Umesto N1 i Nove S – katanac: Yettel i SBB bez najave gase kanale korisnicima 
TV kanali bez zemaljske dozvole dostupni preko antene: Telekom tvrdi da je reč o šestomesečnoj promociji 
Deliblatska peščara gori – tužilaštvo preti: Kako je izgledalo izveštavanje pod pretnjom kazni 
Reakcije na oslobađajuću presudu za ubistvo malteške novinarke: „Ovo nije presuda, nego čisto zlo” 
UO RTS-a nastavlja rad iako je većini članova istekao mandat: Poštuju stav Ministarstva, čije mišljenje nije obavezujuće 
Televizija, isprva eksperimentalni projekat, svoje zlatno doba doživljava tokom 1950-ih. Ipak, opstala je i pored interneta i društvenih mreža, a pandemija virusa korona dodatno je ojačala njenu ulogu u informisanju građana.
„Vreme“ će ostati potpuno u skladu sa vremenom u kome deluje, kaže Filip Švarm, odgovorni urednik ovog nedeljnika, za Danas povodom tri decenije od izlaska prvog broja tog lista.
Umro je Grujica Spasović - Gruja.
Nedeljnik „Vreme“ ovog četvrtka, 29. oktobra obeležava 30 godina postojanja. Prvi broj „Vremena“ izašao je 29. oktobra 1990. godine. Ovaj nedeljnik osnovan je kao prvi privatni medij na prostorima bivše SFRJ. Osnovala ga je grupa iskusnih novinara koji su želeli da se odupru pritiscima režima Slobodana Miloševića na slobodu govora. Od tada do danas, „Vreme“ je ostalo magazin u vlasništvu svojih urednika i novinara.
U Beogradu je posle kraće bolesti preminuo Milan D. Špiček, legendarni radijski voditelj i filmski kritičar.
Na današnji dan 1998. usvojen je „Šešeljev“ Zakon o informisanju, jedan od najsramnijih u istoriji ove zemlje, koji je poslužio tadašnjim vlastima da se brutalno obračunaju sa medijima i novinarima, drakonski ih kažnjavajući, oduzimajući i redakcijsku i ličnu imovinu. Tada su i zatvarani, dok je Slavko Ćuruvija ubijen nepunih šest meseci posle njegovog usvajanja
Sećanja u kojima uživam po pravilu su vezana za leto i more.
Gost emisije "Bez ustručavanja" bio je rok-kritičar Petar Peca Popović. Jugoslavija je prva imala muzicki časopis na svetu. Zvao se Džu boks i prodavao se u sto hiljada primeraka. Beogradska rok scena bila je druga u Evropi i peta na svetu. Grupa Bijelo dugme bila je najpopularnija grupa u bivšoj Jugoslaviji, svojim kvalitetom nisu zaostajali za tadašnjim vodećim grupama u Americi. Nije iznenađenje što je Goran Bregović postao uspešni kompozitor svetskog renomea. On je prvi uspešno spojio zvuk roka sa etno zvukom i to pretvorio u svoj brend koji će ga učiniti poznatim na svim meridijanima.
Univerzitet Kolumbija u Njujorku objavio je detaljnu analizu sudskog procesa koji se vodi zbog ubistva Slavka Ćuruvije. Dr Holi Džonson sa tog univerziteta za Cenzolovku kaže da se, za razliku od presuda zbog zločina nad novinarima u svetu, koje u prvi plan stavljaju slobodu izražavanja i važnu ulogu koju novinari imaju u društvu, u slučaju Ćuruvije to nije dogodilo
Najstariji radio na Balkanu, Radio Beograd, slavi 96. rođendan. Za to vreme, realizovano je više od dva miliona sati programa kroz emisije, radio-drame, koncerte. Danas je moderna radio stanica, deo javnog medijskog servisa, koji dnevno emituje 72 sata programa na FM mreži i 96 sati programa na specijalizovanim veb kanalima.
Kada sam dobio informaciju da je umro Milutin Mitrović Džive, odmah sam pomislio da moram da pozovem Kazimira da se ispričamo o ovom velikom čoveku. Kaza bi napisao najbolji nekrolog ali nas je prerano napustio. Sada će moći direktno da ga ispriča Dživi.
Jelisaveta Lela Pavlović, nekadašnja rukovoditeljka Centra za dokumentaciju Televizije Beograd, gostovanjem u Jutarnjem programu RTS-a podigla je veliku prašinu.
"Dobar dan, dragi gledaoci. Televizijski studio Beograd počinje svoj eksperimentalni program. Danas gledate našu prvu emisiju. Za vreme Beogradskog sajma imaćete prilike da redovno pratite emisije našeg probnog programa. Program ćemo emitovati od 20 časova do 23 časa". Tim rečima je počelo, 23. avgusta 1958. godine, emitovanje televizijskog programa u Srbiji.
Da je zaživeo san o fondu čuvenog novinara Predraga Milojevića, naša zemlja, odnosno novinari, imala bi sada svake godine dodeljivanje "srpskog Pulicera". Ovako, zbog neurednog testamenta koji se pred sudom nije mogao smatrati valjanim, zaostavština domaće žurnalističke legende, vredna oko milion evra, podeljena je među naslednicima.
Gledam, trljam oči… ne mogu da verujem!
Jedan od najpopularnijih crtanih i strip junaka, Diznijev Miki Maus, dospeo je na udar pera cenzora u Kraljevini Jugoslaviji, što je dovelo i do proterivanja novinskog dopisnika iz nekadašnje kraljevine.
„Mišljenje koje se silom uguši može biti pogrešno, ali može da bude i tačno. Osporimo li tu mogućnost, mi indirektno tražimo da nam se prizna da smo nepogrešivi.” Rečima Džona Stjuarta Mila, Marko Car otpočeo je svoj tekst o slobodi štampe i javnog mišljenja kod nas u vreme kada se spremao novi Zakon o štampi. O tome, ali i o repertoaru beogradskih bioskopa za vreme vaskršnjih praznika pisali su pre osamdeset godina u četvorobroju dnevni listovi „Vreme” i „Pravda”.
Krajem novembra ’98, malo više od mesec dana nakon potpisivanja sporazuma Milošević-Holbruk kojim je izbegnuto bombardovanje i uspostavljano krhko primirje na Kosovu, izgledalo je da kriza polako ide ka smirivanju.
Nakon što je prolećni broj izašao ove nedelje, uprava magazina Plejboj je najavila da prekida štampanje legendarnog časopisa.
Štampu kupujem samo dva puta nedeljno; četvrtkom i subotom. Šta da radim, penzioner sam; pa kao što sam prinuđen da štedim na odeći (poslednje cipele sam kupio pre devet godina), sapunu, hrani i sličnim potrepštinama – moram da štedim i na obaveštenosti.
