Slobodni i uplašeni novinari u Beloj kući: Ne diraj mi princa, gico 
Jelena Kleut – profesorka koja doživljava odmazdu zbog podrške svojim studentima 
Novinari i stres: Hajde da se lečimo 
Urednici portala „Novosti“ zabranjeno obavljanje posla na godinu dana zbog vređanja Zdenka Tomanovića 
„Nije bedž sa krvavom rukom ruganje institucijama, već krvavi srednji prst uperen u narod“: Deo zaposlenih na RTS-u obratio se Vučiću 
Od navoda Ministarstva odbrane Rusije da civilnom stanovništvu ne prete napadi tokom aktuelne ruske invazije na Ukrajinu do toga da su oružane snage Ukrajine gađale civile tokom sukoba u Odesi 2014. godine, raskrinkali smo lažne vesti iz dokumenta koji se deli na Telegramu i drugim mrežama.
Od navoda Ministarstva odbrane Rusije da civilnom stanovništvu ne prete napadi tokom aktuelne ruske invazije na Ukrajinu do toga da su oružane snage Ukrajine gađale civile tokom sukoba u Odesi 2014. godine, raskrinkali smo lažne vesti iz dokumenta koji se deli na Telegramu i drugim mrežama.
Ukrajinski zvaničnici su upozorili da su hakeri upali u veb sajtove lokalne vlade i da šire lažne izveštaje o tome da je Ukrajina kapitulirala i potpisala mirovni sporazum sa Moskvom.
Društvene mreže su preplavljene skrinšotovima tvitova sa lažnog naloga CNN-a koji je navodno, u svega šest meseci i u dve različite prilike, objavio tragičnu smrt iste osobe. „Berni Gors“, međutim,„prva američka žrtva ukrajinske krize“, nije ubijen ni u Avganistanu u avgustu 2021. godine . Berni ne postoji. Osoba sa fotografije koja se koristi u tvitovima sa lažnog naloga je YouTuber Džordi Džordan.
Udruženje novinara Srbije (UNS) sačinilo je informator "Kako zaustaviti infodemiju" u kome istražuje šta je infodemija i koji su načini borbe s lažnim informacijama i dezinformacijama koje su preplavile svet uporedo s pandemijom koronavirusa.
Zbog čega su lažne vesti štetne, na koji način da se od njih zaštitimo i kako da znamo da je pred nama lažna vest, pitali smo Stefana Janjića, urednika Fake News tragača
Skoro polovina anktetiranih građana EU pročitala je lažnu ili sumnjivu informaciju na internetu ali tek je jedna četvrtina i proverila istinitost sumnjive vesti, preneo je Eurostat.
Ana Mirković iz Instituta za digitalne komunikacije i Veselin Simonović, glavni i odgovorni urednik portala Nova.rs govorili su u Danu uživo o izveštavanju medija bliskih vlasti sa subotnjih blokada, fenomenu klikbejt naslova... Simonović kaže da je njemu veći problem od klikbejt naslova - "očito laganje". Mirković ističe da, nažalost, ljudi koji gledaju te medije misle da je to realnost.
Iako je termin “lažne vesti” postao popularan u proteklih nekoliko godina, ovaj fenomen traje dugo, a naročito dolazi do izražaja u vremenima kriza i društvenih previranja. I u doba mira često se fabrikuju neistine, kako bi se privuklli čitaoci jer „ništa se dobro ne prodaje kao senzacionalizam“. Vratimo se za trenutak u sredinu 17. veka…
Na izložbi „Lažne vesti“, koju je organizovao Savet za štampu Republike Srbije, učenici niških gimnazija „Stevan Sremac“ i „Bora Stanković“ danas su dobili dosta informacija važnih za medijsku pismenost.
Koliko je važno prepoznati lažne vesti, kao i ko ih najviše plasira niški srednjoškolci će moći da saznaju danas od 11:30 kroz izložbu Saveta za štampu "Medijska pismenost protiv lažnih vesti" u holu gimnazija "Stevan Sremac" i "Bora Stanković".
Privatna novinska agencija Tanjug večeras je objavila vest da su vijetnamski državljani koji rade na izgradnji fabrike Linglong u Zrenjaninu nakon obavljenog nadzora nadležniih organa preseljeni iz objekta u kome su bili smešteni na drugu lokaciju, ali izveštaji sa terena to demantuju.
Opskurna organizacija Srpska trobojka je na svojoj stranici objavila vest da su migranti u Kolutu, nakon što im nije dozvoljeno da uđu, pokušali da prevrnu autobus.
Zakonodavstva članica EU usmerena na borbu protiv lažnih vesti tokom pandemije ne bi trebalo da ometaju novinarsku praksu, niti da deluju za odvraćanje "izvora" od razgovora sa novinarima, rekao je za Euraktiv Grčka izvor u Evropskoj komisiji nakon što je grčki parlament usvojio novi zakon protiv lažnih vesti.
Lažne vijesti nisu nova pojava, ali svoju ekspanziju doživjele su proglašenjem pandemije COVID-19. Prvo masovnije korištenje pojma “fake news” zabilježeno je nakon pobjede Donalda Trampa u američkoj predsjedničkoj utrci 2016., a iste godine taj pojam je proglašen za riječ godine. Lažne vijesti su namjerno producirane vijesti pune nesitina i pogrešno predstavljenih informacija i podataka s određenim…
Kako pristupati saopštenjima i informacijama za medije čiji su izvor javne institucije?
Iako se lažne vesti najčešće pripisuju nepažnji i neprofesionalizmu novinara, one danas sve češće nastaju namerno, promišljeno i vrlo organizovano.
Građanima su potrebni instrumenti da se odbrane od "zamki dezinformacija" koje "podrivaju demokratije", izjavio je državni sekretar Portugala za bioskop i medije Nuno Artur Silva.
Godišnji barometar američke nevladine organizacije Ajreks svrstao je Srbiju među države sa slabim informacionim sistemom. Gori od nas je samo Azerbejdžan (11), na istom smo nivou kao Rusija i Belorusija, dok su Bosna i Hercegovina i Gruzija dobile nešto više poena od Srbije, ali su u istoj grupi država u kojima su kvalitetne informacije veoma ograničene i u kojima većina ljudi nije u stanju da prepozna dezinformacije
Više od 65 odsto svih lažnih vesti, zlonamernih, netačnih u vezi sa koronom i vakcinama protiv kovida izmislilo je samo 12 ljudi – Dezinformacijsko tuce. Kako prepoznati lažne vesti, zašto se objave brišu, a nalozi najčešće ne suspenduju, objašnjava Ana Mirković iz Instituta za digitalne komunikacije.
