Reforma mađarskog javnog servisa: Kako obezbediti nezavisnost od svake buduće vlasti?

Sagovornici Cenzolovke upozoravaju da će uspeh reforme i vraćanje poverenja građana u javni servis zavisiti upravo od izgradnje mehanizama koji će obezbediti njegovu trajnu nezavisnost, jer sama promena političke vlasti ne znači automatski i kraj političkog uticaja na medije.

Istovremeno, smatraju da bi iskustva Mađarske mogla da budu dragocena i drugim državama, uključujući Srbiju, koje pokušavaju da obnove nezavisnost javnih medijskih servisa nakon dugotrajne političke kontrole i propagande.

Lakner: Javni servis mora biti zaštićen i od sadašnje vlasti

Mađarski politikolog i glavni urednik nezavisnog nedeljnika „Jelen“ Zoltan Lakner rekao je za Cenzolovku da su državni mediji tokom proteklih 16 godina funkcionisali kao glasilo vlade Viktora Orbana.

U tom svojstvu su, kako navodi, do aprila nezavisne medije „pominjali isključivo u negativnom kontekstu, predstavljajući ih kao deo stranih zavera, dok njihove tekstove nisu ni prenosili niti citirali“.

„Bilo je očigledno da takva jednostrana, isključiva i otvoreno propagandna medijska praksa ne može da se nastavi nakon promene vlasti, jer je nespojiva sa bilo kakvim društvenim i medijsko-etičkim normama. To važi čak i uprkos tome što je državni servis u mesecima posle izbora počeo da se približava stvarnim principima profesionalnog novinarstva – počeo je da se poziva na nezavisne medije i da u goste poziva javne ličnosti koje su do tada bile na svojevrsnoj crnoj listi“, kaže Lakner.

Prema njegovom mišljenju, može se raspravljati o tome da li je, umesto potpune obustave programa, bilo moguće postepeno reformisati redakcije javnog servisa i korak po korak ih približavati istinskom javnom interesu. Ipak, ocenjuje da je nova vlast verovatno želela jasan i simboličan raskid sa prošlošću, uz procenu da je postojeći sistem u suštini nepopravljiv.

„Poruka izvinjenja podseća na poruku koja se pojavila na poljskom javnom servisu nakon promene vlasti 2023. godine, ali se uklapa i u činjenicu da je Peter Mađar u svom inauguracionom govoru kao premijer u ime mađarske države zatražio oproštaj za nepravde i zloupotrebe počinjene tokom mandata prethodne vlade“, podseća Lakner.

Dodaje da prve izmene medijskog zakona već sadrže elemente novog pristupa.

„U novo telo koje upravlja javnim servisom vraća se princip pariteta, dok će se rukovodioci birati putem javnih konkursa“, napominje.

Ipak, upozorava da će konačni institucionalni model zahtevati širok društveni dijalog.

„Potrebno je iznova promisliti samu ideju javnog servisa i način njegovog organizovanja. O ovom pitanju su postojale brojne rasprave i pre 2010. godine, a danas je još izvesnije da se 16 godina loših iskustava ne može jednostavno izbrisati iz kolektivnog sećanja“, navodi.

Lakner smatra da javni servis može predstavljati pouzdan izvor informacija, prostor za važne društvene debate i čuvara kulturnog nasleđa, ali naglašava da je podjednako važno da i drugi mediji nastave da proizvode sadržaje od javnog interesa, budući da su upravo oni tokom prethodnih godina popunjavali prazninu nastalu urušavanjem javnog servisa.

Podseća da je javni servis bio pod potpunom političkom kontrolom vlasti Viktora Orbana.

„Direktora informativnog programa, kasnije i generalnog direktora, sud je ocenio kao osobu koju je opravdano moguće nazvati falsifikatorom vesti. Nezavisni mediji su dokumentovali kako je vladin komunikacioni aparat određivao uređivačku politiku, direktno upravljao izborom tema i propisivao koje izraze treba koristiti, a koje izbegavati“, objašnjava Lakner.

Dodaje da predstavnici opozicije gotovo nikada nisu dobijali priliku da sami govore u programu javnog servisa.

„Neprestano su se pojavljivali u vestima u negativnom kontekstu. To nisu bili izolovani incidenti, već svakodnevna praksa“, podseća.

Nova vlast otvorenija prema medijima, ali postoje novi izazovi

Lakner ocenjuje da nova vlada uživa veliku podršku građana, ali da se već pojavljuju različite kritike povodom ustavnih i institucionalnih reformi.

„Nesumnjivo postoji izvesno traganje za novom ulogom, jer je otvoreno neprijateljski nastrojenu vlast prema nezavisnim medijima zamenila vlada koja redovno odgovara na novinarska pitanja“, ističe naš sagovornik.

Ipak, upozorava da novi izazov predstavlja činjenica da se premijer Peter Mađar građanima obraća direktno putem sopstvenih komunikacionih kanala koje prati veliki broj ljudi, čime klasično novinarsko izveštavanje može biti potisnuto.

