23. jan 2020.

Šinković: Smeta mi što se za saradnika Informera kaže da je novinar. Ako si novinar, moraš da poštuješ Kodeks

Norbert Šinković, predsednik UO NDNV-a, govori za Cenzolovku o tome zašto medijsku scenu treba graditi iz početka, da li se oni koji rade u tabloidima mogu zvati novinarima, zašto NDNV ne pristaje na uzimanje novca od političara, te kako pomoći medijima na lokalu

Foto: Denis Kolundžija, Cenzolovka

Ostali smo na istoj vrednosnoj liniji – to u Nezavisnom društvu novinara Vojvodine (NDNV) ističu kao postignuće na koje su najviše ponosni u svojih 30 godina postojanja. Toliko je, naime, prošlo od 17. januara 1990. kada je ovo društvo osnovano i registrovano i otuda slovi za najstarije nezavisno udruženje novinara na prostorima bivše Jugoslavije.

Tek pet godina stariji od udruženja na čijem je čelu od prošle godine, Norbert Šinković ističe u intervjuu za Cenzolovku da je NDNV u proteklih 30 godina pokazao beskompromisnost u pogledu poštovanja profesionalnih standarda.

„To smo činili i po cenu da budemo targetirani i da budemo usamljeno ostrvo u medijskoj sferi“, kaže Šinković, predsednik UO NDNV, novinari i asistent u nastavi na Odseku za medijske studije u Novom Sadu.

Mi medijsku scenu moramo da gradimo iz početka, scenu koja će pre svega vrednovati javni interes. To znači da moramo da mapiramo sve naše članove koji još imaju snage, želje i volje da se bave novinarstvom na lokalu, i da im pomognemo i da ih povežemo

„Naravno, ponosni smo i na čuveni Prozor, na list Nezavisni, osnivanje portala Autonomija i Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra (VOICE) i na još mnogo toga“, napominje, „ali je univerzalna stvar u čitavoj priči taj vrednosni kurs koji držimo i, što je danas retka stvar na medijskoj sceni, a to je poverenje i principijelni stav. A zbog takvog stava u prošlosti smo bili čak i na ivici opstanka, finansijskog i svakog drugog.“

Cenzolovka: Niste jedino novinarsko udruženje u Srbiji koje u nazivu ističe nezavisnost. Od čega su ili od koga su danas udruženja nezavisna? Da li je NDNV za ovih 30 godina uspevao da odoli izazovima koji bi ugrozili njegovu nezavisnost?

Norbert Šinković: Nezavisnost se ogleda u autonomiji delovanja, ali ta nezavisnost često može da bude ugrožena nedostatkom finansijskih sredstava, kao i gubljenjem poverenja. Uz sve to, važna je i autonomija u odnosu na politiku i političku moć, i to ne važi samo za ovaj period.

Ako želimo da sačuvamo taj epitet nezavisnosti, nama su potrebni ljudi koji žele da se bore za to. Evo, uprkos toj opšteprihvaćenoj mantri u društvu o tome kako se ne vredi boriti i kako ništa ne može da se promeni, nedavno je u NDNV došlo desetak mladih novinara s idejom da se mesečno organizuje neformalno druženje sa starijim kolegama na različite teme. To je njihova inicijativa na naš poziv da se aktivno uključe u rad udruženja, jer ovo ne treba da bude udruženje jednog čoveka, niti to jeste.

Nećemo ulaziti u poslovne dilove sa političarima

Cenzolovka: Pominjete da nezavisnost udruženja može biti ugrožena nedostatkom novca. Da li je NDNV bio u iskušenju da uzme ili pozajmi novac od, recimo, političara, poput nekih vaših kolega?

Šinković: Ne. Principijelnost koja traje 30 godina i koja je deo moje obaveze kao predsednika Upravnog odbora NDNV i svih onih koji učestvuju u radu NDNV, podrazumeva da se ne može ulaziti u takve dilove i takve dogovore. Ne želim da pričam o tome kako su i zašto drugi na to pristali, znam da NDNV neće, sigurno ne dok sam ja na njegovom čelu, na to pristajati. Jer time gubiš ne samo epitet nezavisnost već i nešto važnije – poverenje. Ono se lako gubi, a veoma teško može da se povrati.

NDNV je u svojoj istoriji imao različitih kriza i sigurno ćemo ih još imati, i u smislu finansijskih problema i u smislu pritisaka i napada – samo da vas podsetim, naši članovi su među 10 novinara ili javnih ličnosti u Srbiji koji su konstantno na meti tabloidnih i onlajn kampanja.

Šta to onda mene legitimiše da budem na čelu NDNV ako stvarno mislim da ništa ne može da se promeni?

U takvom okruženju, preuzeti i raditi ovaj posao nije bila laka odluka, ali je presudila svest o tome da je važno da nekom budeš oaza normalnosti, da zna da ako dođe u ovo udruženje može da računa na zaštitu, na kolege i kolegijalnost, a na ovo poslednje mislim da smo pomalo svi zaboravili.

Cenzolovka: Tri velika novinarska udruženja – UNS, NUNS i NDNV sarađuju, ali, utisak je, retko; češće deluje kao da jedva čekaju da ne moraju da sarađuju. Šta sputava ova udruženja da češće i tešnje sarađuju, naročito sada kada je zbog silnih problema na medijskoj sceni zajednički nastup potrebniji nego ikad?

Šinković: Ne bih se složio sa vama da te saradnje nema, možda se naše zajedničko delovanje samo ne vidi toliko u javnosti. Komuniciramo gotovo svakodnevno, imamo saradnju kroz Koaliciju novinarskih i medijskih udruženja, tu su, zatim, konsultacije i dogovori oko nastupa u javnosti i drugih ključnih pitanja.

Moj stav je, inače, da nije dobro da postoji samo jedno novinarsko udruženje, ponajpre zato što ni ova tri udruženja nemaju dovoljno kapaciteta da se izbore sa svim trenutnim izazovima na medijskoj sceni.

Cenzolovka: Bolje je rešenje imati više udruženja nego jedno, kao Hrvatska?

Kad govorimo o tabloidima, nije svejedno da li neko radi za Gloriju ili Svet, ili za kvazitabloide i kvazimedije i glumi novinara. Meni zapravo smeta to što je postalo normalno da se za saradnika Informera kaže da je novinar. Ako si novinar, moraš da poštuješ Kodeks

Šinković: Kolege iz Hrvatske bolje znaju da li je to dobro ili loše rešenje. Znate, neke od podela među udruženjima nastale su tokom devedesetih godina, i da biste to prevazišli, potrebno je da svako reši sopstvene redove i vidi ko je sve u tim udruženjima.

Naš Sud časti nekoliko puta godišnje, kroz slučajeve koje rešava, procenjuje i radi evaluaciju rada našeg članstva. UNS i NUNS sada imaju zajednički Sud časti. Problem je što se još iz devedesetih vuče to pitanje ko je s kim i kako, ali nas to ne sputava da oko ključnih stvari imamo saradnju.

Ne znam da li će u budućnosti doći do ukrupnjavanja udruženja, ali mislim da bi bilo bolje da ne dođe, upravo zbog manjka kapaciteta udruženja da se izbore sa svim problemima koje imamo. U ovom formatu – dva nacionalna i jedno regionalno udruženje – pronalazimo različita rešenja za isti problem.

Da smo uvek uspešni – nismo, posla je jako puno. Iskristalisalo se da je NDNV na toj vrednosnoj liniji pronašao svoju poziciji, imamo dobru saradnju sa NUNS-om i, kad treba, sa UNS-om. Videćemo da li ćemo uspeti da prevaziđemo razlike koje vučemo iz devedesetih, ali saradnja i pored toga postoji.

AKO NE POŠTUJEŠ KODEKS, NEMAŠ PRAVA DA TRAŽIŠ PODRŠKU UDRUŽENJA

Cenzolovka: Udruženja možda ne mogu da utiču na to ko sve radi u medijima i ko se sve smatra i naziva novinarem, ali bi mogla da utiču na to ko im je sve u članstvu i da od toga krenu kada govore o borbi za zaštitu profesije. Kakva je procedura prijema u NDNV, da li je pooštrena poslednjih godina?

Šinković: Naša procedura se već dugo oslanja na članstvo, odnosno – za prijem je, pored pristupnice, potrebno dostaviti i preporuku dvoje članova NDNV. Konačnu odluku donosi Upravni odbor, dok Sud časti reaguje zaista ozbiljno na svaku prijavu ili saznanje o tome da je neko prekršio Kodeks novinara i naš Statut.

Cenzolovka: Kakve sankcije izriče Sud časti?

Šinković: Javna opomena, a potom i isključenje. Pretprošle godine dvoje članova je isključeno. To je bilo nužno zato što tako štitite i integritet udruženja i integritet članova. Imamo više od 600 članova, ne možemo svakodnevno da skeniramo ko šta radi, ali kad nam stignu prijave ili o tome saznamo iz medija, reagujemo.

Sud čast meri slučaj, traži izjašnjenje svih strana i mislim da je to dobar primer kako Sud časti treba da funkcioniše. Uostalom, to bi trebalo da bude jedan od najvažnijih organa svakog udruženja.

