20. dec 2021.

EFJ: Novi zakon EU treba da bude pokretač, a ne prepreka za slobodu medija

Društvene mreže zarađuju od novinarskog sadržaja, ali novinari ne dobijaju svoj deo prihoda. U EFJ smatraju da bi Zakon o digitalnim uslugama trebalo da iznese konkretne predloge za rešavanje tog problema kako bi se došlo do pravedne preraspodele novca. Ne slažu se sa predlogom da platforme same brišu sadržaj koji nije u skladu sa zakonima EU

Margrit Vistajr, izvršna potpredsednica Evropske komisije, zadužena za unapređenje pravila u okviru Zakona o digitalnim uslugama (Snimak ekrana, Jutjub European Commission)

Evropska komisija je donela novi predlog Zakona o digitalnim uslugama (Digital Services Act; DSA) kao način unapređenja zaštite u onlajn prostoru, što je pozdravila i Evropska federacija novinara početkom decembra, kada je objavila i zahtev da zakon bude ojačan.

Oni smatraju da bi snažniji zakon uticao na stvaranje digitalnog medijskog okruženja zasnovanog na poverenju i angažovanju publike, posebno u borbi protiv dezinformacija.

DSA nalaže velikim tehnološkim kompanijama da budu odgovorne vlastima, tako što će biti transparentnije i tako što će onome što objavljuju pokloniti dužnu pažnju, što treba da uključi i odluke o ograničavanju ili uklanjanju pristupa sadržaju.

Preterana moć nad tokovima informacija

Kao pozitivnu stranu novog DSA, EFJ vidi i obaveznu transparentnost velikih platformi kada je reč o upotrebi automatizovanog moderiranja sadržaja na njima.

Ipak, oni misle da novi zakon ne postavlja dovoljno ograničenja platformama čije se poslovanje zasniva na masovnom prikupljanju ličnih podataka korisnika, njihovom profilisanju i ciljanom oglašavanju, kao i da se ne bavi „preteranom moći platformi nad tokovima informacija”.

Evropska federacija novinara upozorava da su potrebni bolji uslovi za novinare na tržištu, povećanje poverenja u novinarski sadržaj na onlajn platformama i njegova nezavisna regulacija

U Federaciji novinara navode da je dobra strana DSA obavezivanje onlajn platformi na transparentnost javnog oglašavanja, ali kažu i da je i budućnost nezavisnog novinarstva puna rizika „sve dok više od 80 odsto prihoda od oglašavanja ide velikim platformama”.

Platforme uspevaju da zarade od novinarskog sadržaja, ali novinari ne dobijaju svoj deo prihoda. U EFJ smatraju da bi zakon trebalo da iznese konkretne predloge za rešavanje tog problema kako bi došlo do pravedne preraspodele novca.

Kako navode u EFJ, uklanjanje sadržaja ne bi trebalo da bude potpuno prepušteno platformama.

„Novi zakon mora da bude pokretač, a ne prepreka za slobodu medija i slobodu izražavanja.”

Prema DSA, platforme bi trebalo same da brišu sadržaj koji nije u skladu sa zakonima Evropske unije ili nacionalnog zakonodavstva. S obzirom na razlike u nacionalnim zakonima koji regulišu slobodu izražavanja, „od njih se očekuje da igraju na sigurno i zabranjuju širi spektar sadržaja od onog koji je neophodan”.

Za EFJ je to „nedemokratski sistem cenzure koji treba sprečiti”.

Navode i da bi ovaj zakon trebalo da zaštiti novinarski sadržaj od uplitanja onlajn platformi.

Brži žalbeni proces za novinare

Naime, EFJ smatra da, ukoliko dođe do iznenadnog brisanja medijskog sadržaja, ono mora biti sankcionisano obaveznom nezavisnom revizijom, a da platforme moraju novinarima da obezbede „brzi žalbeni proces”.

„Novinarski sadržaj se redovno uklanja, a platforme brišu i naloge novinara bez ikakvog upozorenja”, objašnjava EFJ i dodaje da su mediji obavezni da poštuju profesionalne i etičke standarde.

EFJ podseća da postoje mediji koji su već posvećeni samoregulaciji ili priznaju nadležnosti saveta za medije, te ističe da takav sistem regulacije mora imati prioritet nad onom eksternom.

Budućnost nezavisnog novinarstva je puna rizika „sve dok više od 80 odsto prihoda od oglašavanja ide velikim platformama”

„Samoregulacija se mora poštovati u DSA kao glavni izraz društvene odgovornosti koji dodatnu regulaciju čini suvišnom.”

Zbog toga, u EFJ smatraju da ovaj zakon treba da obezbedi pravni izuzetak za novinare u smislu brisanja i regulisanja sadržaja na onlajn platformama.

Dodaju i da je angažovanje publike ključni alat medija za kreiranje poverenja i transparentnosti, zbog čega velike platforme ne bi trebalo da učvršćuju svoju kontrolu nad formiranjem mišljenja korisnika.

EFJ zahteva i pojašnjenje o kvalifikovanju korisnika kao „lica od poverenja”, jer smatra da novinarski sindikati i udruženja treba da budu uključeni u tu grupu.

U Federaciji novinara zaključuju da „države članice treba da se postaraju da nacionalni nezavisni regulatorni organi i tela zadužena za medije budu adekvatno uključeni u sprovođenje i nadzor DSA”.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend