Završeno suđenje po tužbi Vladimira Ðukanovića protiv Vuka Cvijića, očekuje se presuda 
Crna Gora privremeno zabranila TV Informer zbog napada na studente i Crnogorce i veličanja ratnih zločinaca 
Gruhonjić o demoliranju automobila njegovog sina: Šta je sledeće, da ubistva kritičara režima postanu normalna? 
Napad na Matića u Ćacilendu, zlokobnom mestu gde batinaši odlučuju koga će da prebiju, dok policija gleda u stranu 
Saopštenje Tužilaštva o zvučnom topu pokrenulo kampanju režimskih medija: Simultani napad na slobodu informisanja 
Budžetske dotacije koje Vlada Srbije predlaže za javne servise Radio-televiziju Srbije i Radio-televiziju Vojvodine u narednoj 2021. godini samo su još jedan od vidova pritisaka vlasti na uređivačku politiku i način finansijske kontrole ovih medijskih kuća, ocenjuju sagovornici Danasa.
Nakon što je RTS skinut s budžeta za iduću godinu, Vlada Srbije kroz dopunu Zakona o javnim medijskim servisima kao da ne želi da se pomiri s tim da RTS može da funkcioniše i bez pomoći države. U nacionalnom javnom servisu pak misle da mogu i kažu da će sve učiniti da se ne nađu ponovo u budžetu
Državni konkursi za sufinansiranje medijskih sadržaja postali su uvežbani mehanizam kojim vlast kupuje podršku medija, zaobilazeći pravila igre na slobodnom tržištu i narušavajući osnovna načela transparentnosti.
Uvodi se posebna sekcija za vijesti koja će biti dostupna na mobilnoj aplikaciji Facebooka.
Da li će Radio-televizija Srbije (RTS) uspeti finansijski da opstane ukoliko njeni prihodi budu dolazili pretežno od građana, dilema je koju je ovih dana izazvao predlog budžeta za 2021. godinu kojim je izostavljena državna pomoć za RTS, ali je istovremeno drugim predlogom zakona predviđeno uvećanje takse za javne medijske servise.
Informacija o predlogu za povećanje RTV takse na 299 dinara nije me iznenadila.
U predlogu budžeta za 2021. godinu nije predviđeno dalje finansiranje RTS-a, dok će RTV moći da računa na standardnu državnu pomoć. Da li će, međutim, RTS zaista biti finansiran samo iz pretplate nije do kraja jasno posle predloga izmene zakona o taksi za javni servis, koji je takođe ušao u skupštinsku proceduru
Daško Milinović, jedan od autora podkasta "Alarm sa Daškom i Mlađom", navodi da se model direktnog finansiranja medija pokazuje kao onaj koji daje najveći stepen nezavisnosti. "Vreme je takvo došlo da se pokazalo da bilo kome, ko ima bilo kakvu moć, nije u interesu da ima u blizini nezavisne medije. I samim tim, ako veliki igrači žele samo da zataškavaju, onda na nama, građanima, ostaje da sami finansiramo otkrivanje", naveo je.
Potpredsednica Upravnog odbora Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Maja Leđenac rekla je u intervjuu za portal Slobodna reč da se nezavisni lokalni mediji uprkos lošim uslovima svakodnevno bore za opstanak. Ona kaže da je najveći problem ovih medija finansijske prirode. Ona govori i o tome da vlast u lokalnoj sredini u kojoj izveštavaju „gleda na njih kao na neprijatelje sistema, na nepoželjne elemente koji nisu zaslužili podršku, a političari ih omalovažavaju i kreiraju atmosferu linča“. Ona smatra da nezavisni mediji mogu da prežive jedino ako se udruže, rade zajedno, pomažu jedni drugima i ako su okrenuti svojoj zajednici.
„Svako pravo informisanje je – lokalno informisanje. Globalno, na državnom nivou, je čista statistika. Na kraju, umesto živih ljudi u novinarskim pričama, umesto drame koje proživljavaju čitave porodice, prenošeni su samo zvanični podaci Kriznog štaba. Oni su ljude pretvorili u cifre, mrtve u procente. A kompletno informisanje, na čelu sa Vučićem, Brnabić i Kriznim štabom – u propagandu“.
Tokom pet godina, od januara 2015. do kraja 2019. iz budžeta grada Kragujevca za informisanje i promociju potrošeno je nešto više od 195 miliona dinara. To pokazuju podaci koje je udruženju Res Publika dostavila lokalna samouprava po osnovu zahteva za pristup informacijama od javnog značaja.
Više od polovine novca televizijama, internet medijima za reklamu više nego štampi i radiju zajedno
Dragi čitaoci, kolege i prijatelji, Sa vama smo pet godina. Trudimo se da aktivno pratimo probleme u našoj zajednici, da istinito, pravovremeno i objektivno informišemo javnost o dešavanjima i problemima koje uočimo u Subotici i njenoj okolini. Vi, naši čitaoci, obraćate nam se s poverenjem, ukazujete na mnoge nepravilnosti u našoj lokalnoj zajednici. Uz vašu pomoć, pokušavamo da ih predstavimo i da utičemo da oni budu vidljiviji široj javnosti.
Sindikat "Nezavisnost" Radio-televizije Vojvodine uputio je otvoreno pismo premijerki Ani Brnabić, u kojem je obaveštavaju da su Vlada Srbije i saziv Skupštine Srbije, kojem je istakao mandat, ugrozili funkcionisanje pokrajinskog javnog servisa smanjenjem budžetskih sredstava, zbog čega je 56 ljudi ostalo bez posla.
Odnosi medija i vlasti su tokom pandemiju virusa korona ogoljeni do kraja – nagrađeni su podobni a kažnjeni neposlušni.
Slovenačko novinarsko društvo (DNS) usprotivilo se najavljenom smanjanju već odobrenih subvencija za medije u ovoj godini nakon što je Ministarstvo za kulturu u Ljubljani objavilo da će zbog pandemije…
Svaki deseti lokalni medij može da preživi naredna tri meseca, dok trećina njih ne zna šta će ni za mesec dana, pokazalo je istraživanje Lokal presa. Drastično su smanjeni prihod od reklama, novac sa medijskih konkursa se ne isplaćuje, donacija je manje... Bez direktne pomoći države, kažu i naši sagovornici, teško da će opstati. Pomoć države zasad nije ni na vidiku
Dok mnogi mediji, posebno lokalni, tokom pandemije gube najveći deo prihoda i grcaju na ivici opstanka, od države nema pomoći i pored toga što političari i stručnjaci u vreme krize ističu važnu ulogu odgovornih medija za informisanje građana. To je primetio i državni sekretar Aleksandar Gajović, izjavivši da mediji neće preživeti bez pomoći države, ali u intervjuu za Cenzolovku poručuje da je potrebno strpljenje i neki srećniji momenat po završetku vanrednog stanja
Ekonomske posljedice pandemije koronavirusa snažno su uticale i na medijski sektor u BiH. Udruženju BH novinari u posljednjih nekoliko sedmica obratilo se više od 20 novinara i urednika medija iz cijele zemlje – neki su dobili otkaze ugovora o radu, drugi očekuju da će ih uskoro dobiti, dok treći navode da su pred gašenjem, govori Maja Radević, istraživačica i projektna koordinatorica iz udruženja. Trenutno najmasovnije otpuštanje novinara, urednika i drugog osoblja se dešava u medijskoj grupaciji koja izdaje Oslobođenje i emituje O kanal.
Neprestano pratimo rad štampanih medija, bez obzira da li je vanredno stanje ili ne.
