02. feb 2022.

Poslednji pozdrav Kseniji

Piše Jasmina Lukač
IZVOR Danas

U to vreme bilo mi je veliko olakšanje ako je zateknem da sedi tamo – nju, koleginicu Kseniju Janković. Svakodnevni radni zadatak mi je bio da napravim simbolični politički krug po centru Beograda.

01. feb 2022.

Recenzija Nebojše Spaića: “Talasanje Srbije”

O knjizi u kojoj se neko i sam pominje, trebalo bi da je, u principu, neukusno pisati. Utoliko pre ako je onaj ko o knjizi piše prijatelj sa autorom, a još i više ako lično poznaje gotovo sve one koji se pominju u tekstu. U takvoj situaciji prihvatio sam se recenzije knjige Dušana Mašića »Talasanje Srbije« svestan da bi svako ko bi o njoj pisao, bio u istoj situaciji. Jer, nije samo zgodna fraza tvrdnja da je Mašićeva knjiga - knjiga o svima nama.

01. feb 2022.

Mašić – pionir

Piše Veran Matić

Ima mnogo Dušana, ali jedan je Mašić, i zato smo ga svi tako zvali prethodne 33 godine – više od polovine naših života.

23. dec 2021.

Počeci beogradske satirične štampe

Piše Tamara Radojković
IZVOR UNS

Humoristička štampa u Srbiji nastaje u drugoj polovini 19. veka, a pionir je bio list Šaljivac, koji je osnovao i uređivao Sergije Nikolić. Krajem 19. veka bilo je mnogo pisaca koji su negovali političku satiru, a pokretano je i izdavano mnogo šaljivih listova u kojima su ismevane i napadane političke partije tog vremena.

09. dec 2021.

Borba za rodnu ravnopravnost kroz beogradsku štampu

IZVOR

Ženski pokret je bio prvi jugoslovenski feministički časopis, posvećen isključivo borbi za prava žena. Izlazio je u Beogradu od 1920. do 1938. godine, kao glasilo Odbora Društva za prosvećivanje žena i zaštitu njihovih prava. Vlasnica časopisa bila je Milica Dedijer, a prva glavna urednica Zorka Kasnar, ali ju je ubrzo zamenila Katarina Bogdanović.

30. nov 2021.

Kratka istorija propagande (1): Od zida u pećini do zida na Fejsbuku

Piše Aleksej Kišjuhas

Tabloidi i tabloidne televizije besramno hvale uspehe vlasti i još besramnije napadaju pojedine opozicione lidere, susede, Evropu i Zapad. Vučić se propagandistički predstavlja kao borac, spasilac, pobednik, žrtva, marljivac, asketa, student, štreber, poliglota, enolog, ljubitelj domaće kuhinje... Ali nije to ništa novo. Propagandisti su oduvek nastojali da nam prodaju nešto, od zubne paste do – rata. Nasušna potreba da se rukovodi stavovima, ponašanjima i osećanjima stanovništva matora je koliko i svaka organizovana politička zajednica

17. nov 2021.

Banket za strane novinare u srušenom Vukovaru 1991: Ono što najviše para uši

Piše Goran Gocić
IZVOR RTS

Ušao sam u Vukovar neposredno po padu grada, 18. novembra 1991. Oružje je zaćutalo; detonacije i rafali su se čuli još samo u potmuloj daljini. Bio sam u grupi s prvim civilima, predstavnicima Crvenog krsta i Lekara bez granica. Ali još pre nego što smo kročili na tlo Vukovara, počela je da me hvata jeza. Nisam imao pojma šta se tu odigralo, samo sam osetio poprište velikog, neoprostivog varvarstva.

09. nov 2021.

Štampa pre 110 godina bila u lošem položaju

Piše I. K.
IZVOR Danas

Na današnji dan pre 110 godina, Mali žurnal objavljuje članak o teškoj situaciji u kojoj se štampa i novinarstvo nalazi, kao i o tome kako se, pored svih nepovoljnosti, na kraju treba nadati dobrom ishodu.

06. nov 2021.

Prijatelji sporta s tranzistorom na uhu, šest poraza u boji i utešni glas Dragana Nikitovića

IZVOR RTS

Dobro se sećam tužne večeri finala super-teške kategorije Svetskog prvenstva u boksu maja 1978. u Beogradu, u kome naš Vujković nije imao ama baš nikakve šanse protiv Kubanca Teofila Stivensona. Borci su ušli u ring, pozdravili publiku, odjeknuo je gong i počela je igra mačke i miša u „prirodnim bojama“ ekrana našeg prvog kolor-televizora. Te večeri izvesnu utehu pružao je samo glas Dragana Nikitovića. Nikitini komentari bili su oličenje svega onoga čega odavno više nema ne samo u sportskom novinarstvu. Dragan Nikitović je imao mišljenje, svim svojim autoritetom zastupao je svoj stav kojim je gledaoce pozivao na aktivno razmišljanje i kritičnost. Nije bilo neukusnog navijanja, nije bilo gomilanja nikome potrebnih podataka, ali je bilo lepo izgovorene rečenice koja nešto znači.

26. avg 2021.

Novinarstvo? To je odvratna profesija, jer se nikada ne raduješ

Piše Aleksandar Đuričić

Miroslav Radojčić je pripadao posleratnoj generaciji novinara „Politike“. Vrlo brzo je prešao put od beogradske rubrike do izveštavanja iz Britanskog parlamenta. Sa 29 godina bio je naš prvi dopisnik iz Londona, ali i najmlađi strani izveštač sa Ostrva. Imao je partijsku knjižicu Saveza komunista, ali nikada nije bio od onih „partijskih kadrova“. Nikada nije bio urednik. Desetak godina je živeo u Njujorku, a čestoje bio u ulozi „našeg specijalnog dopisnika“ sa raznih svetskih destinacija i žarišta.

14. avg 2021.

Imitacija tržišta i mit o boljoj prošlosti

Piše Ahmed Burić
IZVOR Media.ba

„Kad ne znaš odakle, onda kreni iz sredine“, kaže stara poslovica, i vjerovatno ima pravo. Jer, kad se govori i piše o tome kako je bilo nekad, a kako je sad, uvijek na umu valja imati sredinu. Kao sadašnjost, središnju tačku onoga o čemu se i odakle govori, i kao socijalnu kategoriju. Sredinu u kojoj se neki proces odvija.

01. avg 2021.

Kako je italijanska televizija napravila Italijane: Mama RAI i njena deca

Piše Franko Belmonte
IZVOR RTS

Od svog nastanka 1954. godine, italijanska televizija je bukvalno školovala Italijane, zabavljala ih i pripremala za moderna vremena, tržišnu privredu, potrošačko društvo. Imala je, naravno, i političku ulogu. Krilatica Masima D’Azelja „Stvorili smo Italiju, a sada stvorimo Italijane” bila je samo efektan slogan sve do pojave „čarobne kutije“

21. jul 2021.

Pol Julijus Rojter – od pisara do plemića

Piše Nikola Pavlović
IZVOR Danas

U Nemačkom gradu Ahenu 1850. godine osnovana je agencija Rojters, a već godinu dana kasnije preseljena je u London, gde je i danas njeno sedište sa 17.500 radnika u ukupno 94 države.

12. jul 2021.

Veran Matić – Zašto nismo? (Srebrenica)

Piše Veran Matić, predsednik UO Fonda B92, Republika Srbija

Tekst “Zašto nismo?” objavljen je u zborniku “Nikome se ne ponovilo - Genocid u Srebrenici i borba protiv zaborava”, koji je priredila Ajla Škrbić a izdavači su Inicijativa mladih za ljudska prava, Forum ZDF Srbija i NDN Vojvodine.

02. jul 2021.

IN MEMORIAM: Gordana Suša (1946 – 2021.) Novinarka koja nije pravila kompromise

Piše Vukašin Obradović / NIN
IZVOR NUNS

Gordana Suša je živela novinarstvo. Nikada nije to za nju bio samo posao, profesija, radno mesto. Goca je bila, to znaju svi koji su je poznavali, upravo ono što je pisala ili izgovarala. Njen vrednosni sistem u svakodnevnom bivstvovanju i novinarstvu bio je zasnovana na istim načelima. Po tome se razlikovala od mnogih drugih novinara jer njena borba za profesiju nikada nije bila ukorenjena u lični interes. Shvatala je bolje od drugih ulogu medija u društvu i tokom cele karijere pokazivala odgovornost koju nosi novinarstvo sa sobom.

Send this to a friend