Podseća da Mađar često javno polemiše sa novinarima i medijima, uključujući i nezavisne redakcije.

„To se može smatrati određenim oblikom pritiska, jer njegove brojne pristalice tada staju u njegovu odbranu, pa objavljivanje kritičkog teksta može predstavljati i poslovni rizik za neku redakciju“, objašnjava.

S druge strane, kako dodaje, premijer upravo tim medijima daje značajne intervjue i ne stavlja ih na crne liste.

Lakner ističe da se dešava i da vlada, pod uticajem javne rasprave u medijima, koriguje pojedine odluke.

„Njegov politički stil podrazumeva i to da ponekad javno ocenjuje novinare ili koristi sarkastične komentare, ali istovremeno više puta nedeljno održava višesatne konferencije za medije na kojima odgovara na sva pitanja.“

Najvažnije pitanje današnje Mađarske, smatra on, jeste da li nova dvotrećinska većina može da izgradi institucije koje će ubuduće ograničavati i njenu sopstvenu moć.

„Nije teško napraviti javni servis koji će biti profesionalniji od medijskog sistema koji je izgradio Fides. Međutim, da li ćemo zaista uspeti da ispunimo standarde javnog servisa i da se kao društvo dogovorimo šta ti standardi danas znače – to ostaje pitanje i izazov sadašnjeg procesa.“

Makai: Nezavisnost zavisi od institucija, a ne od dobre volje vlasti

Novinar istraživačkog portala Átlátszó.hu iz Budimpešte Jožef Makai rekao je za Cenzolovku da su privremeni prekid emitovanja programa i javno izvinjenje građanima bili simbolični potezi, ali ne i nužni.

„Reforma javnog servisa mogla je da bude sprovedena i bez prekida programa, ali se očigledno želeo pokazati jasan otklon od prethodne, duge, veoma mučne i neslavne ere. Samo postojanje javnog servisa uvek predstavlja svojevrsni plen za političke elite. Ključno pitanje je kakav institucionalni sistem može da zaštiti njegovu nezavisnost i kako takav sistem uspostaviti“, smatra Makai.

Od reforme očekuje razbijanje postojećeg modela i veću institucionalnu samostalnost javnih medija.

„Novinska agencija MTI treba da bude samostalna, kao i radio i televizija. Javni servis treba da se bavi novinarstvom: da objavljuje nepristrasne vesti, postavlja relevantna pitanja i društvene probleme predstavlja iz više uglova.“

Podseća da je javni servis u vreme Viktora Orbana bio „produžena ruka vlade“.

„Bio je razglas koji je ponavljao zvanične teze, targetirao opoziciju i izveštavao pristrasno i neobjektivno. Nisu poštovani ni najosnovniji principi novinarske profesije. Javni servis bio je sveden na puko sredstvo propagande“, navodi.

Makai kaže da je medijski prostor u Mađarskoj i dalje pluralan, te da mediji koji su bili bliski Fidesu danas veoma oštro kritikuju novu vlast.

Istovremeno, ocenjuje da nezavisni mediji nastavljaju da rade kao i ranije, uz određenu dozu razumevanja prema novoj vladi zbog nasleđa prethodnog sistema.

Govoreći o premijeru Peteru Mađaru, kaže da je neposredan i samouveren, ponekad neprijatan i arogantan, ali da se „ne ponaša kao vlasnik medija ili države“.

Podseća da je bilo slučajeva kada su, posle medijskih tekstova i javnih rasprava, menjani nacrti pojedinih zakona.

Na pitanje da li postoji bojazan da će javni servis samo zameniti jednog političkog pokrovitelja drugim, Makai odgovara da su takvi strahovi legitimni, ali da za sada nisu potvrđeni u praksi.

„Javni servis se postepeno vraća u informativni tok, već je počeo da emituje vesti putem tikera. Verovatno će uskoro biti poznati obrisi nove organizacione strukture, novi rukovodioci i saradnici, kao i nova programska šema“, navodi.

Naglašava da će nezavisnost javnog servisa zavisiti od trajnih institucionalnih rešenja.

„Potrebno je obezbediti stabilno finansiranje, autonomno i kompetentno rukovodstvo koje će predstavljati branu između politike i javnog servisa, kao i novinare lojalne profesionalnim standardima, a ne bilo kojoj vladi. Jednako je važno da zaposleni imaju osećaj profesionalne sigurnosti i da znaju da ih politika ne može smeniti ili egzistencijalno ucenjivati“, ističe.

Govoreći o mogućim poukama za Srbiju, Makai ocenjuje da nijedna zemlja nema potpuno isti put.

„Sklon sam da verujem da nije loše krenuti od nule, jasno se ograditi od stare prakse i pronaći nove ljude za nove izazove. Ali, da budem iskren, ne znam da li će to na kraju uspeti čak ni u Mađarskoj“, zaključuje on.