Andrej Hložan autor fotografije godine u Srbiji: Dok sam objektivom tražio pištolj mislio sam – neće valjda mene 
Slavko Ćuruvija fondacija: Pozdravljamo presudu Vrhovnog suda koji je utvrdio da je Apelacioni sud nezakonito presudio u procesu za ubistvo Slavka Ćuruvije 
Perica Gunjić: Odluka Vrhovnog suda u slučaju Ćuruvije potvrđuje kolaps pravosuđa 
Hronologija napada na medijske radnike u prostoru između Pionirskog parka i Skupštine Srbije 
Vučićeva Božićna priča o REM-u: Kako je predsednik preuzeo krivicu i uspavao regulatora 
Javni medijski servis, Radio-televizija Srbije (RTS), raspisala je danas konkurs za imenovanje direktora Radio Beograda i glavnog i odgovornog urednika Prvog programa Radio Beograda, na period od četiri godine.
Više od 30 organizacija civilnog društva i pojedinaca podnelo je Regulatornom telu za elektronske medije (REM) zahtev za zabranu reklame kompanije Rio tinto o projektu „Jadar“ zbog, kako tvrde, kršenja Zakona o oglašavanju.
Radio televizija Srbije se stidljivo bavila Pandorinim papirima, pominjući dokumenta o ofšor kompanijama i sumnjivim računima političara pri samom kraju Dnevnika, i to uglavnom prenoseći njihove izjave da je u pitanju laž.
Još jedna godišnjica „5. oktobra“, kada nam se učinilo da ipak može biti sve drugačije, prolazi mlako i bez imalo naboja koji je trebalo da karakteriše obeležavanje jednog važnog preokreta u savremenoj istoriji Srbije. Jedan od gotovo najvažnijih simbola „5 oktobra“ je bilo „oslobađanje“ medija, pre svega RTS, koji je i tada bio simbol potčinjenosti…
Predsednik Srbije o gostovanju na Radio-televiziji Srbije. (TV Prva, 5. septembar 2021. godine)
Mnogobrojni indeksi, indikatori, različite metodologije – bilo da su razvijeni globalno, regionalno ili u domaćim okvirima – upućuju na strmoglavi pad medijskih sloboda u Srbiji.
Prošla je Tviter euforija koja je rezultirala svojevoljnim napuštanjem ove društvene mreže od strane Radio-televizije Srbije.
Debatne emisije na javnom servisu, koje se pretvaraju u vređanje opozicionara od strane predstavnika vlasti i završavaju veličanjem nastupa naprednjaka u prorežimskim tabloidima, predstavljaju, prema oceni Raše Nedeljkova programskog direktora CRTE, „neuspeli pokušaj“ popravke pluralizma i „otvaranja“ RTS-a za opoziciju.
Sve je više medija u svetu u vlasništvu ili pod uticajem države koji nemaju zadovoljavajući nivo nezavisnosti u izveštavanju. Dok je u Evropi sve rizičnije za rad takvih medija, u Srbiji već postoji veliki broj zarobljenih medija, navodi se u istraživanju mađarskog Centra za medije, podatke i društvo, u kome je učestvovalo 546 medija iz 151 države
Formiranje privremenog tela za nadzor medija, koje je dogovoreno u poslednjoj rundi međustranačkog dijaloga, neće sprečiti cenzuru i obezbediti strankama opozicije jednak pristup javnom medijskom prostoru, smatraju sagovornici Danasa.
Duša me boli zbog svega ovoga što se dešava sa srpskom opozicijom. Ne postoje reči kojim bih mogao da opišem kako se osećam. I taman kada sam pomislio – to je to, moraću da prenesem još jednom na papir sve ono šta osećam iznutra, desio nam se predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Direktor Radio-televizije Srbije Dragana Bujošević i predsednik UO RTS-a Branislav Klanšček, jutros su imali sastanak sa članovima Evropskog parlamenta na čelu sa Tanjom Fajon, šeficom Delegacije EP, saznaje Danas.
Većini građana nije problematično što svi moramo da finansiramo postojanje i rad RTS, ali jeste to što ovo finansiranje doživljavamo kao bacanje para, izjavio je za Demostat Slobodan Prvanović, istraživač u Institutu za fiziku u Beogradu, dok politikolog Cvijetin Milivojević informativnu funkciju vidi kao najslabiju tačku Javnog servisa.
Gomila opštih fraza koja suštinski ništa neće promeniti na medijskoj sceni Srbije, ocena je sagovornika Danasa u vezi sa delom dokumenta evroparlamentaraca o izbornim uslovima, koji se odnosi na medije odnosno javne servise, i zastupljenost opozicije u predizbornoj kampanji.
Jednaka medijska zastupljenost, formiranje nadzornog tela za kontrolu rada javnih servisa i izrada pravilnika za izveštavanje tokom predizborne kampanje, neki su od predloga evropskih poslanika za unapređenje izbornih uslova, saznaje N1. U nacrtu dokumenta o izbornim uslovima koji su napisali predstavnici Evropskog parlamenta koji su posredovali u pregovorima vlasti i opozicije, a u koji je N1 imao uvid, stoji da se treba fokusirati na dve oblasti - ravnopravnu medijsku zastupljenost i integritet izbornog procesa.
Sagovornici koje smo zvali za komentar različitno tumače nalaz iz istraživanja Demostata o tome da čak 39 odsto građana uopšte ne veruje Radio televiziji Srbije – dok Branko Klanšček ističe da je program Javnog servisa ubedljivo najgledaniji, dotle Zoran Gavrilović ukazuje da se iz broja ne vidi „struktura“ podrške.
Demostat je uradio istraživanje javnog mnjenja o poverenju u RTS, u okviru šire analize poverenje u institucije, koje je pokazalo da čak 39 odsto građana uopšte ne veruje, 28 odsto nema ni pozitivno ni negativno mišljenje, a samo 30 odsto ima potpuno poverenje u rad Javnog medijskog servisa.
Profesor Veselin Kljajić sa Fakulteta političkih nauka kaže za RTS, da kada se kritikuje javni servis, svi kritikuju informativni program koji zauzima najmanji deo ukupnog programa. Došli smo u situaciju da je kultura proterana ne samo sa televizije nego i iz medija, i uloga javnih servisa je posebno važna, istakao je Kljajić.
Radio-televizija Srbije (RTS) zadovoljava isključivo potrebe vlasti i sramota je za svakog građanina naše zemlje, smatraju sagovornici Danasa povodom Izveštaja o poslovanju za 2020. godinu koji je Radio-televizija Srbije dostavila Narodnoj skupštini.
Radio-televizija Srbije (RTS) u 2020. godini ostvarila je prihod od 13,5 milijardi dinara, navodi se u Izveštaju o poslovanju RTS-a za prošlu godinu koji je dostavljen Narodnoj skupštini, a u koji je Danas imao uvid.
