Slobodni i uplašeni novinari u Beloj kući: Ne diraj mi princa, gico 
Jelena Kleut – profesorka koja doživljava odmazdu zbog podrške svojim studentima 
Novinari i stres: Hajde da se lečimo 
Urednici portala „Novosti“ zabranjeno obavljanje posla na godinu dana zbog vređanja Zdenka Tomanovića 
Marić (SNS): Priča o nezavisnim kandidatima za Savet REM-a je za malu decu 
Preterano korišćenje društvenih mreža tokom pandemije povezano je s razvojem depresije i sekundarne traume, pokazuje nova studija naučnika sa Univerziteta u Pensilvaniji i univerziteta Đinan u Kini.
Gavin Rees iz Dart centra za novinarstvo i traumu, savjetuje novinare i novinarke kako se nositi sa psihološkim posljedicama izvještavanja u vrijeme pandemije.
Istraživanja o posledicama informisanja iz tradicionalnih i onlajn medija na mentalno zdravlje pojedinaca rađena su uglavnom na početku pandemije virusa korona, a fokus se sa mentalnog zdravlja ubrzo pomerio ka posledicama samog virusa.
Dan pre nego što je predsednik Donald Tramp testiran pozitivan na Kovid-19, putovao je u Minesotu predsedničkim avionom Air Force One sa svojim saradnicima i grupom reportera, među kojima je bio i novinar Glasa Amerike Stiv Herman. Narednog dana, Herman je putovao u Vilmington pripremajući se da prati predizborni skup Džoa Bajdena - kao jedini reporter koji je ove nedelje pokušao da uporedo prati Trampovu i Bajdenovu kampanju. Herman opisuje svoje iskustvo posle predsednikovog pozitivnog rezultata na Kovid-19.
Svaka treća žalba povereniku u vezi sa koronavirusom stigla je od predstavnika medija, koji su se najviše žalili na informisanje javnosti, bilo da je reč o nepostupanju organa javne vlasti ili pak o njihovom odbijanju da novinarima dostave tražene informacije, kaže u razgovoru za portal N1 poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović.
Novinarka Istinomera Tamara Tančić ocenila je da predstavnici vlasti često doprinose širenju dezinformacija u medijima i na društvenim mrežama i kao primer navela aktuelnu polemiku oko zvaničnih podataka o broju preminulih od posledica virusa korona.
Glavni urednik BIRN Srbija Milorad Ivanović rekao je danas da je za pohvalu to što je epidemiolog Predrag Kon saopštio prave podatke o broju umrlih od koronavirusa, „iako to je to uradio sa nekoliko meseci zakašnjenja“.
Reagujući na izjavu doktora Predraga Kona da podaci pokazuju da je u Beogradu do kraja juna bilo tri puta više mrtvih od kovida-19 nego što je zvanično objavljeno, ministar zdravlja Zlatibor Lončar obratio se novinarki portala Nova.rs rečima da mu je jasno da joj smeta jedan od najboljih rezultata koji Srbija ima.
Nedoumicama u vezi sa brojem preminulih u Srbiji od korona virusa koje traju mesecima jer još nema preciznih objašnjenja kako se utvrđuje uzrok smrti, dodatno je doprineo epidemiolog Predrag Kon rekavši da je od marta do juna tri puta više ljudi umrlo nego što je objavljeno.
Jutjub videi koji sadrže lažne informacije o korona virusa svoju publiku pronalaze pre svega na Fejsbuku, a ovakvi video-sadržaji podeljeni su skoro 20 miliona puta na ovoj društvenoj mreži u periodu između oktobra 2019. i juna 2020, pokazuje studija Oksford Internet instituta pod nazivom „Lažne informacije o kovidu na Jutjubu“.
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović izjavio je danas da je institucija koju predvodi primila 101 žalbu koje se odnose na zdravstvo i upravljanje javnim novcem tokom pandemije korona virusa, a da je preko 80 odsto tih zahteva bilo opravdano.
Izveštavanje o pandemiji koronavirusa u domaćoj tabloidnoj štampi osim informativnog, poprimilo je i politički karakter. Pored spoljnopolitičkih zaokreta direktno povezanih sa pandemijom koronavirusa, kada su u pitanju domaći akteri, politizacija pandemije se ogleda u povezivanju pripadnika opozicije sa koronavirusom u negativnom svetlu. To se može svideti u naslovima kao što su „Đilas hteo za Srbe vakcinu koja od ljudi pravi zombije“, objavljenom 11. septembra u Srpskom telegrafu.
Direktor Kancelarije predstavnika OEBS za slobodu medija Jirgen Hajsel ocenio je da se u proteklih godinu dana nastavio trend pretnji medijima i novinarima u regionu, a posebno zbog pandemije kovida 19 postojeći problemi u slobodi medija su dodatno naglašeni.
Tabloidno izveštavanje o korona virusu dobilo je ovih dana epske razmere, ili bolje reći, naučne fantastike.
U tekstu koji su objavili Evropski novinarski centar i ugledni američki portal Poynter ističe se način na koji su sajt Cenzolovka i Slavko Ćuruvija fondacija reagovali tokom epidemije koronavirusa i kako su našli način da pomognu lokalnim medijima, čiji je opstanak sve ugroženiji
Evropska unija će pomoći medijima u Srbiji da se izbore sa posledicama pandemije COVID-19 sa 2,4 miliona evra bespovratnih sredstava, tokom naredne tri godine.
O svom iskustvu zaraze, putu pacijenta kroz zdravstveni sistem, simptomima koje su osjećali u različitim fazama bolesti, pa i prepisanim terapijama, posljednjih mjeseci su na Facebooku i Instagramu pisale i mnoge javne osobe iz Bosne i Hercegovine i susjednih zemalja, nailazeći na reakcije hiljada pratiteljki i pratitelja na tim platformama.
Smanjena zainteresiranost građana za informacije o koronavirusu tokom ljetnog perioda.
Ljudi su se, podstaknuti očajanjem i egzistencijalnim strahovima, tokom pendemije masovno okrenuli profesionalnom novinarstvu, koje je beležilo istorijski rast uticaja, samo da bi se, čim je kriza normalizovana, vratili ranijim, udobnijim navikama u informisanju
Portal Sputnjik u utorak je objavio vest u kojoj tvrdi da je britanska novinska agencija Rojters skorašnji pronalazak vakcine za virus korona u Rusiji ocenila kao demonstraciju „naučne dovitljivosti i nadmoći“ Moskve.
