13. dec 2021.

Kako je Kina aktivirala moćnu propagandnu mašinu da utiša optužbe teniserke Peng Šuaj za seksualno nasilje

Istraživanje Njujork tajmsa i Propablike pokazalo je kako je armija botova reagovala posle objave kineske teniserke da ju je napastvovao jedan od najmoćnijih ljudi u zemlji: postovi, šerovi i komentari su brisani, zabranjene su hiljade ključnih reči, ograničena je konverzacija o tenisu. Vojska od 1700 botova na Tviteru je za međunarodnu javnost objavljivala da je Peng Šuaj dobro

Na Tviteru pristalice kineske teniserke koriste haštag Gde je Peng Šuaj

Jedan od popularnijih tvitova objavljenih početkom meseca na dobar način sublimira kolektivnu zabrinutost i revolt ljubitelja tenisa širom sveta.

„Zamislite kada bi Federer, Đoković ili Nadal nestali na mesec dana… ATP bi angažovao tenkove, podmornice i borbene avione u nastojanju da ih pronađe. Kineskinja Peng Šuaj, bivša teniserka broj 1 na svetskoj rang-listi, ‘nestala’ je, a Udruženje profesionalnih tenisera (ATP) se još uvek ‘konsultuje’ povodom te situacije.“

Među prvima su se oglasile kolege, naravno na društvenim mrežama. Koristeći haštag koji je u međuvremenu postao aktivistički vid pritiska – #WhereIsPengShuai (Gde je Peng Šuaj) – japanska teniserka Naomi Osaka (inače poznata po osetljivosti na cenzuru i ugrožavanje ljudskih prava) izrazila je na društvenim mrežama zabrinutost i objasnila šta se zapravo dogodilo. Napisala je da je njena koleginica nestala nakon što je objavila da je bila seksualno zlostavljana. Osaka je dodala kako „cenzura nije nikada opravdana“.

Zabranili hiljade ključnih reči

Oglasili su se i pojedini sportisti, političari i organizacije za ljudska prava, kao što je Hjuman rajts voč, tražeći reakcije nadležnih u Kini. Kako pokazuje upravo objavljeno istraživanje, koje zajedno potpisuju Propablika (ProPublica) i Njujork tajms, ljudi u Kini uglavnom nemaju načina da saznaju bilo šta od ovoga.

Aktivisti i obični ljudi su svesni cenzurisanih pojmova i reči, kao i činjenice da širenje informacija o označenim temama može da ih odvede u zatvor, tako da se o popularnoj teniserki govori u kodovima, kao o PS

Istraživanje je objavljeno i u štampanom izdanju Njujork tajmsa, sa naslovom „Peking aktivirao propagandnu mašinu da bi utišao zvezdu tenisa“.

Kako su izvestili i domaći mediji, 35-godišnja teniserka Peng Šuaj početkom novembra je na kineskoj društvenoj mreži Veibo (poznatoj i kao „kineski Tviter“) saopštila da ju je seksualno napadao jedan od najmoćnijih političar u Kini, vicepremijer Ženg Gaoli.

Ono što je mogao biti prvi pravi slučaj prijavljivanja seksualnog nasilja u Kini po uzoru na pokret MeToo u SAD, međutim, sasečeno je u korenu. Ni danas se ne zna mnogo više o tome kakva je sudbina teniserke koja je u jednom trenutku bila prva na svetu u dublu. I to pre svega zbog izražene medijske kontrole i unutar Kine, ali i kada su u pitanju vesti koje iz zemlje idu u ostatak sveta.

Kineski model novinarstva, kojim se već duže bave zapadni mediji i politički analitičari, uključuje ne samo kontrolu već i stvaranje sadržaja od strane države. On podrazumeva i političku propagandu i brojne aktivnosti na društvenim mrežama.

Istraživanje Propablike i Njujork tajmsa pokazalo je da su cenzori prvo skinuli njenu objavu sa mreže, a onda u rekordnom roku uklonili sve postove koji su se na tu objavu odnosili. Uklanjanje sadržaja je, piše u istraživanju, išlo tako daleko „da je ograničena konverzacija o tako širokim temama kao što je tenis“, pri čemu su vlasti privremeno zabranile nekoliko hiljada ključnih reči.

Citirani su i istraživači sa Univerziteta Berkli u Kaliforniji (SAD) koji su rekli da je takav „tretman“ rezervisan samo za „visokoosetljive teme kao što su demonstracije iz 1989. na Tjenanmenu“.

Istraživanje Njujork tajmsa i Propablike utvrdilo je da samo na Tviteru, koji je zabranjen u Kini, postoji 1700 botovskih naloga. Svi su postavljali „dokaze“ da je Peng Šuaj dobro i uglavnom samo pratili i retvitovali jedni druge

Istraživači su ustanovili da je Peking koristio taktike kao što su – zatiranje istinitih informacija, objavljivanje lažnih dokaza, frenetična aktivnosti botova i promocija suprotnog narativa.

Sam nalog Peng Šuaj nije uklonjen sa mreže, ali je uklonjena mogućnost njegovog pretraživanja, što ga je učinilo praktično nevidljivim. Tekstovi koji spominju njene ranije sportske uspehe ostali su dostupni, ali je onemogućeno ostavljanje komentara, što je taktika koja, po istraživačima, „na efikasan način zatvara forume“ na kojima bi o ovome moglo dalje da se raspravlja. Informacije su time, dakle, mahom sakrivene od očiju javnosti.

Nakon zabrinutosti koju su izrazili Naomi Osaka i Novak Đoković, kineski državni medij China Global Television Network (CGNT) za međunarodnu javnost je postavio snimak za koji tvrdi da prestavlja mejl Peng Šuaj, u kome ona demantuje optužbe koje je ranije iznela i traži da je ostave na miru.

Čini se da niko na svetu nije poverovao u istinitost ovog mejla, osim pojedinih glasila, a kojih ima i u Srbiji, koji inače nekritički prenose tekstove kineskih državnih medija.

Isti izvor je potom objavio fotografije teniserke, za koje je navedeno kako su sa njenog WeChat naloga. Iza toga je u javnost „procurio“ video na kome se vidi Peng Šuaj u restoranu u Pekingu, kao i fotografije i novi video-klip na kome teniserka sedi u publici na omladinskom teniskom turniru.

Armija botova na Tviteru

Istraživanje ova dva medija utvrdilo je da samo na Tviteru postoji 1700 naloga iza kojih stoje botovi. Većina njihovih postova postavlja se tokom radnog vremena u Pekingu. Svi ti nalozi su postavljali „dokaze“ da je  Peng Šuaj dobro i uglavnom su samo pratili i retvitovali jedni druge.

Tviter je, inače, blokiran u Kini, što sugeriše da su botovske aktivnosti bile namenjene međunarodnoj publici.

Istraživači su ustanovili da je Peking koristio taktike kao što su – zatiranje istinitih informacija, objavljivanje lažnih dokaza, frenetična aktivnosti botova i promocija suprotnog narativa

Prema svedočanstvima iz Kine, aktivisti i obični ljudi su svesni cenzurisanih pojmova i reči, kao i činjenice da širenje informacija o označenim temama može da ih odvede u zatvor, tako da se o popularnoj teniserki govori u kodovima, na primer kao o PS, tj. koriste se njeni inicijali.

Na kraju, taktika u kojoj se promoviše kontranarativ, a koju prema analizi trenutno koriste kineski propagandisti, zvuči kao nešto čemu medijski konzumenti u Srbiji svedoče već godinama.

Ugledni kineski mediji i njihovi pojedini urednici odnedavno su počeli da preispituju „stvarne motive“ koji se kriju iza onih institucija i ljudi koji dovode u pitanje zvaničan narativ o tome kako je i gde je Peng Šuaj. Tako je već spominjani CGTN, inače dostupan i putem naših kablovskih operatera, sugerisao kako „Zapad koristi Peng Šuaj da bi ponizio Kinu“ ili se WTA (Ženska teniska asocijacija) optužuje da je naterala Peng Šuaj da napadne Kinu i time pomogne interese Zapada.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend