Andrej Hložan autor fotografije godine u Srbiji: Dok sam objektivom tražio pištolj mislio sam – neće valjda mene 
Slavko Ćuruvija fondacija: Pozdravljamo presudu Vrhovnog suda koji je utvrdio da je Apelacioni sud nezakonito presudio u procesu za ubistvo Slavka Ćuruvije 
Odbor za kulturu i informisanje usvojio pokretanje postupka za predlaganje kandidata za REM 
Hronologija napada na medijske radnike u prostoru između Pionirskog parka i Skupštine Srbije 
Novinari u Srbiji ugroženiji nego u Ukrajini: Konačno evropski šampioni 
Višednevno silovanje 11-godišnje devojčice u Prištini krajem avgusta ove godine, nedavno ubistvo dvogodišnje devojčice u Vršcu, kao i intervju Informera sa osuđenim silovateljem Igorom Miloševićem potresli su i zaokupili pažnju javnosti u regionu. Probuđeno interesovanje građana pratila su sve češća izveštavanje medija o ovim i sličnim slučajevima. Samo pojedini poštovali su novinarski kodeks, ostali su pribegavali senzacionalizmu, otkrivali identitete žrtava i osumnjičenih.
U medijima je sve više objava nasilja prema ženama, ali se i dalje olako otkrivaju identitet i žrtve i počinioca. Jedno je kad navedete da je nasilje preživela npr. A.B. sa Voždovca, a sasvim drugo kada napišete da je reč o C.D. (81), iz zaseoka tog i tog, koji je deo sela pored Brusa, pa još fotografišete i kuću
Nove tehnologije razvijene krajem prošlog i početkom novog milenijuma transformisale su odnos između kreatora i konzumenata medijskih sadržaja, tj. nekadašnjih medija i nekadašnje publike. Ova transformacija je dovela do znatno horizontalnijih odnosa, interaktivnosti i demokratizacije informacija, ali i postavila brojne izazove pred medijske kuće. Da li se uloga medija nepovratno promenila, ili oni i u ovim okolnostima mogu biti čuvari javnog interesa, čitajte u tekstu Dunje Karanović.
Novinar i predavač na Fakultetu za medije i komunikaciju, na Tviteru nastavlja sa vulgarnim i mizogimnim uvredama i pretnjama
Nezavisno udruženje novinara Srbije najoštrije osuđuje brutalne pretnje upućene novinarkama Jovani Gligorijević i Snežani Čongradin, kao i istoričarki Dubravki Stojanović i književnoj kritičarki Jeleni Lalatović.
Tabloidizacija i senzacionalizacija su veliki problemi pri izveštavanju o rodno zasnovanom nasilju, rekla je Jovana Gligorijević, urednica nedeljnika Vreme, u podkastu „Ženergija”
Ovih dana, moja koleginica, novinarka Una Hajdari, na udaru je Tviter trolova jer je pokušala da na lagan, neopterećujući način komentariše napade na Gorana Bregovića povodom njegovog nastupa na Festivalu piva u Korči, Albanija. Ukratko, neko se, posle najave Bregovićevog nastupa, dosetio da spinuje kako je njegova muzika „inspirisala masakre nad Albancima na Kosovu“. Organizovan je i protest. Došlo je troje ljudi. Ispod Uninih postova bilo ih je daleko više od troje.
U Srbiji ne jenjavaju reakcije povodom odluke kompanije Tviter da zvanične naloge RTS-a, Pinka, Prve, B92, Hepi, te Tanjuga i Kurira, Informera, Politike i Srpskog telegrafa označi kao „medije koji sarađuju sa Vladom Srbije“.
Interesovanje za izveštavanje o nasilju prema ženama poraslo je poslednjih godina, posebno otkako su obelodanjeni slučajevi zlostavljanja i silovanja za koje su optužene pojedine javne ličnosti u Srbiji. Pre samo 15-20 godina o takvim događajima pisalo se retko ili se uopšte nije pisalo, dok su oni danas na naslovnim stranama i tema su velikih rasprava u medijima i na društvenim mrežama.
Novinarka nedeljnika "Vreme" Jovana Gligorijević kaže da nema drugu reč osim licemerje kada treba da definiše ponašanje nosilaca vlasti kojima nije problem kada oni u medijima objavljuju fotografije osakaćenih tela, ali jeste kada KRIK objavi iskaz Veljka Belivuka ili to što se urednik KRIK-a Stefan Dojčinović sastao sa advokatom Belivuka...
Novinarka nedeljnika "Vreme" Jovana Gligorijević kaže da nema drugu reč osim licemerje kada treba da definiše ponašanje nosilaca vlasti kojima nije problem kada oni u medijima objavljuju fotografije osakaćenih tela, ali jeste kada KRIK objavi iskaz Veljka Belivuka ili to što se urednik KRIK-a Stefan Dojčinović sastao sa advokatom Belivuka...
Novinar BBC Aleksandar Miladinović kaže o slučaju seksualnog zlostavljanja u Istraživačkoj stranici Petnica da smo u toj priči videli konačno da su novinari uradili svoj posao. "Tužno je i strašno što se to dešava u društvu u kojem živimo, ali i društvo je naučilo da se prema tome ponaša. Kada su novinari uradili svoj posao, javnost razumela, sledeće je na držvanim organima i da se pravno stvar reši", poručuje Miladinović.
Žrtve seksualnog nasilja u Petnici niko do sada nije zaštitio, iako su godinama to tražile, i vreme je da konačno dobiju zaštitu... Ne dolazi u obzir da sutra tabloidi njih jure i propituju, da ih dodatno maltretiraju i retraumatizuju, da se javljaju neki branitelji njihovog nasilnika, kaže novinarka Jovana Gligorijević, autorka teksta o seksualnom nasilju nad devojčicama u Istraživačkom centru Petnica, objašnjavajući zašto nipošto neće izneveriti njihovo poverenje
Kada je, oko Božića, novinarka Ivana Mastilović Jasnić objavila potresnu, hrabru i istorijski važnu ispovest Milene Radulović, mnogima od nas je bilo jasno da više ništa neće biti isto.
D. G. je u ponedeljak, 14. juna 2021, prvostepeno osuđen na uslovnu kaznu od 6 meseci sa rokom provere od godinu dana i dve godine zabrane prilaska i kontakta za ugrožavanje sigurnosti (po članu 138, stav 1) novinarki Jovani Gligorijević
Moj je utisak da političari u Srbiji, kada gledaju novinare, ispred sebe vide protivnike, izjavila je novinarka nedeljnika Vreme Jovana Gligorijević i ocenila da je proces percipiranja novinara kao neprijatelja vlasti počeo i paralelno se odvijao sa propašću i urušavanjem opozicije.
Novinarka Vremena Jovana Gligorijević kaže za N1 povodom Dana slobode medija da je glavni problem u Srbiji nekažnjivost napada na novinare. "Za koliko napada znamo, a koliko njih je dobilo sudski epilog", pita se Gligorijević. Novinar Vukašin Obradović kaže da se uslovi stalno pogoršavaju i da su mediji izloženi pritiscima različitih vrsta.
Novinarka Jovana Gligorijević izjavila je u Novom danu da nam je svima potrebna medijska pismenost. "Igrom slučaja jedna od stvari koje radim jeste i obuka za prosvetne radnike, pošto nam je uvedena kao izborni predmet medijska pismenost u škole. Svima nam je potrebna, ne samo deci, nego svima. Koliko puta smo se i mi 'navukli' na neke naslove, koliko puta nam se desilo da sami promašimo naslov... Mehanizam je takav da vesti u Srbiji moraju da se čitaju između redova", kaže ona.
Uvek sam u dilemi kako građanima pokazati problem bezbednosti novinara, a da to ne bude puka kuknjava. Ipak, ne mislim da treba ćutati kada smo ugroženi jer duboko verujem u onu tvrdnju da je javnost najbolja zaštita.
"Veliki broj organizacija koje se kontrolišu postoji decenijama, pa im se ovo nije dešavalo. Ovo nije kontrola koja treba da rezultira nečim, ali jeste način da se obezbedi municija za tablodine hajke, otkrivanje podataka koji su u skladu sa zakonom, ali kada se izvrunu mogu da zvuče kao ovaj dobio toliko i toliko, a da se ne kaže da se to odnosi na period od 10 godina", smatra novinarka Vremena Jovana Gligorijević.
