10. okt 2020.

Preterano korišćenje društvenih mreža tokom pandemije povezano sa depresijom

Preterano korišćenje društvenih mreža tokom pandemije povezano je s razvojem depresije i sekundarne traume, pokazuje nova studija naučnika sa Univerziteta u Pensilvaniji i univerziteta Đinan u Kini.

Foto: Pixabay

U studiji, objavljenoj prošlog meseca u časopisu Computers in Human Behavior, ispitano je 320 osoba koje žive u Vuhanu o tome kako su dolazili do informacija o zdravlju i delili ih s prijateljima, članovima porodice i kolegama putem WeChata, kineske najpopularnije aplikacije za dopisivanje.

Takođe je korišćena lestvica stresa za merenje anksioznosti i depresije na način da se tražilo od ispitanika da ocene izjave poput „osećao sam da je život besmislen“ i „imao sam uznemirujuće snove o epidemiji koronavirusa“.

Bu Žong, profesor novinarstva sa Univerziteta u Pensilvaniji i koautor studije, rekao je da je tim počeo da istražuje učinke društvenih medija na mentalno zdravlje ljudi, nakon što je Vuhan stavljen pod karantin kako bi se suzbilo širenje koronavirusa.

Ranije istraživanje pokazalo je da se više ljudi oslanja na društvene medije u pronalaženju i deljenju informacija za vreme kriza. Tako je u razdoblju od kraja marta do početka maja 46 do 51 posto Amerikanaca reklo da češće koristi društvene medije nego pre pandemije, pokazalo je ispitivanje koje je proveo Harris Poll.

Nova studija je pokazala da se više od 50 posto ispitanih, od kojih niko nije patio od trauma ili depresije pre pandemije, suočilo s određenim nivoom depresije.

Gotovo 20 posto ispitanih reklo je da se suočilo s umerenom do teškom depresijom, a nešto više od 20 posto iskusilo je umerenu do tešku sekundarnu traumu, do koje može doći kada ljudi čuju o traumatičnim iskustvima drugih.

Na temelju modela naučnika, preterano korišćenje društvenih mreža bilo je povezano sa težom depresijom i sekundarnom traumom.

Istovremeno, Žong je rekao da je važno shvatiti kako sve vrste društvenih mreža, uključujući platforme poput Fejsbuka i Tvitera, mogu pomoći ljudima tokom zdravstvene krize.

„Ne želimo da ljudi misle da su društvene mreže loše. Samo želimo da znaju da postoji ravnoteža. Kada pređete prag, poput proveravanja svakih pet ili 10 minuta, to vam može doneti još više stresa.“

Naučnici su rekli kako je moguće da su ljudi koji su konzumirali više zdravstvenih informacija na WeChatu pridavali preteranu važnost sadržaju, doživljavajući više depresije i sekundarne traume od onih koji su ga manje koristili.

Stoga su preporučuli pauze od društvenih mreža tokom stresne zdravstvene krize poput ove pandemije koronavirusa.

„Ne bismo trebali kriviti društvene mreže“, rekao je Žong.

„Samo bismo trebali da obratimo pažnju na to kako ih koristimo“.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend