Bivši pripadnici Službe tvrde da Fondacija Ćuruvija vodi medijski progon protiv njih, advokatica traži da sud odbaci tužbe 
Tabela „živih mrtvaca“: Prilagodi se ili traži novi posao? 
„Klasično zastrašivanje“: Četvoro novinara KRIK-a na optuženičkoj klupi pod pretnjom kazne zatvora 
Jelena Ćuruvija: Ni korak nisam mrdnula u potrazi za pravdom, ali sam spremna za maraton 
Gavrilo Andrić, fotograf: Nemam drugu reč – policajci su u Loznici bili odvratni 
List Borba je uništen, prestao da postoji te 1994. godine, kada je Miloševićeva vlast postavila Dragutina Brčina za urednika i na ulicu izbacila više od 100 novinara koji su u njemu radili.
Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka kulture i informisanja Maja Gojković prisustvovala je obeležavanju 99 godina od osnivanja „Borbe“ i prve godišnjice rada ovog časopisa u novom ruhu i tom prilikom istakla da je medijska scena obogaćena novinama u kojima većinu sadržaja čine tekstovi posvećeni kulturi.
Moj radijski drug Rade me je zamolio da ovde pišem o istoriji, o prošlosti…
Info table sa putokazom posvećene našem velikom pesniku i prvom predsedniku Udruženja novinara Srbije (UNS) Lazi Kostiću i njegovom rodnom mestu Kovilj, ponovo su postavljene uz auto-put Beograd – Novi Sad.
Bilo bi dobro kada bi moglo kao u onoj pesmi koju su Arsen i Kemo napravili za Arsenovu Gabiku „Pamtim samo sretne dane“, ali mozak neće tako da selektuje događaje.
Jugoslavija je pre Osme sednice Centralnog komiteta SK Srbije (1987. godine – prim. ur.) po novinarskim slobodama odskakala od ostalih zemalja sa komunističkim sistemom.
Uz Javni medijski servis Radio-televizija Srbije, poznatiji kao RTS, odavno idu priče o raskalašnom trošenju narodskih para, pa se tako pre 20 godina Danas bavio zapošljavanjem čak 300 radnika posle 5. oktobra i to mahom administrativaca
Danima se u Maderi govorilo samo o tom događaju koji se zbio u listu „Politika“ u drugoj polovini osamdesetih godina prošlog veka.
U monografiji „Politika – svedok našeg doba 1904–84” nekadašnjeg novinara i urednika „Politike” Dragoljuba Milivojevića, u završnom poglavlju „Ko je ko u ’Politici’”, nalaze se petorica Ribnikara. Imena četvorice: osnivača Vladislava, urednika Darka i dr Slobodana, kao i prvog posleratnog direktora Vladislava Sl. Ribnikara su u impresumu lista koji u ponedeljak obeležava 117. godinu svog postojanja, a peti – Davorin Darko V. Ribnikar, poslednji novinar iz slavne loze, zbog opštih okolnosti i želje porodice, skromno je ispraćen na svoje poslednje putovanje
Odluka gradskih vlasti da novinari dobiju ulice u Beogradu je dobra. Znam da postoje i drugačija mišljenja, ali je jasno da ne postoji tema u vezi koje ćemo se svi složiti.
Rođen je 1964. u Splitu gde i počinje svoju karijeru u Slobodnoj Dalmaciji. Jedan je od osnivača alternativnog pozorišta "Epicentar" i nedeljnika "Feral Tribune" kojeg je uređivao zajedno sa Predragom Lucićem i Viktorom Ivančićem, a sva trojica su zajedno činili ekipu „VIVA LUDEŽ“. Boris je novinar i pisac sa svojim stavom, to mu je donelo mnoge poklonike, ali i neprijatelje.
Mediji su podeljeni. Vlast drži većinu uticajnih, a opoziciji je ostalo veoma malo prostora? Kako to vlast uspeva? Pritiskom, ne zato što su ti mediji profesio-nalno bolji, ali su svakako izdašniji u direktnoj materijalnoj pomoći
Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić izjavio je danas da je prihvaćen predlog Udruženja novinara Srbije (UNS) da neki od najvećih srpskih novinara Miroslav Miro Radojčić, Predrag Milojević, Bogdan Tirnanić i Aleksandar Tijanić dobiju ulice u Beogradu.
Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić izjavio je danas da će Skupština grada na sednici u ponedeljak, na predlog Urduženja novinara Srbije, doneti odluku da novinari Miroslav Miro Radojčić, Predrag Milojević, Bogdan Tirnanić i Aleksanar Tijanić dobiju ulice u Beogradu.
Televizija, isprva eksperimentalni projekat, svoje zlatno doba doživljava tokom 1950-ih. Ipak, opstala je i pored interneta i društvenih mreža, a pandemija virusa korona dodatno je ojačala njenu ulogu u informisanju građana.
„Vreme“ će ostati potpuno u skladu sa vremenom u kome deluje, kaže Filip Švarm, odgovorni urednik ovog nedeljnika, za Danas povodom tri decenije od izlaska prvog broja tog lista.
Umro je Grujica Spasović - Gruja.
Nedeljnik „Vreme“ ovog četvrtka, 29. oktobra obeležava 30 godina postojanja. Prvi broj „Vremena“ izašao je 29. oktobra 1990. godine. Ovaj nedeljnik osnovan je kao prvi privatni medij na prostorima bivše SFRJ. Osnovala ga je grupa iskusnih novinara koji su želeli da se odupru pritiscima režima Slobodana Miloševića na slobodu govora. Od tada do danas, „Vreme“ je ostalo magazin u vlasništvu svojih urednika i novinara.
U Beogradu je posle kraće bolesti preminuo Milan D. Špiček, legendarni radijski voditelj i filmski kritičar.
Na današnji dan 1998. usvojen je „Šešeljev“ Zakon o informisanju, jedan od najsramnijih u istoriji ove zemlje, koji je poslužio tadašnjim vlastima da se brutalno obračunaju sa medijima i novinarima, drakonski ih kažnjavajući, oduzimajući i redakcijsku i ličnu imovinu. Tada su i zatvarani, dok je Slavko Ćuruvija ubijen nepunih šest meseci posle njegovog usvajanja