Cenzolovka: Šta ako dva člana predlože nekog ko radi za tabloide, da li ga radno mesto u startu diskvalifikuje? Ili je za udruženje značajniji problem to kako taj novinar radi?

Šinković: Kad govorimo o tabloidima, nije svejedno da li neko radi za Gloriju ili Svet, ili za kvazitabloide i kvazimedije i glumi novinara. Meni zapravo smeta to što je postalo normalno da se za saradnika Informera kaže da je novinar. Ako si novinar, moraš da poštuješ Kodeks.

Cenzolovka: Znači li to da se zalažete za uspostavljanje definicije novinara, čemu se udruženja inače protive?

Šinković: Ne znam koliko puta je potrebno da nešto definišemo i da to stavimo na papir. Postoji li Kodeks novinara Srbije? Da li se zna šta piše u Kodeksu? Da li iza njega stoje sva relevantna udruženja? Ne vidim šta je potrebno tu dalje definisati. Kodeks poštuješ ili ne poštuješ – ako ne poštuješ, nemaš pravo da se pozivaš na taj kodeks i tražiš podršku udruženja.

Medijsku scenu moramo da gradimo iz početka

Cenzolovka: Koji su mehanizmi na raspolaganju novinarskim udruženjima kada je reč o zaštiti novinara od pritisaka, pretnji i napada, ali i kada je reč unapređenju ekonomskog položaja kolega, naročito na lokalu gde su svi ovi problemi daleko izraženiji?

Šinković: Mi smo novinarsko udruženje i prvenstveno smo fokusirani na položaj novinara i nama jeste prioritet jačanje položaja novinara na lokalu. Nažalost, zbog ranijeg slabog delovanja sindikata, morali smo se baviti i sindikalnim aktivnostima, što oduzima dosta resursa. Započeli smo saradnju sa Sindikatom Nezavisnost, stvaramo zajedničku platformu za pomoć novinarima na lokalu.

Ove godine krećemo s direktnom komunikacijom s novinarima na lokalu, odlazićemo na teren, razgovaraćemo sa njima zajedno sa sindikatom. Sindikat ima zadatak da ojača socioekonomski status, da širi informacije o tome koja prava imaju novinari, dok ćemo mi raditi na esnafskom, profesionalnom osnaživanju – kroz programe stvaranja novih radnih mesta i pokretanja sopstvenih medija.

Mi medijsku scenu moramo da gradimo iz početka, scenu koja će, pre svega, vrednovati javni interes. To znači da moramo da mapiramo sve naše članove koji još imaju snage, želje i volje da se bave novinarstvom na lokalu, i da im pomognemo i da ih povežemo.

Takođe, radimo i na tome da dobijaju što više informacija o tome kako da zaštite sebe i koje mehanizme imaju na raspolaganju. NDNV je deo Stalne radne grupe za bezbednost novinara i imamo kontakt tačke za prijavu pretnji i napadi, a NDNV nudi besplatnu pravnu pomoć našim članovima – i u slučajevima pretnji i napada, ali i za ostvarivanje nekih drugih prava, recimo autorskih.

Ne želim da pričam o tome kako su i zašto drugi na to pristali, znam da NDNV neće, sigurno ne dok sam ja na njegovom čelu, na to pristajati. Jer time gubiš ne samo epitet nezavisnost već i nešto važnije – poverenje. Ono se lako gubi, a veoma teško može da se povrati (o pozajmljivanju novca od političara)

Razvili smo sistem u kojem se u roku od 15 minuta prijavljuju slučajevi pretnji i napada, istovremeno i obaveštavaju nevladine i međunarodne organizacije. Ovde je zaista sve otišlo predaleko, pale se kuće novinarima, napadi na društvenim mrežama i u javnosti su svakodnevni, kao i šikaniranje kolega.

Cenzolovka: Dosta toga što ste naveli ili potiče direktno ili je inicirano od predstavnika vlasti. I novinari i udruženja za najveći deo problema na medijskoj sceni optužuju vlast, ali istovremeno udruženja na raznim frontovima sarađuju s tom vlašću. Da li tim saučestvovanjem udruženja prihvataju deo odgovornosti za stanje na medijskoj sceni?

Šinković: Postoji razlika između saradnje s ljudima i saradnje s institucijama. Duboko verujem da mi ne smemo odustati od insistiranja na tome da institucije moraju početi da rade svoj posao. Prebacivanje odgovornosti samo na jednog čoveka amnestira sve ljude koji su na vodećim pozicijama u različitim institucijama.

U NDNV su česte debate o tome da li treba da učestvujemo u raznim radnim grupama, da li nastaviti saradnju s vlastima i dokle u tome istrajavati. NDNV je s drugim udruženjima napustio Radnu grupu za izradu medijske strategije, pa su se nakon toga neke stvari promenile.

Ne treba odustajati

Cenzolovka: Koje stvari su se promenile? Kada zamrznete rad u nekom telu, svejedno da li je to Stalna radna grupa za bezbednost novinara, Radna grupa za medijsku strategiju ili članstvo u konkursnim komisijama ministarstva, šta se to promeni pa vi opozovete tu odluku? Šta je to što vas uverava da će nakon vašeg povratka biti bolje?

Šinković: Oko povratka u Radnu grupu za izradu medijske strategije imalo smo raspravu o tome da li da se vraćamo. Prevagnula je svest o tome da je nužno da pokažemo da smo spremni da uredimo medijski prostor i da se konačno krene s rešavanjem svih tih problema.

Ne mogu da kažem da me je neko uverio u to da će sve biti bolje i da će se odjednom početi s primenom zakona, ali smo barem na tom prvom sastanku nakon povratka od predsednice Vlade dobili izvinjenje.

Pretprošle godine dvoje članova je isključeno. To je bilo nužno zato što tako štitite i integritet udruženja i integritet članova. Imamo više od 600 članova, ne možemo svakodnevno da skeniramo ko šta radi, ali kad nam stignu prijave ili o tome saznamo iz medija, reagujemo

Cenzolovka: I, šta novinari imaju od toga?

Šinković: Imali smo dve mogućnosti: da ostanemo po strani i kažemo radite šta god hoćete ili…

Cenzolovka: Ali zar svejedno neće biti tako na kraju, bez obzira na to šta stoji u tekstu neke strategije ili zakona?

Šinković: Ja se iskreno nadam da neće. Naša želja je da ovo uradimo kako valja, ali mi još nismo doneli odluku o tome da li ćemo učestvovati u izradi propisa koji će proisteći iz nove medijske strategije. Ali mislim da je važno da svaki put, a na tim sastancima učestvuju i druge organizacije, i nevladine i međunarodne, podsećaš na to šta se sve nije uradilo i koji su ključni problemi.

U onom prvom nacrtu koji je poslat u Brisel, za koji i dalje ne znamo kako je tamo dospeo iako smo tražili tu informaciju, položaj manjinskih medija nije popravljen u odnosu na i dalje važeću strategiju. Naš cilj je bio da se izborimo za mehanizam zaštite prava novinara u tim medijima i da nije bilo NDNV na tim sastancima, toga svega sigurno ne bi bilo u tekstu nove medijske strategije.

Ako bih govorio da ne verujem da će se nešto promeniti ili da se može bilo šta promeniti, upao bih u narativ 99 posto građana Srbije koji tvrde da ovde ništa ne može da se promeni. Smatram da ne treba odustajati – naravno, uvek su tu crvene linije koje se ne prelaze, a u našem slučaju to je principijelnost.

Isto tako, ako bih rekao „tu se ništa ne može promeniti“, šta to onda mene legitimiše da budem na čelu NDNV ako stvarno mislim da ništa ne može da se promeni? Moraš konstantno da pokušavaš i govoriš šta je suština, da ukazuješ na to da se krše pravila i da se zakoni ne primenjuju, ali ti za sve to treba platforma.

1 komentar za: “Šinković: Smeta mi što se za saradnika Informera kaže da je novinar. Ako si novinar, moraš da poštuješ Kodeks

  1. Drz ga, ne daj ga

    Puno dobrih rezona, ali mislim da Sinkovic potcenjuje posledice nemogucnosti da se stvori jedinstvena novinarska organizacija, i uopste odbija da vidi da je katastrofalno stanje u novinarskoj bransi, dobrim delom uslovljeno i ovom podelom medju novinarskim udruzenjima. Stavise kao da bi od jedne, objektivno nesrece, da napravi srecnu okolnost i vrlinu. Problemi su, kaze, toliko veliki, da je bolje da ih resava vise udruzenja nego jedno jedinstveno. Prvo nasa udruzenja su podeljena fundamentalno i ideoloski, sto znaci da osnovni pojam javnog interesa, (koji bi Sinkovic opravdano da veze za sam pojam novinara) definisu na suprotstavljene nacine. Dok je tako, u oceni integriteta novinara uvek ce dominirati politicko-ideoloski kriterijumi u odnosu na tehnicko-profesionalne – to znaci da ce oportuni makijavelizam uvek imati primat nad Kodeksom, a integritet novinara biti krajnje nejasna apstrakcija.

    23. jan 2020. at 11:33

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend