Slobodni i uplašeni novinari u Beloj kući: Ne diraj mi princa, gico 
Jelena Kleut – profesorka koja doživljava odmazdu zbog podrške svojim studentima 
Novinari i stres: Hajde da se lečimo 
Urednici portala „Novosti“ zabranjeno obavljanje posla na godinu dana zbog vređanja Zdenka Tomanovića 
„Nije bedž sa krvavom rukom ruganje institucijama, već krvavi srednji prst uperen u narod“: Deo zaposlenih na RTS-u obratio se Vučiću 
Naučnici su radili na pronalasku televizije još 1850-tih, ali je bio potreban jedan usamljeni ekscentrik koji je radio sa lampama za bicikl, otpadnom drvnom građom i limenkama za keks da to pretoči u realnost.
Novinar Omer Karabeg počeo je prvi regionalni dijalog na Radiju slobodna Evropa u maju 1994. godine, u vreme kada se, kako kaže, orila propaganda sa državnih televizija i širila mržnja sa svih zaraćenih strana. Na pitanje kako je u tako teškim godinama za region to tada moglo, a sada izgleda potpuno nemoguće, Karabeg za N1 kaže da su se "učvrstile autokratske vlasti, a da autokrate ne žele dijalog".
Da li mediji koji nisu pod kontrolom vlasti treba da budu objektivni i nepristrasni? I da li oni uopšte to mogu u ovakvoj svakodnevici u kojoj im vlast otežava život a njihove novinare obeležava kao državne neprijatelje? Da li njihova publika zaista želi nepristrasne medije ili joj je važnije da ima svoje medijske oaze oko kojih će se okupljati istomišljenici?
Uz jubilarni desethiljaditi broj Danasa, koji je izašao 26. avgusta, objavljen je tekst glavnog urednika i jednog od osnivača ovog lista od 15. oktobra 1998, nekoliko dana pre donošenja zloglasnog Zakona o informisanju, kada su mediji kao što su Danas, Dnevni telegraf, Evropljanin, Studio B i drugi zabranjivani i kažnjavani enormnim novčanim kaznama
Imao sam udobno detinjstvo. Oca čiji su saveti oblikovali moj sveukupan, posebno etički pogled na svet, majku koja mi je pružala oplemenjujuću ljubav. To su konstante, sve ostalo se dramatično menjalo.
U maju 2005. godine, dnevni list Danas objavio je tekst o otkazu Bojanu Bosiljčiću, uredniku Redakcije kulturnog programa RTS-a, koji je tada ostao bez posla zbog intervjua u kom je izneo kritike na račun uređivačke politike javnog servisa. Ovaj slučaj pokrenuo je talas reakcija u medijskoj zajednici i otvorio pitanje granica slobode izražavanja zaposlenih u državnim medijima.
„Beograde, laku noć“ mogli bismo da pomislimo pa skoro svaki dan imajući u vidu šta je sve Srpska napredna stranka za ovih deset i kusur godina svoje vlasti uništila u glavnom gradu, a 55. okupljanje Društva veterana Studija B, koje se tradicionalno dešava 1. aprila na rođendan ove radio stanice, kasnije i televizije, samo je bolno podsećanje na to.
Kako i zašto je neko odlučio da radio Studio B počne sa svojim emitovanjem 1. aprila ne znam, svakako nastao je iz Radio Avale.
Pre tačno 80 godina, prvi put je odjeknuo glas Radio Zaječara: „Smrt fašizmu, sloboda narodu! Govori Radio Zaječar!“.
Iako se za Кragujevac vezuje sintagma da je „kolevka srpskog novinarstva” jer su u njemu, prvi put u Srbiji, objavljene novine na srpskom jeziku, Novine srbske (1834), malo ima podataka o ženama novinarkama.
Novinarka Informera nije znala kome je prišla u sredu na protestu, a onda je dobila savet: "Guglaj me, lutko".
Za ovih stotinu godina radio je prevalio kolosalan put od tehnološkog čuda koje je omogućilo brzo širenje informacija i ideja, do medija koji više nije toliko uticajan, ali je svakome drag, jer je uspeo da očuva magiju te kutije koja ne donosi samo informacije, muziku i zabavu nego, u najzahtevnijem delu svoje prirode, dokumentarne zapise, dijaloge, kulturu i umetnost. U tu čarobnu kutiju stao je čitav jedan vek, sa svim našim pobedama i porazima, nagradama i kaznama, trijumfima i nedostajanjima.
Radio Beograd, prvi elektronski medij na Balkanu, slavi 100-ti rođendan. Radio Beograd je među najstarijim elektronskim medijima u Evropi. Značajan datum je i za Javni servis, jer je iz radija izrasla televizija – današnji RTS. Povodom jubileja će se od 13 časova, direktno na frekvecijama Prvog programa, prenositi svečana Akademija iz Kamene sale u Radio Beogradu.
"Dobar dan, dragi gledaoci. Televizijski studio Beograd počinje svoj eksperimentalni program. Danas gledate našu prvu emisiju. Za vreme Beogradskog sajma imaćete prilike da redovno pratite emisije našeg probnog programa. Program ćemo emitovati od 20 časova do 23 časa" – tim rečima, pre 66 godina, počelo je emitovanje televizijskog programa u Srbiji.
Spomen-obeležje novinaru i jednom od osnivača Studija B Đoku Vještici oštećeno je drugi put od obnavljanja, tako što je ime poznatog novinara na svakom mestu precrtano. Uprkos lošim vremenskim uslovima, domar Udruženja novinara Srbije (UNS) Milovan Agatonović Aga danas je uklonio tragove boje sa ovog spomen-obeležja na platou kod Beograđanke.
Hiljadu tristotine i osam epizoda i više od dve hiljade sagovornika. „Most“ Radija Slobodna Evropa (RSE) puni 30 godina. To je kultna emisija, u kojoj se uz posredovanje Omera Karabega povezuju ljudi sa različitih strana i država. U vreme kada je nastala povezivala je one koji su bili na različitim stranama fronta, danas one koji…
„Nigde se tako lako ne zaboravlja da neko može imati i protivno uverenje, pa da je ipak to uverenje i pošteno i iskreno. Odmah se podmeću neke zadnje misli i podmukle namere svakome, koji je drugog mišljenja pa se onda čudimo otkud tolika ogorčenost.” Ovo je u prvom broju „Politike” 25. januara 1904. godine u uvodniku „Zadatak nezavisne štampe” napisao osnivač i urednik ovog lista Vladislav Ribnikar”, prenosi Magazin Politika.
Yugopapir podseća na duhovit tekst Denisa Kolundžije iz 1987. godine o dominaciji narodnjaka, ali i o dosadnim nastupima i šablon-pločama tada najpopularnijih jugoslovenskih pop-rok grupa
1998. godina bila je jedna od najgorih u novinarstvu Srbije i svojevrsni nagoveštaj svega lošeg što nam tek sledi. Te godine je Nada Rajičić foto-aparatom zabeležila divne scene sa licima iz B92 na krovu Doma omladine. Tada smo uspeli da se izborimo za prvu dozvolu za emitovanje i instalirali smo predajnik, za koji su sredstva prikupili građani Beograda i celog sveta. Antenski stub još uvek stoji na ovoj zgradi u centru grada.
Knjiga „Slučaj Nikoliš – zloupotreba političke moći“, autora Svetka Kovača, bivšeg direktora Vojnobezbednosne agencije (VBA), predstavljena je juče u Domu Vojske Srbije u Beogradu.
