Odgovor Bratine na pitanje zašto nijedna institucija nije reagovala na napad na ekipu N1: Nemamo ovlašćenje da postupamo u konkretnom slučaju 
Andrej Hložan autor fotografije godine u Srbiji: Dok sam objektivom tražio pištolj mislio sam – neće valjda mene 
Slavko Ćuruvija fondacija: Pozdravljamo presudu Vrhovnog suda koji je utvrdio da je Apelacioni sud nezakonito presudio u procesu za ubistvo Slavka Ćuruvije 
Vučićeva Božićna priča o REM-u: Kako je predsednik preuzeo krivicu i uspavao regulatora 
Perica Gunjić: Odluka Vrhovnog suda u slučaju Ćuruvije potvrđuje kolaps pravosuđa 
Kada verujemo u teorije zavere, svaki novi događaj u svetu je paravan za nešto drugo. Najteže nam je da prihvatimo da se iza neočekivanog i tragičnog ne krije višeslojna detektivska priča. Tako je i sa poslednjom dezinformacijom koja kombinuje pandemiju i rat u Ukrajini.
Pinterest je ranije zabranio dezinformacije o zdravlju, reklame za mršavljenje i političke reklame.
Tokom vikenda su u javnost isplivali dramatični snimci iz ukrajinskog naselja Buča u blizini Kijeva koji svedoče o masakru nad civilima. Na njima se vide desetine tela ubijenih koji leže pored puta ili nasred puta gde prolazi konvoj ukrajinskih vojnih vozila. Video su snimili upravo ukrajinski vojnici, a ruska strana je odmah pokušala da demantuje da imaju ikakve veze s ovim zločinom. Držeći rusku stranu, portal Srbijadanas.com je objavio tekst u kome se tvrdi da jedan od ubijenih civila pomera ruku dok prolaze Ukrajinci, i da kasnije taj isti čovek navodno ustaje, što bi trebalo da bude „dokaz“ da civili nisu ni ubijeni već da se radi o režiranoj sceni. Na snimcima bolje rezolucije vidi se da ništa od ovoga nije tačno.
Skeptici na Fejsbuku mogu pronaći sve više dezinformacija i grupa koje šire teorije zavere, pokazalo je istraživanje organizacije za zaštitu ljudskih prava.
Nezavisna platforma "Balkan Free Media Initiative" (BFMI) objavila je izveštaj pod naslovom "Društvene mreže i informacioni rat na Balkanu" analizirajući "destabilizujuće efekte" društvenih mreža u Srbiji i Republici Srpskoj.
Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je "lažna vest" koja se pojavila u pojedinim medijima o navodnom zarobljavanju državljanke Srbije D.L. od strane oružanih strana Ukrajine, označene kao "snajperistkinja Bagira".
CNN nije objavio tvit u kom se fotografija sprskog hotela stavlja u kontekst ruskog napada na ukrajinsko odmaralište. Analize pokazuju da je u pitanju digitalna manipulacija, a iz CNN-a potvrđuju da takav tvit nikada nije ni postojao.
„Volim ruski narod. Zbog toga moram da vam kažem istinu“, kaže na početku video-poruke Arnold Švarceneger i naglašava da od detinjstva prema Rusima oseća samo poštovanje i naklonost. „Ne radi se tu o jednostavnom davanju više informacija Rusima koji nisu informisani – ovde se radi o tome kako do njih dopreti na emotivnom nivou“, piše u analizi Pointera
Olena Kurilo postala je lice ruske invazije na Ukrajinu. Okrvavljena i u zavoju, pedesttrogodišnja učiteljica je rekla da ne može da veruje šta se dogodilo njoj i njenom gradu Čugujevu. Njena slika bila je na naslovnim stranama novina širom sveta. Tokom narednih nekoliko dana, nalozi ruske vlade na društvenim mrežama počeli su da postavljaju video…
Lažni snimak sa Tvitera u kojem ruski predsednik Vladimir Putin navodno objavljuje primirje sa Ukrajinom ponovo je isplivao.
Živimo u paradoksalno vreme kada praktično nadohvat ruke imamo svo znanje i informacije ovoga sveta, a istovremeno je to znanje kod mnogih sve manje cenjeno, dok se istina i činjenice često tretiraju kao samouslužna trgovina. Bilo da se radi o poricanju klimatskih promena ili odbacivanju dokaza o učinkovitosti vakcinacije, u mnogim primerima se ne radi o nedostatku verodostojnih informacija, nego o tome da veliki deo ljudi ove informacije ne želi ni da čuje, odnosno namerno ih ne čuje. Znanju, koje je na raspolaganju, aktivno se opiru.
Oko 500 vesti objavljeno je za tri meseca u ruskim medijima koje se direktno ili indirektno odnose na Kosovo, a svaka peta sadražala je dezinformaciju, navodi se u analizi „Kosovski posmatrač – ruski diplomatski rat i dezinformacije medija“ koju je sproveo Kosovski institut za istraživanje i razvoj politike (KIPRED) za period od 1. novembar 2021. do 15. januara 2022. godine.
Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre izrazio je na sastanku sa patrijarhom Srpske pravoslavne crkve (SPC) Porfirijem u Beogradu, žaljenje što pojedini mediji plasiraju različite dezinformacije u vezi sa sukobima u Ukrajini.
Pre tri dana probudila nas je vest da je u Marijupolju bombardovano porodilište. Za Ukrajinu i Zapad to je dokaz da je Rusija počinila genocid. Moskva saopštava - nije bombardovano porodilište, taj objekat sada ima vojnu namenu. Satima su stizale fotografije povređenih porodilja. Kremlj je negirao autentičnost slika.
Zelenski pije kafu s vojnicima usred rata; Ukrajinski migovi 29 uništili ruske suhoje; potresna fotografija žene koja je preživela rusko granatiranje – zajedničko ovim snimcima je to da su proizvod propagandne mašinerije. Mnogo je alata na internetu koji mogu pomoći novinarima da se ne "upecaju". Ovo su neki od najčešće korišćenih.
Zvaničnici Evropske unije i poslanici Evropskog parlamenta ocenili su danas da je odluka o zabrani ruskih državnih medija na teritoriji Unije neophodna da bi se pariralo informativnom ratu Moskve.
Skoro dve nedelje u Ukrajini bukti rat kome se, za sada, ne nazire kraj. Paralelno sa njim vodi se možda još opasniji i brutalniji medijski rat. Osim verodostojnih vesti, plasira se i veliki broj dezinformacija.
Od navoda Ministarstva odbrane Rusije da civilnom stanovništvu ne prete napadi tokom aktuelne ruske invazije na Ukrajinu do toga da su oružane snage Ukrajine gađale civile tokom sukoba u Odesi 2014. godine, raskrinkali smo lažne vesti iz dokumenta koji se deli na Telegramu i drugim mrežama.
Od početka rata u Ukrajini na mrežama se šire lažne vesti. Jedna od skorijih je vezana za aktivistkinju Aidu Ćorović. U pitanju je, kaže ona - ironija.
Od navoda Ministarstva odbrane Rusije da civilnom stanovništvu ne prete napadi tokom aktuelne ruske invazije na Ukrajinu do toga da su oružane snage Ukrajine gađale civile tokom sukoba u Odesi 2014. godine, raskrinkali smo lažne vesti iz dokumenta koji se deli na Telegramu i drugim mrežama.
