, ali prvobitno se nije poštovala mjera predostrožnosti – socijalna distanca.

„Što se sigurnosti na donedavnim pressicama tiče, osobno se nisam nikada osjećao ugroženo budući da je moj poslodavac od starta postavio stroga pravila glede nošenja maske i rukavica. U početku se i kod novinara i kod članova stožera moglo primijetiti nešto opuštenije ponašanje glede nošenja maski, dok se zadnjih dana na pressicama nitko nije pojavljivao bez zaštitne maske“, priča dopisnik BHT1 iz Mostara Nikola Bačić.

Ipak, vlast je brzo našla rješenje. Javnosti su se počeli obraćati putem videolinka na Youtube kanalu i putem RTVHB svaki dan u 13:00, osim nedjeljom. Pitanja se šalju e-mailom od 10:00 do 12:00, pitanja i ime novinara i medijske kuće čita glasnogovornik Vlade HNK.

„Otkad je praksa uvedena niti jedan novinar se nije požalio da je njegovo pitanje ignorirano. Na sva moja pitanja je uredno odgovoreno, a ovako je sigurnije i efikasnije“, iskustvo je mostarskog dopisnika BHT1.

Konferencija za medije se uživo emituje, ali Bačić kaže da su novinari negodovali zbog toga što to nije na zvaničnom nalogu Vlade, već privatne firme Katrina Mostar.

„I dalje ima nekih sitnih nesporazuma, tipa da prijenos radi privatna firma koja ima neke ugovore s Vladom. Iz Vlade tvrde da je ta usluga obuhvaćena postojećim dogovorima i da ne izdvajaju dodatna sredstva za nju“, priča Bačić objašnjavajući proces. „Katarina streama na vladin YouTube kanal. Oprema je njihova, a kasnije na stranicu Vlade HNK postavljaju gotov proizvod“.

Novinari u Mostaru imaju slobodu postavljanja pitanja, ali često nisu zadovoljni odgovorima, kaže Bačić. „Ne bi bilo loše da nam se za početak kaže tačan broj respiratora kojima HNK raspolaže, a update stanja mailom po meni bi trebao ići svakih šest sati“.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend