12. nov 2020.

Američki mediji o prekidanju Trampa: Stanite… Mislim da ovde moramo da budemo veoma precizni!

Od trenutka kada je Donald Tramp počeo da iznosi opasne dezinformacije o lečenju koronavirusa, koje su dovele i do smrtnih slučajeva, američki mediji posebno pažljivo proveravaju sve što predsednik kaže. Zbog opasnosti od sukoba u američkom društvu, pred izbore su neki mediji odlučili da ne prenose dezinformacije o rezultatima glasanja. Sagovornici Cenzolovke smatraju da nema govora o cenzuri kada je u pitanju prekid prenosa Trampovog obraćanja uživo

Foto: CC / Michael Vadon

Očigledno bez sluha za napore srpske tviteraške zajednice i pojedinih medija da najuticajnijim američkim medijima objasne kako prekidanje prenosa obraćanja Donalda Trampa (tokom kojeg je proglasio sebe za pobednika na izborima) predstavlja cenzuru – u SAD proteklih dana mediji za ovu temu nisu bili preterano zainteresovani.

Objašnjenje da je predsednik SAD širio potencijalno opasne dezinformacije koje su mogle da dovedu do novih sukoba u inače podeljenom američkom društvu, nije zadovoljilo pojedine uticajne tviteraše, ali uprkos tome, američki mediji su se držali dogovora koji su napravili pre izbora – da neće dozvoliti da ih predsednički kandidati izmanipulišu ukoliko budu želeli da plasiraju lažne informacije o rezultatima glasanja.

Savest mi ne dozvoljava da nastavim da emitujem

Kao što je Cenzolovka nedavno izvestila, nakon što je predsednik SAD u prvom obraćanju po završetku izbora uživo slagao da je pobedio i govorio o prevarama na biralištima, ne iznoseći nikakve dokaze za tu tvrdnju, veći broj velikih američkih medija odlučio je da to obraćanje prekine.

Nekoliko dana kasnije, televizija Foks njuz – kojoj je Tramp do izbora najradije i najčešće davao intervjue i čije zvezde ga još uvek podržavaju – i sama je pribegla istoj meri.

Desilo se to nakon što je Kajli Mekeni, koja je u Trampovoj administraciji zadužena za medije, više puta rekla da demokrate podržavaju krađu izbora.

„Stanite… Mislim da ovde moramo da budemo veoma precizni“, rekao je voditelj Foks njuza Nil Kavuto,  koji je vodio program dok je išao prenos uživo iz Bele kuće. Sudeći prema medijima koji su analizirali ovaj prekid, on nije reagovao u dogovoru sa svojom kućom, već je to učinio po ličnom profesionalnom nahođenju.

„Ona optužuje suprotnu stranu da podržava prevare i protivzakonito glasanje. Izuzev ako nema dodatnih detalja kojima će potkrepiti ovakve tvrdnje, savest mi ne dozvoljava da nastavim da emitujem ovo izlaganje“, rekao je u programu Kavino.

Izjave opasne po život

Američki mediji odavno pokušavaju da pronađu pravi način izveštavanja o onome što izgovori ili u tvitu napiše Donald Tramp, aktuelni predsednik Sjedinjenih Država.

Njujork tajms i drugi štampani mediji ne samo da su povećali broj ljudi koji proveravaju izjave javnih ličnosti, uključujući i Trampa, već obraćaju posebnu pažnju na kvalifikacije.

Pa su Trampove izjave često komentarisane kao „nedovoljno utemeljene na činjenicama“, „netačne“, ili da su „daleko od istine“.

Ovde nema govora o cenzuri, već je reč o uredničkoj odluci do koje se postepeno došlo, a koja je začetak imala tokom ranih dana koronavirusa i brifinga na kojima je Tramp zavaravao javnost (Tanja Domi, Univerzitet Kolumbija)

Njujork tajms vrlo retko izveštava da Tramp – laže, jer, kako je nedavno objašnjeno na stranama ovog lista, „iza laži postoji namera“.

Trampove izjave u kojima zaobilazi istinu posebno su dospele u centar medijske pažnje kad je postalo izvesno da on ne pridaje dovoljno važnosti onome što kažu stručnjaci povodom globalne pandemije koronavirusa.

Sredinom marta ove godine Rejčel Medou, uticajna novinarka levo orijentisane kablovske televizije MSNBC, izjavljivala je kako se ona protivi prenosima uživo predsednikovih dnevnih brifinga „ne zato što nešto ima protiv njega nego zbog toga što je u pitanju dezinformacija“.

„Do sada je verovatno trebalo da se naviknem na to, ali ne mogu. Predsednik Tramp je danas ponovo pogrešio, taj lek protiv malarije je i dalje u njegovoj glavi, a to je veoma daleko od istine“, rekla je Medou posle Trampove preporuke da se lek za lečenje malarije koristi u tretmanu inficiranih koronavirusom.

„Ako predsednik na kraju kaže nešto istinito, to uvek možemo da pustimo kao snimak, ali ako nastavi da laže o stvarima koje su veoma važne, onda svi treba da prestanemo to da prenosimo. Inače bi nas moglo koštati života“, pojasnila je Medou.

Otprilike u isto vreme, Tramp je tokom brifinga iz Bele kuće promovisao i hidrogen kao potencijalno zaštitno sredstvo protiv koronavirusa, što je dovelo do smrti jednog čoveka u Arizoni, dok mu je žena bila u kritičnom stanju.

Rejčel Medou u svojoj emisiji više ne prenosi Trampa uživo, a svojim gledaocima je objasnila da će ona kao reporter uvek izveštavati o onome što predsednik uradi, ali ne i o onome šta izgovara.

DA LI MEDIJI ZAISTA PROGLAŠAVAJU POBEDNIKA IZBORA U SAD?

Među mnoštvom dilema u vezi sa izborima u Sjedinjenim Državama, jedna od najvećih je, kako piše FoNet, bila zbog čega pobednika proglašavaju mediji, a ne neko zvanično državno telo.

FoNet navodi da je problem to što u Sjedinjenim Državama ne postoji federalna izborna komisija koja bi sabirala rezultate iz saveznih država i proglasila pobednika, pa to već više od 150 godina rade mediji.

BBC piše kako vodeći američki mediji to rade na osnovu svojih projekcija, koje prave uzimajući u obzir rezultate koje saopštavaju izborne komisije saveznih država. Kada zaključe da jedan kandidat ima nedostižnu prednost – proglase pobednika u državi, a na kraju i na izborima.

Na zvanični rezultat se čeka nedeljama, koliko treba saveznim državama da završe izborni proces, da proglase zvanične rezultate i odrede elektore, dok je ono što saopšte mediji samo projekcija. Ove godine državne izborne komisije sve moraju da završe do 8. decembra.

Dr Džonson: Preuzimanje odgovornosti za izveštavanje

U izjavi za Cenzolovku, dr Holi Džonson, zamenica direktorke Inicijative za slobodu govora sa Kolumbija univerziteta u Njujorku, u ovom i sličnim gestovima vidi ne samo „novinare koji zauzimaju stav prema onome o čemu izveštavaju“ već i „povratak novinarskim standardima“.

Prema njenom mišljenju, na isti način treba posmatrati i nedavnu odluku Foks njuza da prekine prenos koji je ocenjen kao neistinit.

Njujork tajms i drugi štampani mediji povećali su broj ljudi koji proveravaju izjave javnih ličnosti, uključujući i Trampa

„U pitanju je preuzimanje odgovornosti za izveštavanje. To je posebno važno kad imamo u vidu otvoreno pismo Foks njuzu koje je potpisalo više od 150 profesora novinarstva zahtevajući od kompanije da prestanu da šire lažne vesti“, rekla je dr Džonson.

Bez obzira na to što se brojni američki mediji iz sve snage trude da „u realnom vremenu“, tokom govora, provere ono što priča predsednik Tramp (i ne samo on, nego i npr. budući predsednik Džozef Bajden), pojedini analitičari medija smatraju da to nije dovoljno, niti da je posebno efikasno.

„Suviše često se dešava da je ono što je izgovoreno previše složeno da bi u trenutku moglo da bude podvrgnuto proveri“, mišljenja je Mark Lukasijevič, stalni komentator CNN-a. I taj kablovski kanal – kao i mnogi drugi – kajronima ispod slike pokušava da uživo „proveri“ navode predsednika.

Lukasijevič je u izjavi za Asošijeted pres rekao da novinari imaju „instinkt da izveštavaju o onome što ljudi na važnim pozicijama govore“, ali da je sada rizik da će preneti dezinformaciju toliko veliki da televizije „moraju da potiskuju“ ono što bi inače prirodno radile.

Naslovna strana Njujork tajmsa sa citatima zvaničnika izbornih komisija, koji tvrde da nije bilo nikakvih prevara tokom glasanja

Tanja Domi: Nema govora o cenzuri

Odgovarajući na slično pitanje, doajen američkog TV novinarstva Ted Kopel je u izjavi za Njujork tajms rekao da „ako odlučimo da emitujemo nešto uživo u program, i to ostavimo bez provere, imamo tehnologiju, a ne novinarstvo“. „Novinarstvo podrazumeva intervenciju urednika i kontekst.“

„Pitanje je, očigledno, da li nas njegova titula predsednika Sjedinjenih Država obavezuje na to da uživo prenesemo svako njegovo obraćanje“, rekao je Kopel, pojasnivši da on misli da to nije slučaj.

„Ni vi u Njujork tajmsu niste obavezni da na dnevnom nivou i od reči do reči podelite sa svojim čitaocima sve (što predsednik kaže)“, zaključio je Kopel.

Sličnog mišljenja je i Tanja Domi sa Hariman instituta Univerziteta Kolumbija u Njujorku, kojoj su specijalnost Balkan, mediji i ljudska prava.

Voditelj Foks njuza Nil Kavuto, koji je prekinuo program dok je išao prenos uživo iz Bele kuće, sudeći prema medijskim analizama, nije reagovao u dogovoru sa svojom kućom, već po ličnom profesionalnom nahođenju

Za Cenzolovku je na pitanje kako gleda na to što je nekoliko velikih medija nedavno prekinulo prenos Trampovog govora, što su pojedini novinari u Srbiji videli kao cenzuru, rekla da, pre svega, treba imati u vidu „specifičnost američkog javnog prostora“.

„U Americi vlasnik televizijskih mreža nije država, već su one uređene dozvolama. Mi nemamo zakon po kome mediji moraju da prenose ono što predsednik kaže. Ovde nema govora o cenzuri, već je reč o uredničkoj odluci“, rekla je Tanja Domi, dodavši kako je u pitanju odluka do koje se postepeno došlo, a koja je svoj začetak imala tokom ranih dana epidemije koronavirusa i „brifinga na kojima je Tramp zavaravao javnost“.

„Tokom nedavnog obraćanja javnosti, Trampova namera bila je da unese konfuziju kad je u pitanju izborni proces. U takvim slučajevima se emitovanje prekida“, rekla je Domi.

Ovome treba dodati da je, uz slobodu izražavanja, u SAD veoma razvijena ideja da novinarstvo ne samo da treba da bude istinito već i da služi javnom interesu. Koji podrazumeva kontrolisanje onih koji su na pozicijama vlasti.

U pitanju je, uz to, veoma osetljiv trenutak koji uključuje obračune na ulicama američkih gradova, fizičke i onlajn napade na ljude koji još uvek broje izborne listiće, kao i lažne vesti koje se šire društvenim mrežama i dodatno zbunjuju običan svet.

„Ovo je osetljivo vreme za američku demokratiju“, rekao je etičar medija Stiven Vard, dodavši da je zbog toga odluka da se lažne izjave ukinu bila ispravna.

„Uloga novinarstva je da promoviše činjenice utemeljene na dokazima, i potkrepljene stavove o najvažnijim događajima, ali i da limitira uticaj ljudi koji žele da rašire laži, strah ili dezinformacije“, zaključio je Vard.

Ili, kao što nam je svaki od sagovornika konsultovanih za ovaj tekst rekao – ne postoji baš ni jedan jedini razlog zbog koga bi mediji Trampu trebalo da daju prostor za širenje lažnih informacija.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend